subota, novembar 18, 2017

 

Akatisti

 

Akatist ili nesjedalna pesma(grčki - Ακαθιστος, [slušati] stojeći na nogama) je himna blagodarnosti i predstavlja pesničko delo koje je po svojoj formi blisko drevnom kondaku, ali je od njega suštinski veoma različit. To je moglo bi se reći velika poema koja se sastoji od 24 pesme - 12 kondaka i 12 ikosa, a da pri tome ikos ima završetak kao i prvi kondak, a svi kondaci imaju pripev Aliluja.

Pravoslavna himnografija poznaje akatiste posvećene Svetoj Trojici, Časnome Krstu i nekim svetiteljima. Akatist najšire upotrebe jeste onaj posvećen Presvetoj Bogorodici, "Vozbranoj Vojevodje", (Zaštitnici Carigrada); ovo je remekdelo vizantijske liturgijske himnografije. Ovaj akatist ima oblik poeme sačinjene od 24 ikosa i kondaka, a svaki ikos sačinjen je od prozbi sačinjenih od dvanaest stihova (podobno opisu iz Otkrivenja, gl. 12), i završava se uzglasom: "Raduj se Nevesto, nenevesna!" Ova himna ima za osnov kondake koje je ispevao Roman Slatkopojac (491-560), đakon u Bejrutu i Carigradu, a pripisuje se patrijarhu Sergiju (između 610. i 638). Vizantijski filozof Mihailo Psel (VI vek) pripisuje ovaj akatist Georgiju Pisidijskom, bibliotekaru Svete Sofije, koji ga je, navodno, sastavio 629. godine, u doba cara Iraklija, povodom vizantijske pobede nad Avarima koji su opsedali Carigrad, pobede koja je pripisana Presvetoj Djevi ("Blagodarimo Ti za pobedu"). Ovaj događaj predstavljen je u ikonografskom obliku u 24 scene na zapadnim zidovima pronaosa. Osobito se peva u subotu koja prethodi petoj nedelji vaskršnjeg posta. Ovaj akatist daje bogoslužbenu potvrdu učenju o Djevi Mariji kao Presvetoj Bogorodici - Θεοτοκος, koje je potvrdio Treći Vaseljenski Sabor u Efesu (431.), kao i drugim načelnim vidovima pravoslavne hristologije i mariologije u V i VI veku.

Liturgička upotreba akatista propisana je tipikom za petu subotu Velikog posta, na jutrenju, i to je tzv. Pohvala Bogorodici. Za druge akatiste naš bogolužbeni Ustav jednostavno rečeno ne zna. Svo nebrojeno mnoštvo akatista, koji se nalaze po molitvenicima, kanonicima, zbornicima akatista, predstavljaju produkt kasnijeg stvaralaštva. Recimo, u Rusiji je rasprostranjeno nekoliko stotina akatista u čast raznih ikona Presvete Bogorodice, o raznim događajima, akatista koji su namenjeni pojedinim svetiteljima, Krstu, stradanjima Hristovim, Vaskrsenju...