Women’s fakewatches have also been so popular in the past few years, women are not just interested in jewelry, accessories, there are still some women keen to represent the eternal watch, they love life, calm and elegant. Swiss Mido replica fully capture the unique temperament of modern women, portrait launched Bruner series of colorful pearl Fritillaria watch, interpretation of their rich connotation. cheap cartier replicacartier replicaRepliche Orologi Di LussoRepliche Orologi rolexBreitling Replica watchesBreitling Replica ukBreitling Replica watchesCheap Breitling ReplicaBreitling Replicareplica watches chinacheap replica watchescartier replicacartier replica watchescheap Rolex replicaRolex replica watchescheap Rolex replicaRolex replica J12 is a boat in the history of the international race to win the glory of countless sailing, it represents the elegance, precision and courage. Inspired by the legendary history of this sailing ship, the Chanel replica J12 series of watches from this name. Sometimes charming, sometimes the Variety of the sun’s demon Ji: Chanel J12 MIRROR fake watches, it is to come to the fore. Limited edition of 1200 pieces. Rolex Replica Watchesreplica watches onlinecheap replica watchesomega replicaRolex replicaRolex replicaRolex replica watchescheap replica watchescheap replica watchescheap fake watchescheap fake watchesrolex replica watches
петак, септембар 22, 2017

 

Акатисти

Акатист или несједална песма(грчки - Ακαθιστος, [слушати] стојећи на ногама) је химна благодарности и представља песничко дело које је по својој форми блиско древном кондаку, али је од њега суштински веома различит. То је могло би се рећи велика поема која се састоји од 24 песме - 12 кондака и 12 икоса, а да при томе икос има завршетак као и први кондак, а сви кондаци имају припев Алилуја.

Православна химнографија познаје акатисте посвећене Светој Тројици, Часноме Крсту и неким светитељима. Акатист најшире употребе јесте онај посвећен Пресветој Богородици, "Возбраној Војеводје", (Заштитници Цариграда); ово је ремекдело византијске литургијске химнографије. Овај акатист има облик поеме сачињене од 24 икоса и кондака, а сваки икос сачињен је од прозби сачињених од дванаест стихова (подобно опису из Откривења, гл. 12), и завршава се узгласом: "Радуј се Невесто, неневесна!" Ова химна има за основ кондаке које је испевао Роман Слаткопојац (491-560), ђакон у Бејруту и Цариграду, а приписује се патријарху Сергију (између 610. и 638). Византијски филозоф Михаило Псел (ВИ век) приписује овај акатист Георгију Писидијском, библиотекару Свете Софије, који га је, наводно, саставио 629. године, у доба цара Ираклија, поводом византијске победе над Аварима који су опседали Цариград, победе која је приписана Пресветој Дјеви ("Благодаримо Ти за победу"). Овај догађај представљен је у иконографском облику у 24 сцене на западним зидовима пронаоса. Особито се пева у суботу која претходи петој недељи васкршњег поста. Овај акатист даје богослужбену потврду учењу о Дјеви Марији као Пресветој Богородици - Θεοτοκος, које је потврдио Трећи Васељенски Сабор у Ефесу (431.), као и другим начелним видовима православне христологије и мариологије у В и ВИ веку.

Литургичка употреба акатиста прописана је типиком за пету суботу Великог поста, на јутрењу, и то је тзв. Похвала Богородици. За друге акатисте наш боголужбени Устав једноставно речено не зна. Сво небројено мноштво акатиста, који се налазе по молитвеницима, каноницима, зборницима акатиста, представљају продукт каснијег стваралаштва. Рецимо, у Русији је распрострањено неколико стотина акатиста у част разних икона Пресвете Богородице, о разним догађајима, акатиста који су намењени појединим светитељима, Крсту, страдањима Христовим, Васкрсењу...