subota, novembar 18, 2017

Nerukotvoreni Obraz

 

 

Akatist Nerukotvorenom Liku Gospoda Našega Isusa Hrista

praznuje se 16. (29.) avgusta

 

 

Kondak 1.

Prečistome Liku Tvome klanjamo se, Blagi, moleći za oproštaj pregrešenja naših, Hriste Bože, jer si blagovoleo da telom uziđeš na Krst kako bi izbavio tvorevinu Svoju od delovanja vražijeg, stoga Ti vapijemo:

Gospode Bože, Spasitelju moj, dođi k meni koji ginem i isceli bolesti moje neiscelne!

 

Ikos 1.

„Isuse Spasitelju moj“, moljaše smireno Avgar, knez edeski, „dođi k meni i isceli neiscelne bolesti moje, jer od njih mnogo godina stradam“. Njemu podražavajući i ja, oguban grehom, sa molbom vapijem ovako:

Gospode moj, Gospode, pomiluj me po velikoj milosti Tvojoj i po obilju milosrđa Tvoga očisti bezakonje moje!

Gospode Spasitelju moj, rosom milosti Tvoje operi me od bezakonja moga i od greha moga očisti me!

Gospode, odvrati lice Tvoje od grehova mojih i sva bezkonja moja očisti!

Gospode, srce čisto sazdaj u meni i duh prav obnovi u utrobi mojoj!

Gospode, ne odbaci me od lica Tvoga i Duha Tvoga Svetoga ne oduzmi od mene!

Gospode Bože, Spasitelju moj, dođi k meni koji ginem i isceli bolesti moje neiscelne!

 

Kondak 2.

Videći ljubav i veru Avgara Edeskoga, Gospode, Ti mu pisaše: „Blažen si, Avgare, jer Me nisi video a poverovao si u Mene, i Ja ću poslati učenika Moga koji će te isceliti i večni život darovati tebi i onima koji su s tobom“. Pošalji, Gospode, milost Tvoju i meni koji vapijem: Aliluja!

 

Ikos 2.

Razum ne može da pojmi tajnu kako je Gospod dodrirnuvši ubrus božanstvenim Likom Svojim, oslikao na njemu podobije Svoje i poslao Ga Avgaru, ispunivši želju njegovu, On, pak, ispunivši se radošću velikom, pokloni se Liku Hristovome. Njemu se i mi danas sa strahopoštovanjem klanjamo, s molitvom i verom vapijući:

Gospode moj, Gospode, otvori usta moja i ona će kazivati slavu Tvoju!

Gospode moj, Gospode, vrati mi radost spasenja i Duhom Vladalačkim učvrsti me!

Gospode, Tebi Jedinome sagreših i zlo pred tobom učinih, po milosti Tvojoj poštedi me!

Gospode moj, Gospode, Spasitelju moj, prizri na bol duše moje i pohitaj u pomoć meni!

Gospode moj, Gospode, usliši me i od svih nevolja izbavi me!

Gospode Bože, Spasitelju moj, dođi k meni koji ginem i isceli bolesti moje neiscelne!

 

Kondak 3.

Silom ljubavi i radosti ispunjen, pokloni se Avgar nerukotvorenom Liku Spasitelja sveta, i dobivši isceljenje od svojih bolesti, s verom uskliknu: „Hriste Bože, ko god se u Tebe uzda, neće se postideti“. Time i nas pouči da se uvek nadamo u milosti Gospodnje i da pojemo: Aliluja!

 

Ikos 3.

Imajući ljubav prema palome rodu ljudskom, Ti si, Hriste Bože, preko jednoga od Svojih učenika prizvao Avgara iz mraka grehovnoga i prosvetio mu dušu svetlošću istine Tvoje. Prizovi i mene iz dubine grehovne, da i ja s plačem zavapim ovako:

Gospode moj, Gospode, daruj mi suze umilenja da Te njima umolim – očisti pre kraja sva pregrešenja moja!

Gospode, prosveti moju dušu svetlošću Tvoga Božanskog poznanja i uvedi me po milosti Tvojoj u Carstvo Tvoje!

Gospode moj, Gospode, prosvećenje moje i Spasitelju moj, Tebi pribegoh, nauči me da tvorim volju Tvoju!

Gospode moj, Gospode, Bože moj, urazumi srce moje i odvrati od njega iskušenje lukavoga, i uputi me na put spasenja!

Gospode moj, Gospode, ne odbaci moljenje moje i usliši me, Tvojom Dobrotom utvrdi srce moje strahom Tvojim!

Gospode Bože Spasitelju moj, dođi k meni koji ginem i isceli bolesti moje neiscelne!

 

Kondak 4.

Bura strasti i nemira životnih potapa me, a srce užasom smrti obuzeto, vapije Ti: Gospode, nema mi pomoćnika na zemlji, spasi me kao negda Avgara, i daruj da Ti skupa s njim pojem: Aliluja!

 

Ikos 4.

Začuvši kako Te Judejci mrze i hoće zlo da Ti učine, Avgar Ti pisaše, Gospode: „Ja molim: dođi k meni i živi sa mnom“. Njegovoj ljubavi podražavajući, i ja, ustavši iz dubine pada moga, sa smelošću Te, Hriste Bože, ovako molim:

Gospode Bože moj, uđi u dom duše moje i prebivaj nerazdvojno sa mnom grešnim!

Gospode, Bože srca moga, dođi i sjedini se sa mnom zanavek!

Gospode moj, Gospode, uz Tebe se priljubi duša moja, dođi i srce moje radošću ispuni!

Gospode Bože, Spasitelju moj, dođi k meni koji ginem i isceli bolesti moje neiscelne!

 

Kondak 5.

Blagosloven je koji dolazi u ime Gospodnje – pevahu negda jevrejska deca, susrećući Gospoda u Jerusalimu. Mi pak danas, otvarajući dveri srca Spasu Koji nam dolazi, sa umiljenjem kličemo: Aliluja!

 

Ikos 5.

Divne reči Ti kaza, Gospode, svima koji ginu: „Da se ne zbunjuje srce vaše i da se ne boji. Verujući u Boga, i u Mene verujte i nasledićete Carstvo koje vam je pripravljeno od postanja sveta“. Ja, pak, sećajući se svoga bezakonja, molim Te, Blagi, utvrdi srce moje i prosveti um moj, koji Ti vapije:

Gospode moj, Gospode, prizri na mene i prosveti oči moje da ne bih zaspao na smrt!

Gospode moj, Gospode, Koji si izveo Izrailja iz zemlje faraonove, upravi me na put Tvoj da hodim u istini Tvojoj!

Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, verujem u Tebe, pomozi mome neverju!

Gospode moj, Gospode, nemoj me pokarati u jarosti Svojoj, i ne udaljuj se od mene zbog bezakonja mojih!

Gospode Bože, Spasitelju moj, dođi k meni koji ginem i isceli bolesti moje neiscelne!

 

Kondak 6.

Ne smem da pogledam u Lik Tvoj, Gospode, ja pregrešni, zbog lukavih dela mojih, nego, kao mitar jadikujući, vapijem Ti: Bože, očisti me grešnoga od farisejskog licemerja i nauči da čistim srcem pojem milosrđu Tvome: Aliluja!

 

Ikos 6.

Zasja u žalosti mojoj utešna reč Tvoja, Spasitelju moj Koji Si rekao: „Neću vas ostaviti sirotne, doći ću k vama“. Stoga, izbegavši tamu očajanja, s nadom u čovekoljublje Tvoje, ja Ti pribegoh moleći se ovako:

Gospode moj, Gospode, Pribežište moje u nevolji i žalosti, ne ostavi me sama!

Gospode moj, Gospode bezgrešni, sa bezakonicima okrivljeni, otmi me iz ruku mrzitelja mojih!

Gospode moj, Gospode, od vređanja neprijatelja vidivih i nevidivih sačuvaj me!

Gospode moj, Gospode, oprosti mi i primi me kao nekad bludnog sina u zagrljaj Tvoj!

Gospode Bože, Spasitelju moj, dođi k meni koji ginem i isceli bolesti moje neiscelne!

 

Kondak 7.

Divna dela Tvoja Ti pokaza, Gospode, u prečistom Liku Tvome, i čudesnu utehu darova svima zemnorodnima, naučivši ih da u životnim nedaćama pribegavaju milosrđu Tvome i Tebi s ljubavlju poju: Aliluja!

 

Ikos 7.

Noseći telesni hram sav oskvrnjen, zbog mnoštva ljutih grehova koje počinih drhćem od strašnoga Sudnjeg dana i molim: pokajanja dveri otvori mi, Životodavče i kao David vapijem Ti: Gospode moj, Gospode, usliši moljenje moje, pažljivo slušaj molitvu moju i pomiluj me.

Gospode Bože moj, Tvoj sam, urazumi me i živa biće duša moja!

Gospode Bože moj, pastiru moj, zabludeh kao ovca koja gine, pronađi slugu Tvoga i spasi me!

Gospode moj, Gospode, pomiluj me, isceli dušu moju jer sagreših Tebi!

Gospode Bože, Spasitelju moj, dođi k meni koji ginem i isceli bolesti moje neiscelne!

 

Kondak 8.

Od strašnoga dana dolaska Tvoga užasavam se, Hriste, i treptim kao onaj koji ima mnoštvo sagrešenja, ali Ti, Milostivi Bože, pre končine moje obrati mene koji Ti pojem: Aliluja!

 

Ikos 8.

Ti sav beše ljubav prema palim ljudima, o Isuse, i podari im Lik Tvoj Sveti, što svima nevoljnima i očajnima jasno govori „dođite k Meni, svi napaćeni i obremenjeni, Ja ću vas umiriti“. Stoga i ja koji ginem, sa smelošću molim Tebe, Hriste, ovako govoreći:

Gospode moj, Gospode, čuvaru moj, sačuvaj me od neprijatelja koji vojuju na me!

Gospode moj, Gospode, Koji među višnjima živiš i na smirene gledaš, prizri na mene grešnoga i budi uteha moja!

Gospode moj, Gospode, spasi mene koji tonem na pučini iskušenja životnih!

Gospode moj, Gospode, da se ne zbunjuje srce moje i da se ne boji u ispovedanju imena Tvoga!

Gospode moj, Gospode, primi me kao mitara, kao Hananejku pomiluj, pomiluj me po milosti Tvojoj!

Gospode Bože, spasitelju moj, dođi k meni koji ginem i isceli bolesti moje neiscelne!

 

Kondak 9.

Dođite, svi narodi, s ljubavlju i trepetom poklonimo se prečistome Liku Spasitelja sveta, Koji nas izbavlja od delovanja vražjih, i zahvalno zavapimo Njemu, Pobeditelju smrti i ada: Aliluja!

 

Ikos 9.

Sav oguban grehom, u nedoumici sam kako da dostojno veličam Tebe, o Vladiko mnogomilostivi, te s verom srdačno ispovedam Tebe, istinitoga Sina Božijeg, smireno stojim pred Likom Tvojim Svetim, moleći se ovako:

Gospode Isuse, Radosti moja, podaj mi da se radujem milosti Tvojoj!

Gospode, Spasitelju moj Preblagi, spasi slugu Tvoga od neverja i bezakonja!

Gospode moj, Gospode, Milosti neizreciva, blagodaću Tvojom ukroti gnev u srcu mome!

Gospode moj, Gospode, čistoto neopisiva, čistotu srca i uma podaj mi!

Gospode moj, Gospode, Koji se odevaš pojanjem horova kao rizom, osveštaj mene pomračenog životnim žalostima!

Gospode Bože, Spasitelju moj, dođi k meni koji ginem i isceli bolesti moje neiscelne!

 

Kondak 10.

Gospode moj, Gospode, Milosrdni Spasitelju moj, dušu moju, raslabljenu studnim delima, uzdigni Božanskim milosrđem Tvojim, kao negda raslabljenoga kraj vrata ovčijih (1), i na stazu spasenja upravi je, da Ti pojem: Aliluja!

 

Ikos 10.

Care Predvečni, Utešitelju, Hriste istiniti, očisti me od svake nečistote, kao što si nekad očistio desetoricu gubavaca, i isceli me kao što si iscelio srebroljubivu dušu mitara Zakheja, da Ti ovako pojem:

Gospode moj, Gospode, Koji si bolesti naše i nemoći poneo, isceli bolesti srca moga!

Gospode moj, Gospode, Pomoćniče moj, pomozi mi jer iznemoća duša moja od nevolje ove!

Gospode moj, Gospode, Koji si slepome dao oči da vidi, daj mi oko da vidim krotost i trpljenje Tvoje!

Gospode dugotrpeljivi, izbavi dušu moju od nečastivoga i spasi me zarad milosti Tvoje!

Gospode Bože, Spasitelju moj, dođi k meni koji ginem i isceli bolesti moje neiscelne!

 

Kondak 11.

Pojanje sveumilno Tebi prinoseći, sa skrušenim srcem molim se, ne prezri me, o Vladiko Preblagi! Odvrati lice Tvoje od grehova mojih! Ali ne odvrati lice Tvoje od sluge tvoga koji Ti poje: Aliluja!

 

Ikos 11.

Hriste, Svetlosti istinita što prosvećuješ i osveštavaš svakoga čoveka koji dolazi na svet, prizri na mene grešnoga i nepotrebnog slugu Tvoga, ispravi život moj po zapovestima Tvojim, i dušu moju osveštaj da Ti prinesem molitvu ovu:

Gospode Isuse Hriste, Ti Si svetlost sveta, svetlošću Tvojom obasjaj me!

Gospode moj, Gospode, Ti si istočnik života, daruj duši mojoj život netruležni i utvrdi ga u zapovestima Tvojim!

Gospode Isuse Hriste, Ti Si Sunce pravde, pravdom Tvojom ugrej dušu moju i ozari um moj!

Gospode moj, Gospode, Ti Si učitelj moj, nauči me da tvorim volju Tvoju i da Te ljubim svim srcem svojim!

Gospode moj, Gospode, Ti Si otvorio oči slepome, otvori i meni dveri pokajanja, i kao darežljiv, očisti sve grehe moje!

Gospode Bože, Spasitelju moj, dođi k meni koji ginem i isceli bolesti moje neiscelne!

 

Kondak 12.

Svesilnom blagodaću Tvojom utvrdi srce moje u veri, nadi i ljubavi, daruj mi da pokajanjem i revnosnim ispunjavanjem zapovesti Tvojih dostignem Carstvo Nebesko, i da sa činovima apostolskim pojem: Aliluja!

 

Ikos 12.

Ti Si, Pastiru dobri, rekao svima nevoljnima i očajnicima: „ Prijatelji Moji, Ja idem Ocu Mome i Ocu vašem da vam pripravim mesto, ali ću opet doći i uzeću vas k Sebi ako zapovesti Moje sačuvate“. Sa strahopoštovanjem slušajući reči ove, osmeliću se i ja, pogružen u ljutu nevolju, da pristupim Tebi, ovako Te moleći:

Gospode moj, Gospode, Milosrdni Spasitelju moj, spasi mene koji ginem!

Gospode moj, Gospode, odvrati od mene oblake neverja, zla i neprijateljstva, i Duhom Tvojim Blagim upravi me na put istine!

Gospode moj, Gospode, uteho duše moje, uteši mene paloga u očajanje!

Gospode Bože moj, imena Tvoga radi oživi me i istinom Tvojom izvedi iz očajanja dušu moju!

Gospode, Care Svesilni, pomeni me kada dođeš u Carstvu Tvome!

Gospode Bože, Spasitelju moj, dođi k meni koji ginem i isceli bolesti moje neiscelne!

 

Kondak 13.

O, Premilosrdni i Preblagi Gospode Bože, Spasitelju moj Koji si došao u svet da spaseš palog čoveka, nemoj se uzgnušati mene najgrešnijega od svih ljudi i ne odvrati lice Tvoje od mene, nego pogledaj na ljutu nevolju i tugu duše moje, isceli je i utvrdi u Svetlosti ljubavi i istine, da Ti pojem: Aliluja!

O, Spasitelju moj Premilosrdni Koji si došao u svet da spaseš paloga čoveka, „nađi mene koji ginem i blagodaću Tvojom dušu moju osveštaj, telo očisti i život ispravi po zapovestima Tvojim, da Ti čistim srce pojem: Aliluja!

O, Spasitelju moj Premilostivi, pogledaj na slugu Tvoga koji tone u moru životnih iskušenja i nevolja, i kao negda Petra davljenika, spasi me blagodaću Tvojom, osveštaj dušu moju i utvrdi je na stazi zapovesti Tvojih, da Ti čistim srcem i ustima s ljubavlju vapim: Aliluja!

(Zatim se čita Ikos 1. i Kondak 1.)

 

Molitva Gospodu Našem Isusu Hristu

O, Preblagi Gospode Isuse Hriste, Bože naš, Ti si negda lice Tvoje čovečanske prirode presvetom vodom umio i ubrusom otro da bi čudesno na tom ubrusu Sebe predstavio i blagovoleo da ga na isceljenje od bolesti pošalješ Avgaru, knezu edeskome. Stoga danas i mi, grešne sluge Tvoje, pateći od bolesti duševnih i telesnih, lice Tvoje, Gospode, tražimo, i sa Davidom u smirenju duša naših vapijemo: ne odvrati lice Tvoje, Gospode, od nas, i ne udalji se sa gnevom od slugu Tvojih, nego nam budi pomoćnik, ne odbaci nas i ne ostavi nas. O, Svemilostivi Gospode, Spasitelju naš, predstavi Sam Sebe u dušama našim, da u svetinji i pravdi poživimo kao sinovi Tvoji i naslednici Carstva Tvoga, i da tako Tebe, Premilostivoga Boga našeg, skupa sa Bespočetnim Ocem Tvojim i Presvetim Duhom, ne prestanemo slaviti u sve vekove. Amin.

 

Tropar

Prečistome Liku Tvome klanjamo se, Blagi, moleći oproštaj pregrešenja naših, Hriste Bože, jer si blagovoleo da dragovoljno uziđeš na Krst kako bi izbavio tvorevinu Tvoju od lukavstva vražijeg. Stoga Ti zahvalno vapijemo: radošću sve Si ispunio, Spasitelju naš Koji Si došao da spaseš svet.

 

Povest

U ono vreme kada Gospod naš Isus Hristos življaše na zemlji među ljudima i prohođaše gradove i sela Judeje i okolnih zemalja propovedajući Evanđelje i isceljujući svaku bolest i svaki nedug na ljudima, življaše u sirijskom gradu Edesi, s one strane reke Eufrata, knez neki Avgar. On bolovaše od neizlečive bolesti gube: spolja beše pokriven plavkastim ranama, a unutra mu se raspadahu kosti, i svi mu udovi behu raslabljeni. Čuvši o Gospodu Hristu (3) i o velikim čudesima koja čini, kako rečju Svojom isceljuje gubu, raslabljenost i svaku bolest po ljudima, Avgara obuze silna želja da svojim očima vidi Tvorca takvih čudesa, nadajući se da i sam dobije od Njega isceljenje. No pošto njemu beše nemoguće da sam ide u Judeju, on posla molbu Gospodu Isusu, moleći Ga da dođe k njemu u Edesu. Ali sumnjajući da će Gospod hteti doći k njemu, Avgar uputi u Palestinu iskusnog živopieca Ananiju da živopiše lik Njegov, da bar gledanjem lika Njegova olakšava sebi bolove; tako velika beše ljubav njegova prema Gospodu Hristu, izazvana onim što on beše čuo o Njemu.

Pismo kneza Avgara Gospodu Isusu glasilo je ovako: "Avgar knez Edeski Isusu, blagome Spasitelju koji se u telu javio u Jerusalimskim pokrajinama, radovati se! Do mene je dopro glas o Tebi i o preslavnim čudesima Tvojim, da Ti bez lekova i bilja isceljuješ bolesti: slepima daješ vid, hromima hod, gubave očišćuješ, iz ljudi nečiste duhove izgoniš, raslabljene koji godinama leže na odru isceljuješ rečju, i mrtve vaskrsavaš. Slušajući to o Tebi, ja sam došao do dvojakog zaključka o Tebi: Ti, ili si Bog, koji je sišao s neba, ili si Sin Božji, pošto takva divna čudesa činiš. Stoga Ti i upućujem ovu smirenu molbu moju, da se potrudiš doći k meni i isceliti neizlečivu bolest moju, od koje već mnogo godina patim. Takođe čujem i to, da te Jevreji mrze i hoće da Ti učine neko zlo. Ja pak imam grad, iako ne veoma velik, ali lep i izobilan svakim blagom. Dođi dakle kod mene i živi sa mnom u mome gradu, u kome će se naći za nas obojicu ono što nam je potrebno".

Sa ovim Avgarevim pismom živopisac Ananija stiže u Jerusalim. U Jerusalimu on vide Gospoda Isusa usred mnoštva naroda gde na ravnom mestu govori pouku narodu, ali Mu se ne mogaše približiti od silne teskobe i tiskanja. Očekujući da se narod raziđe, Ananija stade na jedan poveći kamen i pažljivo posmatrajući Spasiteljevo lice pokušavaše da ga živopiše. Ali mu to beše nemoguće, jer Svevidac, nenakloljen živopiščsvoj nameri, menjaše presveto lice Svoje božanskom, nepostižnom i neizobrazivom slavom i blagodaću. Dugo se Ananija truđaše, ali bez ikakvog uspeha. Gospod pak naredi apostolu Tomi da ide i dovede mu tog čoveka koji, stojeći na kamenu, živopiše Njegovo lice. Kada ga dovedoše, i dok on još ne beše ni progovorio, Gospod ga pozva k sebi po imenu i po zanimanju, nazvaši ga Ananijem živopiscem i otkrivši mu razlog zbog koga je došao, i upita ga: "Gde je pismo kneza tvoga Avgara, koje si mi doneo iz Edese?"

Ananija, udivljen i zapanjen ovom prozorljivošću Gospoda Isusa, brzo izvadi pismo iz nedara i s trepetom ga predade u ruke Spasitelju. Pročitavši pismo, Gospod otpisa Avgaru ovako: "Blažen si, Avgare, što si poverovao u mene ne videvši me. Jer je pisano o meni: da oni koji me vide neće verovati, a koji me ne vide poverovaće u mene i naslediće život večni. Ti mi pišeš da dođem k tebi, ali meni valja izvršiti ono radi čega sam poslan, i po izvršenju vratiti se k Ocu koji me posla. Kada budem uznesen k Ocu, ja ću ti poslati jednog od mojih učenika, koji će te potpuno isceliti od tvoje bolesti, i kroz krštenje podariti život večni tebi i onima što su s tobom".

Napisavši takvo pismo Avgaru, Gospod Hristos ga zapečati pečatom, na kome je jevrejskim slovima stajalo napisano: Božije viđenje, Božanstveno čudo. - Zatim Gospod, ispunjujući drugu želju Avgarevu i živopiščevu, naredi da se donese voda, te On umi presvetlo lice Svoje, i ubrisa ga podanim Mu četvrtastim ubrusom. I, o čuda! prosta voda pretvori se u boju, i na ubrusu se upisa savršeno prečist lik Njegov. Predajući taj ubrus sa Svojim likom Ananiji i pismo, Gospod reče: "Nosi i predaj onome koji te posla". (Ovo se dogodi u poslednje dane života Spasiteljeva na zemlji, pred Njegovo stradanje).

I vrati se Ananija u Edesu k svome knezu, i predade mu nerukotvorenu ikonu lica Hristova na ubrusu i pismo. Primivši ih, Avgar se ispuni velikom radošću i s ljubavlju ih celiva; i poklonivši se liku Hristovom, on se odmah isceli od bolesti, samo jedan mali deo gube ostade na licu njegovom, do onoga vremena kada je imao doći k njemu poslani od Gospoda učenik.

Posle dobrovoljnog stradanja, vaskrsenja i vaznesenja Gospodnjeg na nebo, u Edesu dođe poslat Božanskom blagodaću sveti Tadej, jedan od sedamdesetorice apostola. Pošto dovoljno pouči Avgara svetoj veri u Hrista, sveti Tadej privede kneza krštenju; i kada se Avgar, ušavši u kupelj, krsti, tog časa nestade preostali deo gube, i on iziđe iz kupelji potpuno čist, i zdrav telom i dušom. Zajedno sa Avgarom krsti se i sav dom njegov, zatim i sav grad, i slavljaše se u Edesi ime Gospoda našeg Isusa Hrista, jedinoga istinitog Boga.

Na kapiji grada Edese bejaše idol nekog neznabožačkog božanstva, kome je svaki ulaznik u grad dužan bio pokloniti se. Tog idola Avgar zbaci i uništi, pa iznad kapije načini u kamenom zidu okruglo udubljenje, da kiša ne dopire do njega, namesti ubrus sa nerukotvorenom ikonom Hristovom na dasci od netruležnog drveta, okruži ga i ukrasi zlatom i dragim kamenjem, pa postavi na tom mestu udubljenom, iznad kapije. Pored toga on napisa zlatnim slovima ispod ikone ovo: "Hriste Bože, niko se neće postideti, ko se u Tebe nada".

I naredi Avgar svima, da koji god ulazi u grad i izlazi iz njega ima se pokloniti božanstvenoj ikoni Hristovoj; i izdade zakon da se takvo poštovanje neizostavno ukazuje ikoni Gospodnjoj kroz vekove. Ova pobožna naredba Avgarova, potvrđena zakonom, držala se u toku mnogo godina, kako za života njegova i njegovog sina koji je posle njega knezovao u Edesi, tako i za vladavine njegova unuka. Zatim, za knezovanja u Edesi jednoga od praunuka Avgarovih, obnovi se u gradu drevno neznaboštvo: jer taj knez pokvarivši se odstupi od Hrista i skrenu u idolopoklonstvo. Ugledavši na gradskoj kapiji Hristov lik, poštovan od sviju ulaznika i izlaznika, knez kao neprijatelj Hristov uznegodova, i donese odluku da tu božanstvenu ikonu skine odatle i mesto nje postavi idola. Doznavši o tome naročitim otkrivenjem od Gospoda, episkop grada Edese dođe sa svojim kliricima noću kod gradske kapije, pope se uz lestvice, postavi pred svetom ikonom Hristovom upaljeno kandilo, ogradi to ćeramidom, pa zazida ciglom, premaza malterom i krečom, i izravna sa zidom, - jer tako beše naređeno episkopu božanskim otkrivenjem. Kada nerukotvorna ikona Hristova posta nevidljiva, neznabožni knez odustade od svoje namere. Posle mnogo vremena kod ljudi iščeze sećanje na svetu nerukotvornu ikonu, i zaboravljeno bi mesto gde ona beše zazidana. I niko ne znađaše o njoj sve do čudesnog javljenja njenog koje se posle vrlo mnogo godina dogodi na sledeći način.

U dane blagočestivog cara Iraklija (610.-641.g.) persijski car Hozroj sa silnom vojskom dođe pod Edesu, opkoli je, i dugo je držaše pod teškom opsadom. I kada se građani, iznemogavajući u nedoumici i velikom strahu, moljahu Bogu sa suzama, jedne noći javi se episkopu edeskom Evlaviju neka presvetla u velikoj slavi nevesta, i ukazujući prstom na gradsku kapiju i mesto u zidu ona reče: "Iznad ove kapije sakrivena je božanstvena nerukotvorna ikona Spasa Hrista; izvadi je iz zazidanosti, i dobro ćeš učiniti".

Episkop hitno ode ka kapiji grada, pope se do pokazanog mu u zidu mesta, i nađe sve kao što mu bi rečeno u otkrivenju: poznade zazidano mesto, razida cigle, ukloni ćeramidu i nađe prečisti i presvetli lik Hristov čitav i nepovređen, i kandilo gde posle toliko godina još gori i puno zejtina; a na samoj ćeramidi, kojom je bio pokriven lik, bejaše nerukotvorno odslikan taj isti lik Hristov. Episkop uze sveti ubrus sa likom Spasovim i pokaza građanima, i svi se veoma obradovaše i ohrabriše uzdajući se u Gospoda. Episkop u litiji obnese po bedemima gradskim lik Spasov, pokazujući ga vojnicima persijskim koji opsedahu grad; i odmah se sva persijska vojska pomete u velikom strahu, i dade se u bekstvo gonjena silom Božijom. Tako grad Edesa bi izbavljen od neprijatelja svojih milosrđem Hrista Boga našeg i javljenjem nerukotvornog lika Njegovog presvetog.

Zatim, posle mnogo i mnogo godina, kada u Grčkoj carovaše Roman II zvani Lekapin (920.-944. g.) sa svojim zetom Konstantinom, sinom Lava Mudrog, bi sveti ubrus nerukotvornog lika Hristovog prenesen u Carigrad iz Edese, držane od strane Saracena, jer u to vreme sva Sirija, i u njoj grad Edesa, behu pod vlašću Saracena. To prenesenje bi na ovaj način: grčki car Roman, želeći da ima u Carigradu to neizmerno blago - nerukotvorni lik Spasov, slao je mnogo puta molbu Saracenskom emiru da mu da nerukotvorni lik Hristov. A emir, moljen od edeskih hrišćana, nije hteo da da lik Hristov, i nastade rat: car Roman posla svoju vojsku na grad Edesu i opkoli ga, pustošeći okolinu. Tada Edešani poslaše molbu grčkome caru, da prekine rat i ne pustoši njihovu zemlju; ali car zahtevaše od njih Hristov nerukotvorni lik. Međutim emir saracenski, pod čijom vlašću bejaše Edesa, ne hte ga dati zabadava. Tada car hrišćanski, obuzet silnom željom da ima kod sebe nerukotvorni lik Hristov, dade emiru dvanaest hiljada srebrnika, i vrati mu dvesta uglednih Saracena koji su bili grčki zarobljenici; pored toga dade mu svoje carsko napismeno sa zlatnim pečatom, da nikada neće ići u rat na Edesu i na njenu okolinu. Dobivši na taj način ono što želi, car uze nerukotvorni lik Hristov, a sa njim zajedno i ono pismo koje, kao što je ranije rečeno, Gospod naš Isus Hristos napisa knezu edeskom Avgaru, i prenese ih svečano u Carigrad rukama arhijereja i ostalih uvaženih ljudi duhovnoga čina. Putem i u samom Carigradu bivahu mnoga čudesa od svečesnog lika Spasovog: isceljivahu se svakovrsni neduzi, - slepi progledahu, gluvi sluh dobijahu, hromi hođahu i đavoli se izgonjahu. Jedan đavoimani čovek vikaše govoreći: "Primi, Carigrade, slavu i veselje tvoje, a ti, Porfirorodni, čast carstva tvoga". Tako vičući, čovek se taj isceli od besomučnosti.

Praznovanje prenesenja (4) nerukotvornog lika Hristovog određeno je na šesnaesti dan meseca avgusta, kada ga upravo veoma svečano primi carska grad i postavi najpre u Crkvu Presvete Bogorodice u Vlaherni, a zatim u crkvu Presvete Bogorodice Faroske (5) na zaštitu grada, a u slavu Hrista Boga našeg, sa Ocem i Svetim Duhom slavljenog sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.

Nekoliko godina kasnije car Nikifor Foka (963.-969.g.) prenese iz grada Edese u Carigrad i onu svetu ćeramidu na kojoj beše odslikan nerukotvorni lik Hristov i postavi je u carskom gradu 967 godine.