petak, novembar 24, 2017

 Pobeditelj smrti

 

 Akatist Isusu Pobeditelju smrti

 

 

Kondak 1.

Izabranog Vojvodu i Gospoda, smrti Pobeditelja i ada razoritelja Tebe pohvalama veličam iako sam tvar i rab Tvoj; no prepun neiskazanog milosrđa izbavi me od svake bede kada Ti vapijem:

Isuse Pobeditelju, pomiluj me!

 

Ikos 1.

Ramzes pobedi Hikse, Mojsej pobedi Amalićane, Adrijan razori Jevreje, Aleksandar pokori Aziju, Sulejman pokori Evropu i Aziju, a Ti, Pobeditelju moj, Ti pobedi neprijatelja svih naroda i svih zvezda, Isuse Pobeditelju smrti, slava Tebi! Evo idu Hiksi, i ja govorim kao Ramzes: zaista, pobediću ih, evo navaljuju Amalikićani, i ja govorim kao Mojsije: naoružan strelama i Bogom izići ću im u susret; evo se Azija nadima kao more od podvodnih vetrova, i ja govorim kao Aleksandar: dajte vojnika, vojnika i kopalja i Azija će mi leći kraj nogu kao upitomljen medved; evo Azije i Evrope bez gospodara, i ja govorim kao Sulejman: ja ću savladati i vladati; no evo ide smrt: šta da govorim? U koga da se nadam? koga da prizivam? Ko će mi pomoći pobediti ono s čime nikad niko nije smeo ni stupati u borbu? Ko da pobedi ono, što je pobedilo svakoga i sve što se ikad pomolilo u svet sa živom glavom? Tebe, jedinoga Gospode, Tebe jedinoga među nemoćnim suncima i smrtnim zvezdama prizivam:; Tebe jedinoga Živoga na groblju svih pobedilaca molim i veličam: Isuse silni, junače nad junacima; Isuse veliki, prema kome svet je malen; Isuse krotki moj, ispred koga svaka gordost iščezava kao dim; Isuse pobeditelju smrti. pomiluj me.

 

Kondak 2. Hor Angela:

Kada Sveta Trojica reče da bude nebo i zemlja Ti posluži kao misao i jezik Božanske Trojice, Hriste; horovi Angela uobličiše se na Tvoj glas i dobiše oblik od raznobojne svetlosti; i vojske mnoge kao raznobojni oblaci zaklicaše ehom Božanske slave i Božanskog blaženstva, i stadoše u redovima oko Tebe, svoga Vojvode, pobednički pevajući: Aliluja!

 

Ikos 2.

Sve je staro kod ljudi kao bolest; kao stara haljina o trnu sve su takve ljudske pobede i porazi; i kad misle i kad govore i kad rade ljudi iznose starež na pazar; mladići misle kao starci, starci misle kao mrtvaci, mrtvaci ne mirišu ružnije od živih na zemlji. Sve je staro kao poraz davno pobeđenih, od početka pobeđenih, jer sam početak istorije je poraz. Ti si jedini novina, Pobeditelju moj; posle prvog čoveka Ti si jedini nov čovek. U dremljivom karavanu istorije Ti si jedina iznenađujuća oaza; u gluši i omorini dosadnog iščekivanja smrti i sahranjivanja života Ti si jedini grom. Sve je novo na Tebi: Tvojim devičanskim rođenjem pobedio si telesnu strast od kojeg se kao od prokazanog svraba rađaju svi smrtni; Tvojim krštenjem očistio si vodu i sve zemaljske elemnete, tako da je čistome postalo od tada sve čisto; Tvojom naukom sneo si plamen Božanski s neba u tamu zemaljsku, da bi se nepoznati poznali, udaljeni zbližili, ohladneli zagrejali, pomračeni prosvetili, a svi osetili blizinu i milost Oca Nebeskog; Tvojim čudima Ti si se pokazao Tvorac novoga, Tvorac čistoga, Tvorac lepog i uzvišenog, i još čudima si pobedio zakone, u koje je čovek zbog greha okovan; Tvojom smrću Ti si pobedio sva ljudska mudrovanja, njome si pokazao večiti put večite pobede, novu strategiju istinske pobede, Tvojim vaskrsenjem Ti si pobedio smrt, poslednjeg i najljućeg neprijatelja, koga niko nikad pre Tebe ne pobedi; i tvojim vaskrsenjem pokorio si sebi i nebo i zemlju, Pobeditelju jedinstveni, Pobeditelju nebodržni, pobeditelju svetlonosni; za to neka Te slavi i nebo i zemlja za navek i navek; Isuse, viteže moj milokrvni, pomozi i meni pobediti; Isuse Pobeditelju, pomiluj me!

 

Kondak 3. Hor Angela:

Načinio si nas Tvojim sudovima i nalio si nas prepune Tvojom moći i Tvojom mudrošću; ništa smo mi po sebi no Ti si nas po milosti učinio drugovima svojim. Lucifer ispade iz reda našeg arhangelskog i povuče ceo svet čovekov u propast; no da bi skinuo stid sa lica naših Ti podeli pobedu svoju s nama, pobedu nad Luciferom, poslavši Gavrila Arhangela, da bude vesnik silaska Tvoga u borbu i Tvoje pobede. Za to Te blagodarno hvalimo i slavimo pevajući: Aliluja!

 

Ikos 3.

Zatupljeni grehom ljudi mišljahu, da se Ti protiv njih boriš pa se radovahu kada te propeše na Krst i likovahu kao pobedioci nad svojim vragom; a Tvoja borba ne beše protiv ljudi, Čovekoljupče, no protiv kneza ovoga sveta i njegovih besčislenih legiona, što drže ljude u svojim okovima, što vode glupu igru sa svakim ljudskim telom, nemoralno lijući otrov u ljudske duše; jer zli dusi su roditelji greha, a greh je roditelj smrti, smrt je roditelj straha, a strah je postao posvednevni vazduh duše čovečije; tek se jedan strah izdahne drugi se udahne, dok smrt ne zaveže brojanice naših strahovanja i nadanja, i ne oturi ih u oganj. Kada su te robovi ubili likujući od pobede, gospodari robova ispuniše se strahom, jer u Tvojoj smrti namirisaše pečat Tvoje pobede nad njima. Isterani iz Egipta duhovi zlobe sazidaše svoje carstvo u Izrailju; Svojom silom ti razori njihovo carstvo u Egiptu, Svojom smrću Ti uništi njihovo carstvo u Izrailju; kroz moć pokazivao si Svoju moć kada si dejstvovao kroz Mojsija i Proroke, kroz nemoć pokazivao si Svoju moć kada si Sam sišao na bojno polje; da bi pokazao nemoć zlih duhova Ti si izabrao smrt za oružje u borbi s njima. Pobedivši zle duhove Ti si uništio greh; uništivši greh Ti si satro smrt; Satrevši smrt Ti si razagnao strah i svet – tamnicu sužanja – proglasio si domom slobode, Isuse Slobodo moja, Isuse Hrabrosti moja, Isuse Prijatelju moj, Isuse Spasitelju moj, Isuse Pobeditelju moj, pomiluj me!

 

Kondak 4. Hor Načala:

Tvojim vaploćenjem pokazao si se sličan majci, koja skoči u oganj da spasava dete iz ognja; i Tvojim vaploćenjem pokazao si se smireniji od ljubičice u trnju i jagnjeta na klanici. Videći Tvoju ljubav prema grešnicima Nebesne Sile još većma se razgoreše ljubavlju prema Tebi, zaista sve Nebeske Sile ustreptaše videći neviđeno smirenje Tvoje; pa nadneti nad pećinu Vitlejemsku posmatrahu čudo kako se Tvorac rađa u nemoći stvorenja Svoga, i predviđajući Tvoju krajnju pobedu, Hriste pobeditelju, s ljubavlju i trepetom pevahu Ti: Aliluja!

 

Ikos 4.

Odbačen od ljudi kao nepotreban, Najpotrebniji; odgurnut od ljudi kao štene, Najkorisniji, Ti nikad ljude ne odbaci i ne odgurnu, Čovekoljubni Pobeditelju. Kao što nerazumno dete baci hleb iz ruke i pokuša jesti kamenje, tako su nerazumni bacili Tebe, Najhrabriji Hlebe, i pokušali se hraniti kamenjem. Vaistinu svaka druga hrana je kamen osim Tebe, svako drugo piće je otrov, osim Tebe, svaka je druga nada žalost izvan Tebe, svaka je druga uteha laž, izvan Tebe, svaki je drugi život smrt izvan Tebe. Grizao sam i ja kamen mesto hleba i srkao vreo pesak mesto vode, okajani, dok mi se Ti ne pokaza, hranitelju, belji od dana i svežiji od rose jutarnje. Zašto Te odbaciše ljudi, Najpotrebniji? Zašto Te odgurnuše ljudi, Najkorisniji? Robovi ne poznaše Oslobodioca svoga i vezaše Ga; prokaženi ne poznaše lekara svoga i popljuvaše Ga; a koji Ga poznaše oni se oslobodiše i isceliše. Zbog tuposti duhovne učiniše zlodetelji što učiniše. Od greha je tupost, od tuposti zla volja, a sve troje niklo je iz korena neposlušnosti. Ti si oprostio ljudima, Gospode Nezlobivi; no oprosti im još jedan put, molim Ti se; greh Bogoubistva potrebuje hiljade oproštaja pa opet da se ne izgladi. Za roba je najteže delo oprostiti, no za pobednika je to jedan deo njegove pobede, nerazdvojan od njegove pobede. Isuse, najiskusniji Vojskovođo, povedi i mene; Isuse, najtrpeljiviji ratniče, nauči me strpljenju Tvome; Isuse, tihi Lave koji jednom veličanstvenom pobedom zgrćeš i sve ostale male pobede, nauči me tihosti u malim borbama i odlučnosti u borbi velikoj i teškoj; Isuse, Pobeditelju smrti, pomiuj me!

 

Kondak 5. Hor Sila:

Iz triblaženog i tribezdanog Istočnika života spustio si se u tamu i sen smrtnu kao potok planinski u mrtvu dolinu peščanu, da je zapoji i oživi. Sve večne Sile, poznajući Tebe jedinog nepoznatog na zemlji, pratile su Te sa strahom i veličanjem, dok se vremene tvari pri susretu s tobom razdeliše kao nekad Crveno More: s desna Ti ostadoše pastiri i mudraci istoka a s leva Irod i zakonopoklonici. Videći Te u vremenoj nemoći, nejaka Mladenca u jaslama, knez tame s porugom se diže i poče uzbunjivati vojske grešnika protiv Tebe; no večnost iđaše ispred Tebe i prosecaše Ti put kroz sve sile vražije, Pobedniče Hriste. Tvojim bekstvom u Egipat Ti porazi Iroda. Sve je novo u Tebi, sve novije od navika ljudskih; gle, nečuvenog čuda za ljude: bekstvom Ti odnese pobedu. Za to Ti združene Sile nebeske pevaju: Aliluja!

 

Ikos 5.

Pomogao si Petru pobediti maloverije i Tomi neverije; Pobeđen Tvojom ljubavlju Petar je uzviknuo: Gospode, kamo ćemo ići, Ti imaš reči života. Ozaren Tvojom pobedom nad smrću Toma se obradova i reče: Gospod moj i Bog moj. Pobedodavče moj, daj i meni pobedu koju dade Petru i Tomi da bi duša moja postala za vazda negostoljubiva prema maloveriju i neveriju. Pomogao si domaćinu u Kani pobediti siromaštinu i stid pred zvanicama pretvorivši vodu u vino i napunivši mu prazne sudove obiljem; pretvori telesnost moju u duh; krštenog vodom krsti me ognjem i Duhom, da bih i ja došao na svadbeni pir Nebeskog Ženika sa svojom buklijom vina a ne vode. Pomogao si Mariji iz Magdale pobediti sedmogubne bludne sile demonske, i robinja je postala slobodna, i nečista čista i pomračena prosvetljena, i okamenjena oduševljena. Što više pozajmljuješ ljudima Svoju Silu Ti silniji postaješ, i deljenjem Svoje pobede množiš je. Porazitelju demona, porazi demone i u meni i oko mene, jer danonoćno jurišaju na dušu moju da je učine robinjom, i nečistom, i pomračenom i okamenjenom; odagnaj u svinje ono što se iz svinja uvuklo u čoveka. Gospode Pobedonosni, samo jednu kap Tvoje pobede kani u dušu moju i biću uzdignut iz tartara na Goru Tavorsku. Pomogao si Zakheju pobediti srebroljublje i izgnav pečal iz njegovog doma uselio si radost. Zvek novca bio je za nj jedini ljubavni poziv dok ne ču Tvoj glas, a kad mu glas Tvoj siđe u srce i rastopi srebrni metal u suzu, s njegova lica spade senka grešnosti i ona zablista drevnim obrazom večne krasote. Rasplači i moje srce srebroljubno, Gospodaru života, Tvojim nebesnim pozivom rasplači ga; spusti glas Tvoj plameni u dno srca moga i rastopi sve idole metalne u jednu jedinu suzu, dragoceniju od svih blaga ovoga sveta, jer ta suza će me spasti; va istinu i ne treba mi srce, Gospode moj, pretvori ga celog u jednu jedinu suzu, u kojoj će treperiti Tvoj glas dan i noć, Tvoj glas spasonosni što uzdiše k Bogu. Pomogao si Natanailu pobediti gordost neznalice i Nikodimu gordost mnogoznalice i razbojniku gordost zlotvora; udario si sekirom u koren gordosti, ovoga zla što našem praocu zatvori vrata Rajska a otvori vrata izgnanstva. Kada Te duh gordosti vide gde pereš noge Stvorenjima svojim, on se oseti ranjen u srcu, a kada Te vide raspeta na Krstu, on oseti smrt da ga guši. Pobedniče Gospode, raskini brak moj sa duhom gordosti, jer nije brak no preljuba; ispuni dušu moju celomudrijem i venčaj ju za sebe, Krasoto nad krasotama svih svetova; molim Ti se, usliši i pomiluj. Pomogao si Lazaru vaskrsnuti iz mrtvih, ponose heruvima i serafima, i moja duša, evo, leži u grobu i vapije k Tebi: Gospode, evo već smrdim u grobu plotskom i nema nikoga da me spase; da si Ti bio venčan sa dušom mojom grob moj ne bi bio grob no svetli konak mladencu; ali ja sam se daleko udaljio od Tebe, i smrad me obuze bez Tebe, blagouhanje moje i mirise mirišljiviji od ruža saronskih. Kada se Lazar, prijatelj Tvoj, za četiri dana usmrdeo bez Tebe, kako li je nesnosan i neiskazan smrad moje okajane duše, udaljene od Tebe stotinama dana; no mrtav sahranjen i ostavljen i zaboravljen vapijem Ti s nepojamno derznovenom nadom: Isuse Čovekoljubče, poseti grob moj i vaskrsni dušu moju; Isuse Pobeditelju, pomiluj me!

 

Kondak 6. Hor Vlasti:

Tebe premoćnoga što nama pozajmi veliku moć s užasom videsmo obučena u nemoć i silazećeg na zemlju; iznenađeni ovim pitasmo drug druga: kuda silazi Car Slave? Jer tajna vaploćenja Tvoga bi znana samo Svetoj Trojici. Kada Te videsmo okružena narodima kako propovedaš blagovest spasenja, kada videsmo mračna lica ljudi kako sijaju radošću pri susretu s Tobom, i kada videsmo slepe s otvorenim očima i gluhe sa otvorenim ušima i uzete kako se ispravljaju i mrtve kako oživljuju mi zaigrasmo od veselja i rekosmo drug drugu: gle, ovako je isto Tvorac u prve dane iz prašine stvarao ljude; to je On isti. Zato pevasmo pesmu pevanu u dane stvaranja: Aliluja!

               

Ikos 6.

Susedi moji sede kraj sunca kao kraj ognjišta i prepričavaju priče o prošlim pobedama čoveka nad čovekom i naroda nad narodom. Kakva vam je radost, susedi moji, u tome što su točkovi jednoga čoveka pregazili njegovog suparnika kada su točkovi smrti pregazili obojicu? Ko je se od vaših junaka ikada digao ispod točka smrti i ovaj zaustavio da ne gazi više Božiji usev života? Zato se okrenimo Junaku nad junacima i uskliknimo: jedini si Ti dostojan slave i hvale, Pobedniče smrti; Ti si objavio smrt davši ovoj jedinu utehu proročanstvom da ćeš biti u njenom carstvu koliko i Jona u kitu. Bezbožnici su stali na stranu smrti i kao saveznici smrti ustali protiv Tebe; svi su useli na točak smrti da ga učine težim da bi Tebe samleli u prašini u kojoj spavaju bezrazlično njihovi preci s kamilama, srca njihovih junaka i kopite njihovih kamila; no Ti se nisi uplašio ostavljenosti i samoće – samoćom si disao na zemlji – nit je Tvoja mišica malaksala od viđenja i svojih prijatelja na strani svojih protivnika. Kada se točak smrti približio Ti si ga snažno uhvatio i zaustavio; zemlja se zatresla i zastenjala od nebivale takve borbe; stene su pucale od neizdrživog pritiska i gnjeta, sunce je izgubilo sjaj ustrašeno od neviđenog dvoboja; a one koje si Ti hteo osloboditi smrti nesustalo su pomagali smrt gurajući Tebe, vodeći Te, pljujući Te, zasipajući Te kamenjem i trnjem. Ko bi ikad pomislio da smrt ima toliko prijatelja na zemlji. I kad si pao pod točak u znoju krvi i agoniji, bezmalo savladan, svi saveznici smrti likovali su nad Tvojim porazom, Neporaženi, No Ti si pao, Ispoline, da bi samo bolje poduhvatio kobni točak i izlomio ga: tri dana zadržao si ga nepomična i trećega dana razmrskao si ga u komade, uzdigao si Se do neba stojeći nogama na ruševinama točka smrti na radost i stid ljudi, pobedniče Životodavni. Zato se raduju imenu Tvome svi živi na nebesi i svi oživljeni na zemlji; zato se i moj smrtni život osvetljava nadom na učešće u pobedi Tvojoj, Isuse slatki, slađi od svih ljudskih nada; Isuse poslušni, poslušniji od svih sinova ljudskih; Isuse mučeni, mučeniji od svih stvorenja Tvojih; Isuse, Pobeditelju smrti, pomiluj me!

 

Kondak 7. Hor Gospodstva:

Gospodstvom Tvojim mi Gospodujemo i blaženstvom Tvojim mi blagujemo u večnosti jer Ti nas sa Ocem i Duhom, venča od početka gospodstvom i blaženstvom; no kakav užasan potres bi za nas kada Te videsmo gde klecaš na putu bola, šiban i pljuvan od najmanjih slugu Tvojih; od užasa bi sva nebeska gospodstva bila propala da ih preblaga Trojica ne podrža novim strujama snage i mudrosti, te kroz snagu i mudrost preblage Trojice i mi razumemo Tvoj put bola kao put pobede, koju i mi sada s Tobom i sa izabranim ljudima Tvojim praznujemo i s nasladom i pesmom slavimo Te: Aliluja!

 

Ikos 7.

Ljudi se bore sa ljudima pored sebe i sa prirodom oko sebe i sa samim sobom u sebi; sa krvlju i telom bore se ljudi. Ljudi se bore sa bolestima i mukama, sa glađu i neznanjem, sa neradom i očajanjem. To je borba protiv izvidnica nečijih; to je rat protiv posledica nečega; to je hrvanje sa svakim talasom na uzburkanom moru da bi se more utišalo. Tvoja je borba bila protiv vetra što podiže talase na moru; Tvoj je rat bio ne protiv izvidnice nego protiv glavne sile neprijateljske; Tvoj pohod bio je ne protiv posledica nego protiv uzroka; i Tvoje hrvanje nije bilo protiv krvi i ploti nego protiv mirodršca svukolike podnebesne zlobe koju on ubrizgava u krv i plot, kojom on prouzrokuje sva zla u svetu; kojom on od početka uzburkava more stvorenoga sveta. On je uputio oči ljudske da gledaju tako kako će oslepiti, i uši ljudske da slušaju tako kako će ogluveti, i ruke da rade kako će se osušiti, i noge da hode kako će ohromiti, i jezik da govori kako će onemeti, i sve telo ljudsko da luduje kako će ogubaviti, i razum ljudski da misli kako će zatupeti i pobesneti. Kako Si veličanstven u pobedi Svojoj, Hriste Pobeditelju; Ti si govorio s nekima drugima u besnome Gadarincu i ti drugi pobegli su u svinje a čovek je krotko seo ukraj Tvojih nogu; Ti si progovorio reč nekim tuđincima naseljenim u Mariji iz Magdale i sedam tuđinaca pobeglo je iz žene i žena je ostala isceljena i čista; dodirnuo si rukom gubava tela i tela su postala čista i podmlađena; dodirnuo si oči slepima i slepi su progledali, i uši gluhima i gluhi su pročuli; i usta nemima i nemi su progovorili; naredio si suhorukom da pruži ruku i on je pružio; i hromome da ustane i on je ustao, i raslabljenome da hodi i on je hodao. Koristeći se Tvojom pobedom hromi su bacali štake, slepi se drešili od svojih vođa, gluhonemi su prestajali govoriti rukama, gubavi su prestajali kriti se od ljudi, bogalji su napuštali prošnju i suze, a besni su ostavljali svoju družbu sa zverovima i otpočinjali družbu s ljudima. Isuse, preslavni Pobeditelju onoga koji je kroz greh nizveo slepilo na oči ljudske i gluvilo na uši i nemilo na jezik; Isuse Premoćni, Pobeditelju onoga koji je kroz greh udario telo čovečije gubom i razum čovečiji pomračenjem; Isuse Predragi, Pobeditelju onoga koji je kroz greh ustalasao more stvorenoga sveta; Isuse Premili, Pobeditelju smrti, pomiluj me!

 

Kondak 8. Hor Heruvima

Devičanstvo, Svetost i Mudrost u trojedinstvu sede nad nama, mnogookim heruvimima u večnom i nepomućenom ljubavnom plamenu što daje svetlost našim očima i život našim duhovima; da bi pokazao istu ljubav prema smrtnim likovima kao i prema besmrtnim, prema ljudima kao i prema heruvimima, Ti, koji si Jedan od Plamene Trojice, Ti se učini čovekom rodivši se na zemlji od prečiste zemaljske Devojke i Duha Svetoga kao što si u večnosti rođen od prečistog nebeskog devičanstva Očevog, zajedno sa ishodećim od Njega Duhom Svetim. Kao što si Bog od Boga u Svetoj Trojici tako se Ti pokazuješ Heruvim među heruvimima, Angel među angelima, i Čovek među ljudima, da bi Te tako sva stvorenja poznala i poznavši Te živela. Kao Isus Pobeditelj pojavio si se među ljudima i otvorivši i njima vrata besmrća učinio si ih našom braćom, zbog čega Te radosno slavimo: Aliluja!

 

Ikos 8.

Opkoljeni zidom poršlosti i zidom budućnosti ljudi su živeli u uskoj tamnici sadašnjosti, i nemoćno nagađali šta je bilo i šta će biti; no pred Tvojom čistotom srca debeli zidovi stanjiše se u tanke listove od stakla kroz koje se pogled Tvoj gospodarski prostirao do početka prošlosti i do kraja budućnosti. Činio si smotru svetova koji su bili i koji jesu i koji će biti kao što jedan domaćin čini smotru nad svojim imanjem, i znao si da Ti je sve to Otac Tvoj nebesni predao u ruke. Ljudi su Tebe merili svojom visinom i svojim znanjem zbog čega su i ostajali zadivljeni Tvojim pogađanjem onoga što je bilo i onoga što će biti u svom divljenju govorili su: veliki Prorok pojavi se među nama! Prozreo si Natanaila pod smokovnicom iz daljine na kojoj ga niko od ljudi nije mogao videti, i rekavši mu to zadivio si ga i obratio svome spasonosnom Jevanđelju; prozreo si prošlost i sadašnjost žene Samarjanke i pokazavši joj se kao Mesija izdigao si je iznad greha; prozreo si Petrovo trikratno odrečenje i njegovu smrt u vezama; tako si ga priveo smirenju koje ga je uzdiglo do neba; prozreo si Judino izdajstvo i večno prokletstvo što sleduje izdajstvu, i time si učinio opomenu svima rođenima od žene da ne prave trgovinu sa Božijom istinom; predskazao si sve što se ima zbiti s Tobom do smrti i posle smrti, i Apostoli sa mnogim svetim bili su svedoci svih ostvarenih preskazanja; predskazao si Apostolima svetim sav trnov put kojim su imali ići od nasilnog rastanka s Tobom na zemlji do zasluženog sastanka s Tobom u Carstvu Nebeskom. Prorekao si razorenje hrama Jerusalimskog, propast Jerusalima i rasulo naroda Izrailjskog, i milioni ljudi videli su Tvoje proročanstvo ostvareno i uzdrhtali su. Bacio si pogled Svoj u daleku prošlost i video si Sebe u vremenu pre Avrama, i bacio si Svoj pogled još dalje i video si sebe pre vremena i pre stvorenja sveta, u večnosti i u Ocu Svome; bacio si pogled Svoj u daleku budućnost i video si kraj sveta i vremena, i bacio si Svoj pogled još dalje i opisao si slavu Svoju i vernih svojih u večnosti. Provideo si sav tok Crkve Svoje svete tja do kraja vremena i otkrio si unapred sve njene muke, kao muke žene što rađa no i njenu krajnju pobedu u svetlosti i moćni trujumf nad paklom. Isuse jasnovidni, Proroče mračne visine budućnosti; Isuse bistrooki, Prozorljivče nedosežne širine sadašnjosti; Isuse svetlooki, pronicljivče maglovite dubine prošlosti; Isuse ponosni, Pobeditelju moj, pomiluj me.

 

Kondak 9. Hor Serafima:

Mi smo prva svetlost Tvoje svetlosti i prva pesma Tvoga glasa; svi angelski jezici ne mogu iskazati Tvoju slavu i sjaj, jedinorodni ljubimče Oca i Duha Svetoga. Među serafimima Ti si Serafim, među heruvimima Heruvim, među angelima Angel, među ljudima Čovek svima si sve; pa zato što si svima sluga nad svima si Gospodar: i zato mi koji gospodarimo nad bezbrojnim svetovima ispod sebe služimo smireno usred neopalivog plamena Božanstva Trojičnog sprovodeći ljubav Tvoju naniže ka stvorenjima i ljubav stvorenja naviše k Tebi pevajući Ti pobednu pesmu: Aliluja!

 

Ikos 9.

Znanje ljudi traže, za znanjem svet čezne, sva priroda ne može zadovoljiti glad čovečiju za znanjem; a Ti si doneo nebesno znanje među ljude, koje se ne samo zna no kojim se živi i život radošću ispunjava i nadom osvetljava. Prosuo si na zemlju znanje koje su samo Anđeli znali i zemlja se sva zasijala od Tvoga znanja kao od mnogog dragog kamenja. Nauka Tvoja objasnila je veličanstveni početak sveta i objavila pobedonosni trijumf izranavljenog roda ljudskog; Tvoja nauka otkrila nam je blizinu Boga, tužnima Prijatelja nad prijateljima, bolesnima Lekara nad lekarima, zgaženima pobedonosnog Osvetnika, bogoljubnim ščedrog Darodavca, čovekoljubnim premilosnog Nagrađivača, mrtvima svemoćnoga Vaskrsitelja. Šta su sva otkrića smrtnih ljudi koja osuše jednu gorku suzu a iazovu dve? Tvojim otkrićem isušeno je više suza gorčine nego što ima vode u oblacima i izazvato toliko suza blagodarnosti; Tvojom naukom Ti si razbio samoću ljudi, u kojoj su im sumnja i smrt bili jedino društvo; otkrio si ljudima Boga kao druga bližeg im od smrti; sva najbolja nagađanja pokolenja učinio si izvesnošću i sve slućene radosti pokazao kao stvarnost; izbistrio si mutni potok ljudskog saznanja i neznanja, i kada se čovek ogledao nad izbistrenim potokom video je svoj bogoobrazni lik. Vaistinu nauka je Tvoja lekovita, reči su Tvoje čudotvorne. Gospode, čuh i verovah, razumeh i oživeh. Obasjaj me Božanskim znanjem Tvojim Isuse premudri; nasiti moj gladni razum nebeskom naukom Tvojom, Isuse Prečudni; otkrij mi spasonosne tajne reči Tvojih, reči čudotvorne Svete Trojice; mudriji od Angela, veći od života, jači od smrti, svetliji od svetlosti, bolji od dobrote, slađi od slasti. Isuse, Pobeditelju moj, pomiluj me!

 

Kondak 10. Hor Prestola

U večnom ushićenju od najbližeg daha Tvoga, daha životnoga, daha ljubavnoga, daha čudotvornoga, mi najmanje možemo da kažemo jer Te najviše osećamo. Mi živimo u samozaboravu, neprestano gledajući Tebe, neprestano dišući Tobom, neprestano diveći se Tebi. Mi smo najglavnije strune Tvoje Reči i najveće sveće Tvoga oltara nebeskoga, prvo čudo stvaranja Tvoga, i prvi predmet ljubavi Tvoje. Kao najmoćnije Sile nebeske mi smo i najćutljivije, jer ćutanje je osobina moćnih, ćutanje kao opštenje s Tobom, i kao sozercanje Tebe; no svoje ćutanje mi prekidamo samo pesmom preslatkom, Pobedioče Tvorče, gromoglasnom pesmom: Aliluja!

 

Ikos 10.

Robovi zakona i sluge prirode – bezbrojna pokolenja za pokolenjima – vapili su za Junakom, Vlastelinom zakona i Ukrotiteljem prirode; i Ti si se pojavio moćniji i lepši nego što su Te snovi proročki zamišljali i čežnja vapijućih pokolenja predosećala. Rođenjem Svojim svojeobraznim pokazao si vlast Svoju nad jedinim zakonom, pretvaranjem vode u vino nad drugim, umnožavanjem hleba nad trećim, zaustavljanjem vetrova nad trećim i još jednim; no ko će pobrojati sva Tvoja moćna dela, kada ih ni Tvoj najmiliji učenik nije mogao pobrojati priznajući da ih sva ne bi mogao popisati ni u knjigu prostraniju od sveta; o nečuvena Pobedo! Tvoje rođenje pokrenulo je zvezde nebeske, smrt Tvoja uzdrmala je zemlju i pomračila sunce; o strašna Pobedo! Na Tvoju reč ribe su se sabirale u prazne mreže, po Tvojoj želji more je postalo put nogama Tvojim; o predivna Pobedo! Vaskrsao si iz mrtvih - gde je najneumitniji zakon! Prošao si kroz zaključane dveri – gde je zakon neprohodnosti? Vazneo si se u vazduhu – doista gde je zakon i gde je priroda? Tvoji prsti bili su medicina za gubave, blato u Tvojim rukama banja za slepe, reči Tvoje zapovesti za umrle; doista gde je zakon i gde je priroda? Isuse, Vlasteline zakona; Isuse, Ukrotitelju prirode; Isuse, Čudotvorče nesravnjivi; Isuse, Čovekoljubče nepravashodimi; Isuse Pobeditelju neodoljivi, pomiluj me!

 

Kondak 11. Hor Svetitelja i Mučenika:

Žrtvom Tvojom okupio si nas, negda grešne i nečiste; stradanjem Tvojim ohrabrio si nas, negda strašljive i maloverne; ljubavlju Tvojom učinio si zaljubljenim u Tebe nas negda priljubljene strašću za zemlju, Naukom Tvojom osvetlio si put nama negda zalutalom stadu; suzama Tvojim zalio si nas, negda seme u đubretu i mi smo nikli, cveće sa tvojim mirisom i lepotom; pobedom Tvojom nad grehom i zakonima greha učinio si nas pobednicima; i sada uvršćeni po milosti Tvojoj u likove Angela mi Ti se molimo za preostalu braću našu na zemlji i sa Angelima pevamo Ti pesmu pobedničku: Aliluja!

 

Ikos 11.

Izađe sejač na njivu i poseja seme; niti njiva nasluti kakva se raskoš sakri pod koru njenu niti sunce nasluti kakav će plamen uzrasti iz oranja u susret njegovom plamenu. Pri najvećoj oluji sejao si Božansko seme, nebeski Sejaču; svi vetrovi digoše se protiv Tvoga sejanja i sve sile zemaljske uzbuniše protiv Tvoga semena. Izmireni sa očajanjem i pokorni smrti stari sejači zemlje dovikivahu Ti: hladna je njiva zemlja za seme ljubavi što Ti seješ; na njoj samo trnje zakona niče i raste; gnila je zemlja naša od smrti, i na njoj ne niče i ne raste Božanski život; niti cveta niti sazreva. No Ti si sa znanjem iskusna Domaćina posejao i sa vlašću Gospodara naredio zemlji da miruje i suncu da greje; i seme je nicalo i raslo – plameni usev svetosti i ljubavi. Posejao si seme svetosti i čitave vojske Svetitelja nikle su iz tog semena; svet se dizao protiv njih kao vulkan ali Ti si hodio s njima kroz svu istoriju i oni su Tobom pobedili svet. Posejao si seme mučeništva i čitavi rojevi Mučenika nikli su iz tog semena; svi ti rojevi bili su stučeni no ne i pobeđeni; jer za Tvoje ime su stučeni i Tvojim imenom su pobedili. Isuse, razume svakog sejača dobra; Isuse, sahranitelju smrti; Isuse, vaskrsitelju života; Isuse, Pobeditelju moj, pomiluj me!

 

Kondak 12. Hor Presvete Djeve s devicama:

Beše zemlja čista i prečista u prvostvorenju i Ti je oživi i osveti Svojim svetim dahom, Životvorna Trojice; i Mene si takvu unevestio Bože, Duhu Tvome Svetome, slično prvostvorenoj zemlji; kroz Mene si pobedio greh žene kao što si kroz poslušnost do Krsta pobedio glavnog zlotvora ljudskog i kroz vaskrsenje smrt. Isuse moj slatki. Kroz preslušanje Eva postade sprovodnica pada i muke, kroz poslušanje moje Ti Me učini sprovodnicom spasenja ljudskog. Za to si Me i uzvisio nad svima Nebeskim Silama i učinio Me predmetom ljubavi neba i zemlje. No Moja je najveća radost što uslišavaš molitve Moje za bolne i stradalne pokajnike, Sine Moj i Bože Moj; i Moja je najveća nagrada što si Me okružio velikom vojskom devica spasenih milošću Tvojom za molitve Moje; Slavim Te stoga sa horom devica Mojih i pevamo Ti, Isuse Pobeditelju žalosti i muke: Aliluja!

 

Ikos 12.

Što duže gledam svet to više vidim Tebe a sve manje vidim svet; što duže slušam larmu sveta sve manje čujem larmu sveta sve više tihi glas Tvoj; što više grešim sve bolje znam da greh nije ni moj put ni moj cilj no Ti, Lučezarni. Kao mesečar što hodi po ivici krova i ne pada, držan mesecom, tako i ja hodim po ivici ambisa nebića i, držan Tobom, ne padam. Bude me susedi, koji Tebe ne poznaju, bude i vele: probudi se iza sna u stvarnost, ambis je pod tobom dubok i hladan. O sužnji, dugo ja tamnovah u tamnici vaše stvarnosti, sloboda se sada uselila u mene, moj san je moja stvarnost i jedino moje izbavljenje; vi gledate mesec u jezeru i mislite da ste mu bliži od svih senki što igraju ispred mojih nogu. Gle, nerodna žena ceni sebe zbog sebe a majka ceni sebe zbog deteta u sebi; i ja sam, velim, kao majka od kada saznadoh Tebe u sebi, i bdim nad Tobom kao majka nad detetom, i ako cenim što sebe, cenim se zbog Tebe u sebi. Isuse, Krmanošu moj na burnom moru; Isuse, svileni konče svih mojih dana; Isuse, Lekaru u bolesti mojoj; Isuse, snago u nemoći mojoj; Isuse, kandilo svetlo u ponoći mojoj; Isuse, slatki saputniče u samoći mojoj; Isuse, pesmo glasa mojega; Isuse Pobeditelju, pomiluj me!

 

Kondak 13. Hor Neba i Zemlje:

Od bića Svoga pozajmio si biće svima nama i život od života Svoga i mudrost od mudrosti Svoje, stoga Te ispovedamo Trojice Jednobitna i Životodavna i radosno i blagodarno Tebi se klanjamo; a Tebi, Prevečni Sine Božji, koji si središte svukolike nebeske i zemaljske drame stvaranja i spasenja i glavni junak te drame, i koji si Svojim čovečanstvom uzdigao čoveka nebu i Svojim božanstvom priklonio nebo zemlji, oboje izmiriv svojom krotošću, oboje zapaliv Svojom ljubavlju, i oboje prisvojiv Svojom vaskrsnom pobedom, Tebi, Isuse Hriste, Pobeditelju pevamo i pevaćemo kroza svu večnost: Aliluja!

(Ovaj Kondak se čita triput, a onda Ikos 1. i Kondak 1.)

 

Tropar, glas 5.

Hristos Vaskrse iz mrtvih, smrću smrt razruši, a onima koji su u grobovima život darova.

 

Ipakoj, glas 4.

Žene mironosice koje su rano uranile sa Marijom, našle su kamen odvaljen od groba i čule od Anđela: Zašto među mrtvima, kao čoveka, tražite Onoga koji je u nepristupnoj svetlosti? Vidite pogrebne pokrove! Trčite i svetu objavite da ustade Gospod, koji je uništio smrt, jer je Sin Boga, koji spasava rod ljudski.

 

Kondak, glas 8.

Iako si u grob sišao Besmrtni, uništio si Adovu moć i Vaskrsao si kao Pobedioc, Hriste Bože. Ženama mironosicama si rekao: Radujte se! Tvojim Apostolima daruješ mir, a palima vaskrsenje.