subota, novembar 18, 2017

 Sretenje Gospodnje

 

 

Akatist Sretenju Gospodnjem

praznuje se 02. (15.) februara

 

Kondak 1.

Izabranu Mati Izabranog Cara sada vidimo kako iz Vitlejema u Jerusalim ide i Bogomladenca Isusa, kao na oblaku lakom, u naručju Svome nosi. A mi nedostojni, sretajući Cara Slave i Presvetu Mater Djevu, sa starcem Simeonom kličemo Preblagoslovenoj:

Dođi, Prečista, Gospod je s Tobom i preko Tebe sa nama!

 

Ikos 1.

Horovi nebeskih angela, pogledavši na zemlju, videše kako njihovog Tvorca i Vladiku, rođenog pre svake tvari, Neiskusomužna Majka u devičanskom naručju Svome kao Mladenca nosi i u hram jerusalimski ide. Obradovavši se, Njemu i Djevi Carici prazničnu hvalu pojahu:

Dođi, Care neba i zemlje u Sveti Sion, grad Velikoga Cara!

Dođi, Previšnji Bože, sa gornjih visina u rukotvoreni hram na zemlji!

Dođi, Jedinorodni Sine Božiji, da se sa ljudima na zemlji nastaniš!

Dođi, Neporočno Jagnje Božije, da prinesen budeš Gospodu, koji živi na nebesima!

Dođi, Golubice Čista, Bezmužna Nevesto Svetoga Duha!

Dođi, Neskverna Ovčice, Čista Mati Jagnjeta Hrista!

Dođi, od Boga izabrana Otrokovice, mnogoželjena Kćeri Boga Oca!

Dođi, Nebeska Carice, celog sveta Dobra Vladičice!

Dođi, Prečista, Gospod je s Tobom i preko Tebe sa nama!

 

Kondak 2.

Pošto je rodila Hrista, Presveta Djeva vide Sebe u čistoti i da ne potrebuje očišćenje, jer Hristos iz Nje proizađe kao što sunčev zrak kroz staklo prolazi, ne povredivši devstvenu čistotu Majke Svoje. Ipak, smerna budući, Ti se ne pogordi zbog netaknute čistote Svoje i kada se navršiše dani za očišćenje, Ti ustade sa obručnikom Svetim Josifom iz Vitlejema i donesoste Božanskog Mladenca u Jerusalim da Ga stavite pred Gospoda, radosno Mu kličući: Aliluja!

 

Ikos 2.

Providevši izdaleka kako Ti, Djevo, Ovaploćenog Boga na rukama Svojim nosiš, Isaija proreče: ,,Evo, Gospod sedi na oblaku lakom." A Ti, o, Bogomati, idući u Jerusalim i noseći Božanskog Mladenca u naručju, razmišljaše kako si Majka postala i Djeva ostala. Shvativši da je ovo rođenje iznad prirode, Ti sa trepetom u sebi govoraše: ,,Kako da Te nazovem, Sine moj? Ako Te nazovem čovekom, znam da si viši od čoveka, pošto si moju devstvenost nepovređenom sačuvao, jer je božansko začeće Tvoje. Ako Te nazovem Bogom, vidim da si u svemu sličan čoveku, osim u grehu. Toga radi, Tebe kao savršenog Boga i savršenog čoveka propovedaju." A mi, očekujući Njen dolazak, čisto Čistu poštujemo, govoreći:

Dođi, Čista Djevo, koja si Čistoga Boga čisto rodila!

Dođi, Bezmužna Mati Emanuilova, koja za brak nisi znala!

Dođi, časnija od Heruvima, Tvojoj se čistoti Gavril zadivio!

Dođi, neuporedivo slavnija od Serafima, Tebi se sva priroda angelska poklonila!

Dođi, Zemljo neobrađena, iz Tebe nam je Klas Života izrastao!

Dođi, Nesagoriva Kupino, koju pri Rođenju oganj Božanstva nije sagoreo!

Dođi, Tvrđavo neobuhvatna, na Tebe šestokrili i mnogooki ne mogu gledati!

Dođi, Ognjezračni Prestole, Tebe rođeni na zemlji ne umeju dostojno pohvaliti!

Dođi, Prečista, Gospod je s Tobom i preko Tebe sa nama!

 

Kondak 3.

Upravljana Božanskom silom, Presveta Djeva dođe u sveti grad Jerusalim, kao presvetli dan, u koji Sunce Pravde, Hristos, celi svet obasjava. Jer, Ona se uistinu pokaza kao Prestol Heruvimski, previsoko slavom devstvenom uznesen, noseći na Svojim rukama Cara Slave, pred kojim nevidljivo stoje šestokrili Serafimi i sa svim nebeskim silama kliču: Aliluja!

 

Ikos 3.

Imajući utrobu koja je primila Boga, Djeva pohita ka hramu, držeći na Svojim rukama Bogomladenca Hrista i, preklonivši kolena pred Gospodom, sa radošću i strahom reče: ,,O, Prevečni Oče, evo Sina Tvoga, koga si poslao da se ovaploti od mene radi ljudskog spasenja. Evo Ploda utrobe moje, koji je Duhom Svetim u meni začet i neiskazano proizašao. Evo mog Prvenca. Primi od mene ovaploćenu Reč Svoju, primi od mene Sina Svoga, koga Tebi prinosim da Njegovim Telom i Krvlju, koje je od mene primio, iskupiš rod ljudski." Sećajući se Tvoje tajne molitve, Prečista, Tvome Sinu i Bogu našem kličemo:

Dođi, Preslatki Isuse, koji si kao kiša sa neba na Čistu Zemlju blago i tiho sišao!

Dođi, Najslađi Živote, Ti si se nevidljiv kao kaplja koja na zemlju pada u ovaploćenju Svome pokazao!

Dođi, Svemilostivi Spase, koji si došao da propale ljude potražiš i spaseš!

Dođi, Pastiru Predobri, koji si hteo da zalutale ovce poneseš!

Dođi, Lekaru beznadežnih, koji si izvoleo da nemoći i bolesti naše na Sebi nosiš!

Dođi, Jagnje Božije, koji si zaželeo da grehe celoga sveta na Sebe uzmeš!

Dođi, Gospode Slave, na oblaku lakom nošen, Ti ćeš tamu laži odagnati!

Dođi, Caru sveta, koji si na prestol Davidov došao da objaviš carstvo koje nije od ovoga sveta!

Dođi, Prečista, Gospod je s Tobom i preko Tebe sa nama!

 

Kondak 4.

Imajući u sebi buru dvoumljivih misli, veliki sveštenik Božiji se zbuni, gledajući Presvetu Djevu sa Detetom kako na mestu nečistih žena pred dverima hrama stoji, došavši da očišćenje po zakonu traži, jer je znao da je u Svetinji nad Svetinjama vaspitana. Tada duhom razume da je ova Majka i po rođenju Čista Djeva ostala. Toga radi, postavi je na mesto devojaka, na kojem ne dolikovaše udatim ženama da stoje i, susrevši je, sa radošću i strahom uskliknu Bogu koji se javio: Aliluja!

 

Ikos 4.

Ču Zaharija Tvoje divne reči pred Bogom, Prečista, i videvši da ljubljeno čedo Svoje na ruke njega, sveštenika Božijeg, kao na ruke samoga Boga polažeš, i da si dva golubića donela, razneži se u srcu i sa verom i strahom Božijim primi Bogomladenca i kao zakonitom Tvorcu i Bogu reče:

Dođi, Stari danima, koji si nekada na Sinaju Mojseju zakon darovao!

Dođi, Mlado Dete, koje sada dolaziš u hram da zakon ispuniš!

Dođi, Ti, koji Prestol i nebo imaš, a koji si zaželeo da zemaljski hram nebeskom slavom ispuniš!

Dođi, Ti, koji si se od Djeve ovaplotio i koji si poželeo da ljudsku prirodu obnoviš!

Dođi, Ti, koji si se do obličja sluge spustio, da nas, sluge greha, slugama Pravde Božije načiniš!

Dođi, Sijanje Ipostasi Očeve, da nas Božijim čedima Oca Nebeskog pokažeš!

Dođi, Ispunitelju Zakona, koji si golubiće Bogu prineo, da mi više od čistih golubica na nebo uzletimo!

Dođi, Podatelju milosti, koji milost, a ne žrtve želiš, da Te i mi sa uljem milosti sretnemo!

Dođi, Prečista, Gospod je s Tobom i preko Tebe sa nama!

 

Kondak 5.

Bogosvetla zvezda zasija kada sveti starac Simeon dođe u crkvu Duhom vođen. On, mlad duhom, a prestareo telom, beše pravedan i pobožan, živeći u veri, čekajući Utehu Izrailjevu, jer mu Duhom Svetim beše obećano da neće videti smrti dok ne vidi Hrista Gospodnjega da je u telu došao. Pogledavši na Prečistu Djevu i na Dete koje je držala, on vide blagodat Božiju i, poznavši Duhom da je ovo očekivani Mesija, pristupi Mu žurno i, uznevši Bogu veliku hvalu, sa strahom Božijim i radosnim srcem uskliknu: Aliluja!

 

Ikos 5.

Videvši na rukama Djeve Onoga koji je ljude stvorio i razumevši da je On Vladika, iako izgled Mladenca ima, starac Simeon se sav ispuni neizrecivom radošću i, zaboravivši sebe, radosno reče: ,,Tebe želim, Bože otaca i Gospode milosti, Tebe gledam, koji sve obuhvataš Rečju Svojom, Tebe srećem, koji životom i smrću vladaš, Tebe čekam, koji si nebo i zemlju sjedinio. Tebe sam gladan, koji si mrtve vaskrsao, Tebe sam žedan, koji si stradalnike utešio i Tebi kličem ovako:

Dođi, od svih proroka očekivani i poseti nas Svojim spasenjem!

Dođi, od svih naroda željeni, da nas prosvetiš Svojim otkrovenjem!

Dođi, Iskupitelju naš, koji si sa juga došao da Adama i Evu od greha i stare kletve izbaviš!

Dođi, Spasitelju naš, koji si se na zemlji javio da sa ljudima poživiš i izvedeš ih iz tame i senke smrti!

Dođi, Prosvetitelju naš, da dobru godinu Gospodnju blagovestiš!

Dođi, Osloboditelju naš, da skrušene srcem na slobodu pustiš!

Dođi, Pastiru i Učitelju, da zarobljenima izbavljenje i slepima progledanje propovedaš!

Dođi, Tvorče i Vladiko, da siromašnima spasenje i svim ljudima oproštaj objaviš!

Dođi, Prečista, Gospod je s Tobom i preko Tebe sa nama!

 

Kondak 6.

Divni propovednik dolaska Hristovog pokaza se Bogonosac Simeon, kada, preispunivši se Duhom, prvi od ljudi pozna svoga Tvorca, koji je u telu došao i prvi ispovedi Njegovo Božanstvo, kličući Mu u ime svih koji žive na zemlji: ,,Tebi se klanjam, jer si Ti Bog naš; Tebi se molim, jer si Ti hram naš; Tebi služim, jer si Ti Tvorac zakona. Ti si Prvi Bog i nema drugog boga osim Tebe i drugoga sina Jednosuštna Ocu. Tobom živimo i krećemo se. Ti si lepši od svih sinova ljudskih, kao Bog i čovek. Toga radi, veseli se sada nebo, jer pomilova Bog ljude Svoje i likujte temelji zemlje i vi koji ste u adu, sada se mrtvima objavljuje vaskrsenje, jer sada videh Spasitelja sveta, kličući: Aliluja!"

 

Ikos 6.

Zasija celom svetu istinsko prosvećenje, kada Presveta Djeva Svojim prečistim rukama predade starcu Simeonu Božanskog Mladenca, kao Životvorni Ugalj, tajanstveno sa žrtvenika Božijeg uzet, govoreći: ,,Primi, časni starče, Gospoda Tvoga, primi neiscrpnu Riznicu i Silu nepostižnu. Obuhvati Netruležnost i obnovi se i prosveti se od Sunca Pravde. Oganj blagodati Gospoda moga ne opaljuje, nego još više prosvetljuje, jer On će očistiti tvoje grehe i sva bezakonja, da budeš početak očišćenja celoga sveta i tako skineš sve staro i u sve se novo obučeš." Pazeći na ove milostive reči Prečiste, kličemo joj:

Dođi, Device, koja nebeskom čistotom sijaš, iz Tebe nam je Nezalazna Svetlost zasijala!

Dođi, prečudna Carice gornjeg sveta, koja nas u gornje obitelji uzvodiš!

Dođi, Tajanstvena Kupino, u kojoj se oganj Božanstva sa gornjih visina celom svetu zapali!

Dođi, Svetlonosni oblače, na kojem Bogomladenac Hristos radi spasenja svih beše donesen!

Dođi, ognjeni Prestole Nevidljivog Cara!

Dođi, Nebeski Kivote, u koji se Hristos smestio!

Dođi, Najsvetija Palato Presvetoga Duha!

Dođi, Čista Nevesto Besmrtnoga Cara!

Dođi, Prečista, Gospod je s Tobom i preko Tebe sa nama!

 

Kondak 7.

Želeći da primi novo očišćenje, kao nekada Isaija, sveti starac se pokloni Prečistoj Bogomateri, dodirnuvši božanstvene stope Njene, i reče: ,,Oganj nosiš, Čista, bojim se da uzmem Mladenca, koji svetom vlada. Jer, Ti me prosvećuješ rukama kao angelskim krilima dajući mi Onoga koga Heruvimi sa strahom na krilima nose". Ispruživši ruke, Simeon Ga primi u časno naručje svoje i sa radošću uskliknu: Aliluja!

 

Ikos 7.

Novo i preslavno čudo izvrši se danas: starac Simeon prima na propadljive ruke Tvorca, koji je čoveka sazdao, da Bog sa ljudima poživi i nebeskog čoveka načini. Primivši Željenoga i videvši ispunjenje obećanja, on kao zrela pšenica moljaše za razrešenje od tela i kao beli labud, ukrašen sedinama, na izmaku života svoga, veselo uzviknu: ,,Videše oči moje spasenje Tvoje, od veka skrivenu tajnu. Zato me sada otpusti, Vladiko, slugu Svoga po reči Tvojoj u miru od sveze sa ovim telom u čudesni i neprolazni život da, otišavši odavde, svojim ocima odnesem radosnu vest o Tvom dolasku u svet. Stoga Ti kličem:

Dođi, Isuse, Podatelju života, da život i vaskrsenje svima vernima daruješ!

Dođi, Vladiko, Pobeditelju smrti, i od večne smrti Svoje ljude oslobodi!

Dođi, Besmrtni Care, da večne sužnje od tame i seni smrtne razrešiš!

Dođi, Preslatki Živote, da Adamu ponovo rajska vrata u čudesni život otvoriš!

Dođi, Željeni Ženiče, jer žedni i topi se duša moja za dvorima Gospodnjim!

Dođi, Najželjenija Svetlosti, jer pronađe srce moje u dolini plača dom Bogu Živome!

Dođi, Prevečni Bože, jer je spasenje Tvoje blizu onih koji Te se boje!

Dođi, Svemilostivi Spase, jer Tvoja Reč donese mir onima koji Te mnogo ljube!

Dođi, Prečista, Gospod je s Tobom i preko Tebe sa nama!

 

Kondak 8.

Čuvši čudne reči starca o Detetu, Josif i Prečista Djeva se začudiše onome što je o Njemu kazano: jer videše Simeona kako Mladencu kao Starom po danima govori, moleći Mu se kao Bogu, koji vlada životom i smrću i ima moć da ga odmah u drugi život otpusti. Čuvajući sve ove reči u srcu svome, zahvalno uskliknuše Bogu: Aliluja!

 

Ikos 8.

Sav prebivajući u Bogu, sveti starac Simeon se ispuni proročkog duha i izreče mnoge stvari o Božanskom Mladencu, da će i do ada sići i svim zarobljenima dati oslobođenje, slepima vid i nemima govor. I obraćajući se Mariji, Mati Njegovoj, proreče joj: ,,Gle, ovaj leži da obori nepokorne i podigne mnoge verne u Izrailju i da bude znak protiv koga će se govoriti. A i Tebi samoj, o, Besmrtna Mati, probošće dušu mač žalosti, kada budeš videla Sina Svoga na Krstu prikovana, da se otkriju pomisli mnogih srca na spasenje od greha." Pazeći na ovo proroštvo, kličemo Prečistoj:

Dođi, Mati i Djevo, koja si u devstvenom rođenju svome materinske bolove izbegla!

Dođi, Mati Jagnjeta i Pastira, koja si imala da kod Krsta Sina Svoga bolove u srcu poneseš!

Dođi, Radosti naša, koja si učestvovala u stradanjima Hristovim, da se pri javljanju slave Njegove sa Njim raduješ!

Dođi, Uteho u žalosti, koja si kao zlato u peći iskušana bila, da bi Sama iskušavanima mogla pomoći!

Dođi, Obradovana, Ti si imala da obraduješ Evu, koja je žalost ženama rodila!

Dođi, Preproslavljena, Ti si htela da Svojom žalošću ceo svet od tuge oslobodiš!

Dođi, Djevo časnija od sve tvari, Ti si svu vidljivu tvorevinu Svojim rođenjem obnovila!

Dođi, Mati svih, Svetija od svetih, Ti si Angele i ljude u Svome Sretenju sjedinila!

Dođi, Prečista, Gospod je s Tobom i preko Tebe sa nama!

 

Kondak 9.

Sva priroda Angelska zadivi se velikom silasku Boga našeg ljudima, govoreći: ,,Čudesne i preslavne, neshvatljive i neiskazane stvari vidimo sada: jer, starac u naručje svoje prima Onoga koji je Adama sazdao. Krajevi sveta puni su milosti Njegove, sva tvorevina je puna hvale Njegove, celo čovečanstvo je puno snishođenja Njegovog. Nebeski, zemaljski i oni u adu ispunjeni su dobrotom Njegovom, puni milosti Njegove, puni milosrđa, puni darova, puni dobrih dela Njegovih. Neka se ispune nebo i zemlja slave Njegove!" Toga radi, svi narodi zapljeskajte rukama, pojući Mu: Aliluja!

 

Ikos 9.

Božanstveni govornik, Bogovidac Simeon, iako mnogo izreče, hvaleći i blagodareći Preneporočnoj Majci Božijoj, koja svetu rodi Boga i Čoveka, Spasa duša naših, ipak ne mogaše dostojno odati hvalu Njoj, koju ni nebeski umovi ne umeju slaviti. Ipak, pobeđen ljubavlju, proslavi je, govoreći: ,,Najsvetije i Divno obitalište Božije, Ti si početak, sredina i kraj našeg praznika. Ti si zasijala Svetlošću Sunca. Ti si otvorila izvor čovekoljublja Sina Tvoga, spomen je Tvoj iznad svake reči i veličina Tvoja prevazilazi nemoć našu." Molim Te: neprestano pominji nas koji Te hvalimo i u duhovnoj radosti kličemo:

Dođi, večna i beskrajna Radosti naša, koja si Radost - Hrista - celom svetu objavila!

Dođi, uvek slavljena Sladosti naša, koja si na rukama Oganj Božanstva neopaljena držala!

Dođi, Zrače neugasivi, Ti si iz starog sveta novom blagodaću hram prosvetlila!

Dođi, Svećo neugasiva, Ti si u Sretenju Svome duše vernih Svetlošću Hristovom obasjala!

Dođi, Ti, koja Oganj Nebeski na rukama nosiš, da se Tobom svetinja i lepota u Svetilištu razgore!

Dođi, Ti, koja si Nezalaznu Svetlost kao Prisnodjeva nepovređena rodila, da se preko Tebe spasenje svim krajevima zemlje objavi!

Dođi, Oduhovljeni Božiji Kivote, jer se kroz Tebe nova spasonosna blagodat celom svetu pokaza!

Dođi, šatore Boga i ljudi, jer se Tobom Bog nad bogovima na Sionu nad svim ljudima zacari!

Dođi, Prečista, Gospod je s Tobom i preko Tebe sa nama!

 

Kondak 10.

Kao propovednica spasenja pokaza se bogonadahnuta Ana, sijajući proročanstvom i budući neporočna u zakonu: jer ne odlažaše od hrama Gospodnjeg, služeći dan i noć Bogu postom i molitvom. Izašavši sa pravednim Simeonom u sretenje Bogomladencu Hristu, ona slavljaše Gospoda i govoraše, ispovadajući da je On Tvorac neba i zemlje. I, uzevši Ga, prisloni svoja usta na Njegova i useli se Duh u usta njena i uskliknu: ,,Ti si Bog i Sin Čovečiji, Sin Cara i sluga, Ti čuješ i ne govoriš, vidiš i nevidljiv ostaješ, sveznajući i sakriven." I mnoge druge stvari proročanski izreče o donesenom Mladencu svima koji su čekali izbavljenje u Jerusalimu, a Bogorodicu propovedajući proslavljaše. O, kćeri Fanuilova, dođi i stani sa nama, kličući Bogu: Aliluja!

 

Ikos 10.

Prevečni Care i Reči Božija! Ti si se u telu celome svetu sada u hramu pokazao, nošen na rukama Djeve Matere kao Mladenac, da sa ljudima poživiš i svima koji od Adama postadoše, spasenje objaviš. Sve staro je sada prevaziđeno i sve novo nastaje. Tvoja pravda sa nebesa dođe, milost si nam Svoju poslao i blagodat Tvoja se na zemlji zacari, jer si došao da potražiš i spaseš propale. Stoga, nikoga ne odbacuješ i ni od kog se ne odvraćaš, kao nekada od Ozije koji se dotače Tvoga Kovčega Zaveta i bi poražen smrću. Sada bludnica Tebi pripada i postaje celomudrena, krvotočiva se dotiče Tebe i postaje čista, carinici i grešnici sede sa Tobom i u prijatelje se Tvoje ubrajaju, jer Ti sve namučene i obremenjene Sebi prizivaš. Toga radi, sa radošću dočekujemo dolazak Tvoj, kličući:

Dođi, Hriste, Care svih i ustani da nas sretneš!

Dođi, Isuse, Lekaru duša naših i izađi u pomoć da nas spaseš!

Dođi, Dobri Pastiru naš, koji si došao da potražiš zalutalu ovcu, da i nas zabludele potražiš!

Dođi, Utešitelju Dobri, koji si izgubljenu drahmu potražio i našao, da i duše izgubljenih ljudi pronađeš!

Dođi, Premilosrdni i Čovekoljubivi, i primi nas u očinsko naručje Svoje!

Dođi, Svemilostivi i Milosrdni, i useli nas u rajske obitelji Svoje!

Dođi, Utešitelju žalosnih, i zaštiti i upravi nas koji po moru žitejske sujete plovimo!

Dođi, Spasitelju zabludelih, da spaseš i podigneš nas, u bezdan grehova potonule!

Dođi, Prečista, Gospod je s Tobom i preko Tebe sa nama!

 

Kondak 11.

Sveumilno pojanje zbog javljanja Tvoga, prinesoše Ti, Hriste, bogonosac Simeon i pravedna Ana, plamteći duhom, a ustima radosno propovedajući Tvoj dolazak u svet svima koji čekaju izbavljenje. A književnici i fariseji, slušajući takva svedočanstva o Detetu, negodovahu, a najviše osuđivahu i Zahariju kao javnog zakonoprestupnika uskoro ubiše između oltara i žrtvenika, jer Majku postavi na mesto gde stajahu devojke. Bogomladenac Hristos beše odnesen u Egipat da tamo bude večno znamenje, da se Gospod objavi Egipćanima i da tamo učine žrtvu i dar, pojući Mu: Aliluja!

 

Ikos 11.

Svetlost koja prosvećuje neznabošce bio si, Svetlosti Pravde, Hriste, nošen na oblaku lakom, kao što, Simeon proročki predskaza, da objaviš početak nove blagodati, počevši od Egipta pa sve do krajeva zemlje. Jer Ti si Izvor života i Svetlost ljudima, svetlost koja svetli u tami i tama je ne obuze. Svojim zrakom Božanstva prosvetli i našu duševnu tamu, da svi, upalivši u srcu sveće vrlina kao novi svećonosci sa Simeonom i Anom sa ljubavlju sretnemo Tebe i Tvoju Prečistu Majku, kličući vam:

Dođi, Isuse, Svetlosti sveta, da nas prosvetliš u svetlosti Svojih svetih!

Dođi, Isuse Spase, koji u Nepristupnoj svetlosti živiš, da nas u Svetlosti Lica Svoga obožiš!

Dođi, Sunce Pravde, da u danima Tvojim zasija pravda i mir na zemlji!

Dođi, Svetlosti Sveta, da u naša srca uđe oganj ljubavi i vere sa nebesa!

Dođi, Care Nebeski, neka blagosloven i presvetao bude dolazak Tvoj!

Dođi, Tvorče i Vladiko, da sa upaljenim svećnjacima čistote izađemo u sretenje Tebi!

Dođi, Tiha i Nezalazna Svetlosti, da u tišini i miru proživimo sve dane života svoga!

Dođi, Jedinorodni Sine Božiji i Slove, da sa trepetom i radošću dočekamo spasenje Tvoje!

Dođi, Prečista, Gospod je s Tobom i preko Tebe sa nama!

 

Kondak 12.

Nova blagodat ispuni stari hram zakona kada Ti u njega dođe, Hriste, kao Mladenac na rukama nošen, da se ispuni predksazanje Tvog proroka Ageja: ,,Doći će Željeni svim neznabošcima i ispuniću ovaj hram slavom, jer će biti velika slava ovog poslednjeg hrama, veća nego prvog i mestu ovome daću mir." Stoga, neka se neiskazanim zrakom Tvoga Božanstva ukrasi i naša nova Crkva koja se sprema da Ti, kao Ženik, u svetlosti dođeš i naše duhovne ruke prosvetiš, da ih kao Simeon u čistoti ispružimo u sretenje Tebi, kličući sa veseljem: Aliluja!

 

Ikos 12.

Opevajući, Bogomati, Tvoj dolazak u hram Gospodnji sa Božanskim Mladencem na sretenje sa celim svetom, mi proslavljamo neizrecivu, veću od angelske, devstvenu čistotu Tvoju, poklanjamo se Suncu Pravde, Hristu, koji je iz Tebe zasijao, sa Simeonom Mu u susret izlazimo i primamo Ga u naručje svoje. Sa Anom ispovedamo Božanstvo Njegovo, sa Josifom Mu, kao dva golubića, dušu i telo na dar prinosimo. Ukrasimo svetlo svećnjake duša svojih kao mudre djeve i prinesimo upaljene sveće Istinitoj Svetlosti, Hristu, koji se javi da svet prosveti. Pletući danas pesme kao cvetove, prinosimo Ti kao venac blagodarenja ove pohvale:

Dođi, Blagodatna Bogorodice Djevo, da pod krovom devstva Svoga i nas u devstvenosti i čistoti sačuvaš!

Dođi, Svetlonosna Palato Vladike, da blagodaću Svojom i nas domom Duha Svetog učiniš!

Dođi, Djevo, svetlija od jutra, da i nas kao sinove dana do kraja života sačuvaš!

Dođi, Mati Svetlosti, koja Sunce nosiš, da i nas svetlošću blagodati Svoje prosvetliš!

Dođi, Sveta Služiteljko velike tajne, da i nas naučiš da Tvome Sinu i Bogu sveto služimo!

Dođi, Blaga Pomoćnice celome svetu, da i nas nepovređene od sveta, tela i đavola sačuvaš!

Dođi, o, Djevice Marija, da prosvetiš naše duše pomračene strastima!

Dođi, o, Divna Devojko, da sačuvaš ljude Svoje oslepljene grehom!

Dođi, Prečista, Gospod je s Tobom i prekoTebe sa nama!

 

Kondak 13.

O, Svehvalna Mati i Djevo, koja si u Svetilište svih svetih donela Najsvetiju Reč na sretenje sa nama i spasenje svetu! Primivši ovaj praznični prinos, zaštiti nas i sačuvaj od svake nevolje i žalosti i izbavi od svake grehovne i vražije zamke. Ti, koja si Čista Vrata Božanstva, otvori svima nama koji želimo da se spasemo nebeska vrata da, izbavivši se Tobom od večne muke, u Sretenju sa Gospodom u vazduhu kličemo: Aliluja!

(Ovaj Kondak se čita triput, a onda Ikos 1. i Kondak 1.)

 

Molitva Gospodu Isusu Hristu

Gospode Isuse Hriste, Jedinorodni Sine i Slove Božiji, nekada od proroka viđeni, kao u ogledalu u zagonetki, a u poslednje dane ove u telu od Presvete Djeve Marije čisto rođeni, u četrdeseti dan u Svetilište na Sretenje sa celim svetom kao Mladenac na rukama Njenim doneseni, objavljeni i u naručju pravednog Simeona na spasenje svim potomcima Adamovim nošeni! Kako Te preslavno i presvetlo Bogomajka na rukama u hram Gospodnji prinese i sveti starac božanstveno srete! Danas se nebo veseli i raduje se zemlja, jer viđeni biše putevi Tvoji, Bože, putevi našeg Boga i Cara, koji je u svetima. Nekada se Mojsej popeo da vidi slavu Tvoju, ali ne mogaše videti Lice Tvoje. A u ovaj presvetli dan pokazao si se ljudima u hramu, sijajući neiskazivom svetlošću božanstva da Te zajedno sa Simeonom vide licem u lice i da Te rukama dodirnu i, primivši Te u naručje svoje, da poznaju da si Ti Bog koji je u telu došao. Toga radi, proslavljamo neizrecivo snishođenje Tvoje i veliko čovekoljublje, zato što Svojim dolaskom sada daruješ nebesku radost nekada palome rodu ljudskom: jer, Ti si Svojim pravednim sudom izagnao naše praroditelje iz raja sladosti u ovaj svet, a sada si nas pomilovao i opet nam otvorio rajske obitelji, obrativši naš plač u radost, da se pali Adam ne stidi više od Tebe zbog neposlušnosti i da se ne krije više od Lica Tvoga kada ga zoveš. Ti sada dođe da na Sebe greh njegov uzmeš, da ga Svojom Krvlju opereš i da ga nagog obučeš u rizu spasenja i odeću veselja i ukrasiš lepotom kao nevestu. Sve nas koji se Tvog božanstvenog Sretenja sećamo, udostoj da sa mudrim devojkama izađemo u sretenje Tebi, Nebeskom Ženiku našem, sa upaljenim svećama vere, ljubavi i čistote, da očima vere ugledamo Božanstveno Lice Tvoje, da Te primimo u naručje duše naše i da Te nosimo u srcu svome u sve dane života svoga, da nam budeš Bog i mi ljudi Tvoji. U poslednji i strašni dan dolaska Tvoga, kada svi sveti budu izašli u poslednje i veliko sretenje sa Tobom u vazduhu, udostoj i nas da Te sretnemo i da uvek sa Tobom budemo. Slava milosrđu Tvome, slava Carstvu Tvome, slava domostroju Tvome, Jedini Čovekoljupče, jer je Tvoje carstvo i sila i slava sa Bespočetnim Tvojim Ocem i Presvetim i Blagim i Životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

 

Molitva Presvetoj Bogorodici

O, Presveta Djevo, Ti, koja nebeskom čistotom sijaš, krotka golubice, Neskverna Ovčice, Blaga Pomoćnice celome svetu, Mati Hrista Boga našega! Ti si početak, sredina i kraj sadašnje radosti naše, jer iz Tebe zasija Sunce Pravde, Hristos Bog naš kojeg si u ovaj četrdeseti dan donela u svetom naručju Svome u svetilište na sretenje sa nama i na radost i spasenje celom svetu. Zato Te veličamo i proslavljamo, jer Ti si šator Boga i ljudi, koji Bogoslov predvide, u kome se Bog sa nama nastani da mi ljudi Njegovi budemo. Ti si Vrata Nebeska od Jezekilja predskazana, kroz koja nam se opet otvori put u nebeske obitelji. Ti si visoka lestvica, od Jakova viđena, kojom Bog na zemlju siđe i Most koji žitelje zemlje prevodi na nebo. Stoga, gledajući kako si u Svetilište pošla, noseći na rukama Svojim Nebeski Oganj, Boga, molimo Te, Blagodatna, da ognjem molitve Svoje spržiš oganj strasti naših, da se izbavimo večnog ognja paklenog. Došla si u Svetilište radi očišćenja po zakonu, Ti, kojoj kao Čistoj Djevi očišćenje nije potrebno i tako nas naučila kako treba da se čuvamo u celomudrenosti i čistoti i sa kakvim smirenjem treba da nosimo podvig devstvenosti sećajući se kako si Ti, Uzvišenija od Heruvima, stala na mesto nečistih žena. Ti, o, Mati Presveta, budući i sama hram Božiji u koji se Bog smestio, donela si po zakonu u crkvu mnogoželjenog Sina Svoga, Hrista Boga našeg, udostoj i nas da više od svega na zemlji Crkvu Sina Tvoga zavolimo, da je u sve dane života svoga posećujemo, gledajući tamo lepotu Gospodnju, jer je bolje da se jedan dan premećemo u dvorima Gospodnjima, nego da živimo u naseljima grešničkim. Najviše nam daruj, Prečista, da kao Simeon neosuđeno nosimo Sina Tvoga i Boga našeg u naručju srca svoga, kada se pričestimo Prečistim Telom i Krvlju Njegovom i pomozi nam da tada još više čuvamo sebe u svetosti i strahu Božijem, da ne razaramo hram tela svoga. I tako izlazeći uvek dušom i srcem u sretenje Sinu Tvome, udostoj nas o, Bogomati, da Tvojim molitvama dostignemo i blaženo sretenje sa Gospodom u vazduhu, kada ćemo sa svima svetima večno slaviti i pevati Presveto Ime Njegovo sa Ocem i Svetim Duhom i Tvoje milostivo zastupništvo, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

 

Tropar, glas 1.

Raduj se, blagodatna Bogorodice djevo, jer iz Tebe zasija Sunce pravde, Hristos Bog naš, koji obasjava one koji su u tami. Veseli se i ti, starče pravedni, koji si uzeo u svoje naručje Oslobodioca duša naših koji nam je darovao vaskrsenje.

 

Kondak, glas 1.

Ti, koji si kao što dolikuje, osvetio devojačku utrobu i blagoslovio ruke Simeonove, preduhitrivši nas i sada, spasao si nas, Hriste Bože. Smiri državu u ratovima i osnaži narod naš koji si zavoleo, Jedini Čovekoljupče!