Women’s fakewatches have also been so popular in the past few years, women are not just interested in jewelry, accessories, there are still some women keen to represent the eternal watch, they love life, calm and elegant. Swiss Mido replica fully capture the unique temperament of modern women, portrait launched Bruner series of colorful pearl Fritillaria watch, interpretation of their rich connotation. cheap cartier replicacartier replicaRepliche Orologi Di LussoRepliche Orologi rolexBreitling Replica watchesBreitling Replica ukBreitling Replica watchesCheap Breitling ReplicaBreitling Replicareplica watches chinacheap replica watchescartier replicacartier replica watchescheap Rolex replicaRolex replica watchescheap Rolex replicaRolex replica J12 is a boat in the history of the international race to win the glory of countless sailing, it represents the elegance, precision and courage. Inspired by the legendary history of this sailing ship, the Chanel replica J12 series of watches from this name. Sometimes charming, sometimes the Variety of the sun’s demon Ji: Chanel J12 MIRROR fake watches, it is to come to the fore. Limited edition of 1200 pieces. Rolex Replica Watchesreplica watches onlinecheap replica watchesomega replicaRolex replicaRolex replicaRolex replica watchescheap replica watchescheap replica watchescheap fake watchescheap fake watchesrolex replica watches
петак, септембар 22, 2017

Bezdinska

 Акатист Пресветој Богородици у част Њене иконе
"Бездинске"

празнује се 02. (15.) јула - Полагање ризе пресвете Богородице

 

 

Кондак 1.

Теби, Изабраној Богоматери и Царици, којој се клањају Небо и Земља, и Која у неприступној светлости Божијој предстојиш, јер си Бога Сина у телу родила, молитвени вапај узносимо, ми недостојни и свегрешни, просећи милости Твоје. Сажали се, Пречиста Богомајко, и избави нас од свих смрти које нас у пакао воде, како би Ти благодарно запевали:

Радуј се, Свемилостива Царице, загрли и нас грешне Твојим пречистим рукама!

 

Икос 1.

Арханђел је сишао с Неба, да Теби, Најчистијем Сасуду рода људског, донесе Благу Вест, којом ће се спасити свет од греха, смрти и ђавола. И ти, о Најневинији Анђеле Небески, најсмерније и најкроткије пристаде да постанеш Слушкиња Господња, која ће родити Једног од Пресвете Тројице, Онога Кога су чекали народи, Спаситеља света, Господа Исуса Христа. Зато Ти, Мајко Небеска, овакве похвале узносимо:

Радуј се, Неботкана Лествице нашег спасења!

Радуј се, Доме Господњи!

Радуј се, Колевко Вечног живота!

Радуј се, Сместилиште Несместивог Бога!

Радуј се, Пресвете Тројице Изабрани Сасуде!

Радуј се, јер кроз Тебе познасмо Сина Божијег!

Радуј се, Тајне од вечности Испуњење!

Радуј се, јер си после Бога Светија од сваке светости!

Радуј се, јер си уздигнута пред Престо Пресвете Тројице!

Радуј се, Свемилостива Царице, загрли и нас грешне Твојим пречистим рукама!

 

Кондак 2.

Пророштво старца Симеона се заиста обистинило, и мач је расекао Твоје срце, Сведобра Царице, када су бездушници разапели Твога Сина, на Крсту Спасења. И Ти си тада, Најтужнија Мајко, лила најтужније сузе од постања света, тихо појући Богу Славе: Алилуја!

 

Икос 2.

Али Твоја жалост, Светужна Богомајко, се тако брзо окренула на радост, јер Син Твој, Својом Божанском силом трећег дана устаде из мртвих, и отвори двери Небеске за све који Бога воле. На чудесан начин се и Теби јавио, да Те утеши, да Ти каже како је ђаво побеђен и смрт сатрвена. Зато Ти благодарно овако појемо:

Радуј се, јер си изабрана од свих родова!

Радуј се, јер си од Свете Тројице царску славу примила!

Радуј се, Најсветија Мајко Најсветијег чеда!

Радуј се, јер си Бога дојила млеком Својим!

Радуј се, Ризницо неизбројних блага Небеских!

Радуј се, Најлепша Мајко у свим световима!

Радуј се, Радости ожалошћених!

Радуј се, Највећа Надо умирућих!

Радуј се, јер кроз Тебе Бог беше с нама!

Радуј се, Свемилостива Царице, загрли и нас грешне Твојим пречистим рукама!

 

Кондак 3.

Први Хришћани, љубећи Васкрслог Господа свим срцем својим, љубили су и Тебе, Пречиста Небеска Невесто, као Мајку Његову. Из превелике љубави према Теби, желели су да Твој благи лик имају изображен и насликан као икону, и да Сину Твом пред њом поју: Алилуја!

Икос 3.

И Божанствени еванђелиста Лука, испуни њихову жељу, те изобрази не једну, него три Твоје часне Иконе, Мајко Света, које Ти када угледа, благослови и рече: “Благодат Моја и Сина Мога нека буде на њима”. Благодарни на свеобилној благодати Твојој, Богомајко, коју изливаш на све нас, ми Те овако песмама хвалимо:

Радуј се, јер си дала тело Ономе који нам даје Своје тело!

Радуј се, јер си без мужа родила Сина!

Радуј се, јер седиш на Престолу са Царем Славе!

Радуј се, Заштитнице монаха и монахиња!

Радуј се, јер је Теби највише храмова Божијих посвећено!

Радуј се, Предводнице Анђела!

Радуј се, јер најбоље познајеш Тајну Свете Тројице!

Радуј се, Избавитељко наша од свакога зла!

Радуј се, Најбржа Помоћнице наша!

Радуј се, Свемилостива Царице, загрли и нас грешне Твојим пречистим рукама!

 

Кондак 4.

И Ти се, Преблагословена Дјево, када за то дође време, пресели душом и телом код Сина Твога, Господа Исуса Христа, али вернима остаде Твој пречасни лик на иконама Твојим, које се почеше умножавати као звезде небеске, јер су сви желели да Те имају тако изображену и да Сину Твоме кога држиш у наручју певају: Алилуја!

 

Икос 4.

Када земља руска од Византије прими свето Крштење и Твоја слава се пренесе к њима, Пресвета Богородице. У знак захвалности Теби, подигоше Ти многе цркве и манастире, и украсише их Твојим иконама и фрескама на радост верног руског народа. Зато Те, Свемилостива Мајко Божија, овако величамо:

Радуј се, Миомирисе Небески!

Радуј се, јер лик Твој царске двери у свим црквама украшава!

Радуј се, јер нас рука Твоја са дна пакла извлачи!

Радуј се, јер си стекла већу благодат од Херувима и Серафима!

Радуј се, јер си чудесно родила Бога у телу!

Радуј се, Поверенице Тајни неизречених!

Радуј се, Радовање душа наших!

Радуј се, Исцељење болесних!

Радуј се, јер си васкрсла пре општег васкрсења!

Радуј се, Свемилостива Царице, загрли и нас грешне Твојим пречистим рукама!

 

Кондак 5.

Тада Те, о Преблагословена Богомати, и један благочестиви руски иконописац изобрази на дрвету, и Икону Твоју Свету поставише у Псковско-печерском манастиру да надахњујеш смерне монахе ка Вишњем свету, где и Ти обитаваш, и где све Силе Небеске славе Сина Твога, кличући: Алилуја!

 

Икос 5.

У руској земљи та Твоја Света Икона би звана Владимирска, Пресвета наша Владичице, и много година потоци суза се проливаше пред њом, кроз које су верни просили од Тебе заштиту и помоћ у тешком земном животу пуном бола и патњи. И Ти си као Добра Мајка испуњавала Својим чедима све молбе њихове, а они су Ти благодарно овако појали:

Радуј се, прогнанима Једина Утехо!

Радуј се, грешницима Највећа Надо!

Радуј се, јер си Најславнија у Царству Небеском!

Радуј се, Миомирисни Тамјане од кога демони устрашено беже!

Радуј се, јер си преиспуњена Љубављу Божјом!

Радуј се, јер Ти Син Твој ниједну молбу није одбио!

Радуј се, Мајко Бога Оваплоћеног!

Радуј се, Духом Светим од свих греха очишћена!

Радуј се, потоцима молитвених суза кроз векове призивана!

Радуј се, Свемилостива Царице, загрли и нас грешне Твојим пречистим рукама!

 

Кондак 6.

Побожни монах, Грк Пајсије, дође у Псковско-печерски манастир где Твоја Света Икона почиваше, Мајко Небеска, па када је угледа, паде пред њом, дивећи се њеној лепоти, и Твоме нежном материнском лику, и лијући сузе умиљења, благодарно запева Сину Твоме: Алилуја!

 

Икос 6.

Тада му Ти, Царице Небеска, чудесно убаци помисао, да он Твоју Свету Икону затражи од братије манастирске, и да је понесе у земљу Србију, како би помагала поробљеном народу Србском. Добивши благослов за то, монах Пајсије понесе Небески дар са собом пут југа, ка мученичкој и светој Србији. А ми, задивљени и благодарни, појемо Твоме милосрђу овако:

Радуј се, Радоснице покајања!

Радуј се, Дрво Вечног живота!

Радуј се, Ослобођење поробљених!

Радуј се, јер чеда бездетнима чудесно дарујеш!

Радуј се, јер Твојих светих икона има највише на свету!

Радуј се, Мајко свих Хришћана!

Радуј се, јер ум Твој Духом Светим дише!

Радуј се, јер се Тобом роди Еванђеље!

Радуј се, јер Тобом постаде човек Онај који створи човека!

Радуј се, Свемилостива Царице, загрли и нас грешне Твојим пречистим рукама!

 

Кондак 7.

Када Икона Твоја чудотворна би донешена у Београд, сабра се многи народ, и као да им Ти Сама са Неба сиђе, Свемилостива Богородице, тако је радосно дочека, и са сузама бола и наде је целива, појући Богу кога држиш на Својим пречистим рукама: Алилуја!

 

Икос 7.

Епископ београдски Стефан узе тада Твоју Свету Икону, Премилостива Богородице, и постави је у саборни храм светог архангела Михаила. Знајући Твоју неисказану љубав и доброту, пред њом поробљени Србски народ кроз сузе од Тебе испроси свеобилну помоћ, певајући Твоме милосрђу овако:

Радуј се, Духа Светог Просветљење!

Радуј се, Тајно Неизрецива!

Радуј се, Зеницо Свевидећег Бога!

Радуј се, Царице Неба и Земље!

Радуј се, Благодатна Богородитељко!

Радуј се, Изворе свих милости!

Радуј се, Кладенче свих доброта!

Радуј се, Сунце Царства Небеског!

Радуј се, Надо свих напаћених!

Радуј се, Свемилостива Царице, загрли и нас грешне Твојим пречистим рукама!

 

Кондак 8.

Траживши мира и безмолвија монашког, инок Пајсије се пресели у Винчански манастир, где поче да обнавља запустелу и оштећену цркву, желећи да у њу пренесе Твоју Свету Икону, Преблагословена Владичице, и да у тишини манастирској пред њом монаси са сузама за цео свет поју Богу: Алилуја!

 

Икос 8.

На дан кад Света Црква слави успомену полагања Твоје Свечасне Ризе, Пресвета Богородице, Икона Твоја Света би пренешена из Београда у Винчански манастир, ка коме опет потекоше реке народа. Јер знали су они да им једино Ти можеш помоћи у свим невољама и бедама, о Сведобра Мајко Божија, па су се пред Твојом Светом Иконом клањали и песме овакве певали:

Радуј се, Узданицо наша у невољама!

Радуј се, Чуварко оних који Те љубе!

Радуј се, Умилна Утешитељко наша!

Радуј се, Заклоне наш од свих непријатеља!

Радуј се, Страху демона!

Радуј се, Љубљена од целог света!

Радуј се, Похвало девственика!

Радуј се, Победо свих страсти!

Радуј се, Тврђаво Непобедива!

Радуј се, Свемилостива Царице, загрли и нас грешне Твојим пречистим рукама!

 

Кондак 9.

После неуспешног рата против Турака, многи народ Србски побеже преко Саве у Угарску, бојећи се Турске освете. И винчански монаси мораше да напусте свој манастир, поневши са собом своје највеће богатство, Твоју Пречасну Икону, Пресвета Владарко Небеска, тужно појући Богу: Алилуја!

 

Икос 9.

Речити говорници не могу исказати љубав којом су Икону Твоју, Мајко Божија, монаси носили и чували, тражећи и њој и себи достојно уточиште. И најзад га нађоше у манастиру Бездинском, где Ти Иконом Својом чудотворном настави да верном народу опет дајеш помоћи и исцељења. Зато Ти благодаримо овако:

Радуј се, Облаче Лаки, сакриј нас у Себе!

Радуј се, Лучезарни Светиониче помрачених душа наших!

Радуј се, у невољама нашим Брза Помоћнице!

Радуј се, у тузи нашој Усрдна Утешитељко!

Радуј се, Пресвета Богомајко Богочовека Христа!

Радуј се, јет си освећена Духом Светим!

Радуј се, Родитељко Разоритеља ада!

Радуј се, Саискупитељко наша од греха!

Радуј се, Слушкињо Господња Богом изабрана!

Радуј се, Свемилостива Царице, загрли и нас грешне Твојим пречистим рукама!

 

Кондак 10.

Патријарх Арсеније четврти, желећи да Твоју чудотворну Икону има за себе, о Пресвета Богородице, пресели је једно време у Сремске Карловце, да и ту верни народ од Тебе Небеских дарова тражи, Мајко Сведобра, и да пред њом поје Богу: Алилуја!

 

Икос 10.

Када се Икона Твоја Света, Свеславна Мајко Божија, поново врати у Бездин, би постављена у цркви манастирској на трон који је у свим храмовима Божијим Теби посвећен и где сви обремењени долазише да Те моле, да Ти благодаре, да Те величају и узвикују:

Радуј се, јер си родила Једнога од Пресвете Тројице!

Радуј се, јер Ти је Син Твој дао моћ непобедиву!

Радуј се, јер нас најсигурне штитиш од злих духова!

Радуј се, јер Твојом помоћи побеђујемо свако зло!

Радуј се, јер да није Тебе, не би ни нас било!

Радуј се, јер Твој Покров штити све оне који Те усрдно моле!

Радуј се, Заштитнице немоћних и слабих!

Радуј се, Огњу који сажиже стреле демонске!

Радуј се, Сасуде изобилне благодати Духа Светог!

Радуј се, Свемилостива Царице, загрли и нас грешне Твојим пречистим рукама!

 

Кондак 11.

У манастиру Бездину, Икона Твоја Света, Преблагословена Владичице, проведе скоро два века, па од тада и доби своје вечно име – Бездинска - чинећи безброј чудеса свима онима који Ти са сузама вапише, и Сину Твоме појаше: Алилуја!

 

Икос 11.

Назјад, пред Други светски рат, икона Твоја Света, Богородице Дјево, провевши једно време у Кикинди, нађе свој дом, у владичанском двору у Вршцу, у храму светих Архангела, где верни просећи милости Твоје, клицаху ти овако:

Радуј се, Чуварко рода Србскога кроз векове!

Радуј се, Највеће Умиљење душа наших!

Радуј се, Најлепше Звоно Небеско!

Радуј се, Најлепши Мирисе Свете Тројице!

Радуј се, Мајко Новог Адама!

Радуј се, Најлепша Песмо Небеска!

Радуј се, Многородни Винограде Господњи!

Радуј се, Непрестана Молитвенице за цео свет!

Радуј се, Најсмернија Слушкињо Господња!

Радуј се, Свемилостива Царице, загрли и нас грешне Твојим пречистим рукама!

 

Кондак 12.

Благоверни Србски народ желећи да Чудотворну Икону Твоју има стално пред собом, начини још четири њене копије. Једну у манастиру Бездину, једну у Сремским Карловцима, једну у Бечеју и једну у Зрењанину, пред којима се свакодневно чује песма Анђела: Алилуја!

 

Икос 12.

Као што на Твојој Светој Икони Ти нежно грлиш Твога Сина, и Син Твој грли Тебе, Мајко Свемилостива, тако загрли и нас, децу Твоју недостојну и гресима многим обремењену, али која Те и таква недостојна ипак воле, и величају од свег срца овако:

Радуј се, јер Твоје очи Бога у телу прве угледаше!

Радуј се, јер Тобом Бог Човек постаде!

Радуј се, јер Те сви нараштаји зову Блаженом!

Радуј се, Најмилосрднија Заступнице грешних!

Радуј се, јер си грлила Оног који грли свет!

Радуј се, јер Покровом Својим цео свет покриваш!

Радуј се, Сунце наше у тами овога света!

Радуј се, Зоро безвечерњег дана!

Радуј се, Путеводитељко у Живот Вечни!

Радуј се, Свемилостива Царице, загрли и нас грешне Твојим пречистим рукама!

 

Кондак 13.

О, Свемилостива Мајко Божија, пригрли нас Твојом материнском љубављу, и по неисказаној благодати коју имаш, преобрази душе наше да непрестано стреме ка Вишњем Царству, како би величали Твоју бескрајну доброту и појали Богу: Алилуја!

(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)

 

Молитва

О, Мајчице Пресвета и Царице свих светова, Надо оних који су без наде, и Утехо оних који су без утехе, у Тебе се највише надамо, у Тебе се највише уздамо, у Теби видимо најсигурније избављење наше од таме паклене у којој се налазимо. И не знамо како смо више и живи, како можемо и да призивамо име Господње, како да призивамо Тебе, Избавитељку Најпоузданију, како се уопште сећамо да постоји свет добра, кад је све наше и у нама преплављено неизбројним смртима и отровним пакленим гадостима, које нас држе у својој власти као верне поданике. То нам сигурно она неизмерна љубав Божија, која се подједнако излива и на праведне и на грешне, још наду даје, још неда да умремо душом занавек, него куца, куца на срца наша, окорела и скамењена за све чисто и светло, и као да говори: Пробуди се, сине светлости, изађи из таме, васкрсни из греха! И као да се у тој неизмерној љубави Божијој и Твоја безмерна љубав пројављује, Пречиста Мајко Христова, и као да нам и она говори: Мене зовите, Мајку Божију, Ја ћу вам помоћи, Ја ћу вас избавити од сваког зла, од сваке муке, од свих ђавола, јер Моје молбе Син Мој никада одбио није!

Зато ми, Најмилостивија, и прилазимо Теби, куцамо на врата Твога милосрђа, мада са неисказаним стидом и страхом, бојећи се да је наше безакоње превазишло Твоје трпљење, и да ћеш можда одвратити Своје лице од нас. Ипак, наша нада да је Твоје срце милостивије него што се и помислити може, говори нам да свим бићем својим од Тебе просимо помоћ која нам је потребна да оживимо духовно, да се повратимо у свет мира и љубави, у свет врлина и добра. Притеци нам зато у помоћ, Сведобра и Свенежна Свемајко Небеска, избави нас из греховне таме у којој стално пребивамо, и поведи нас ка светлости благодатног живота. Ми који незнамо ни једног начина како да то учинимо, јер смо неуки за све добро и спасоносно, препуштамо се Теби, Спаситељки грешних, и молимо Те, разли по нама и у нама све оне силе Божије које ће нас, слепце духовне, сигурно водити узаном стазом спасења.

Реци нам, Мајчице, које речи молитве да Ти говоримо, како да Те молимо, како да Те зовемо, па да нас чујеш, па да нас услишиш. А мислимо да не тражимо пуно, мислимо да не тражимо погрешно. Твој Син је рекао да иштемо најпре Царство Небеско, и ево, Свемилостива, ми само то и тражимо, само ка Небу руке дижемо, и очима срца ка Теби гледамо, не би ли се смиловала, и очистила нас од свакога зла, од сваке нечистоте, од сваке гадости, од сваке сатанске помисли, од свих греха које смо учинили.

А можда нам речи нису ни потребне, можда је само довољно да пред Твојом Светом Иконом ћутимо, и сузе лијемо. Можда ћемо се тако лакше преобразити, поправити, оснажити, можда ће се тако у нама родити она снага којом ћемо бежати од свих зала која су у нама. Можда ћемо, гледајући неизмерну љубав коју Син Твој, Дете још, али и Бог, излива на Тебе, грлећи Те Својим ручицама, схватити да Он то грли и све нас, земнородне, због којих је и дошао у свет кроз Тебе, и да нас неизмерно воли, само треба да слушамо Његове свете речи. О, помози нам, Свемоћна Царице, да слушамо и творимо оно што је Син Твој заповедио, јер само тако ћемо моћи да Му покажемо да и ми Њега волимо. А без те љубави, ко ће ући у Царство Небеско!?

Ако смемо то да кажемо, ако није бестидно, загрли и нас, Мајчице Свемила, својим пречистим рукама, обгрли нас Својом благодаћу, узми нас под Своје окриље, и чувај нас. Недај нас овим непомјаницима што само чекају да им попустимо, да им поново у руке паднемо и да им се поклонимо. Утврди нам срца и разум у добру које неће никада проћи, ободри нас, охрабри нас, оснажи нас за сваку њихову лукаву замку. Али нас одбрани и од нас самих, од онога што је постало наша друга природа, а што нас у пропаст води. Умртви нам и телесне и душевне страсти, како би поново постали храм Духа Светога, за чега смо уистину и саздани.

И помози нам, Пресветла Богородице, да стално у молитви и богомислију пребивамо, у прослављању свега што је Божије и свето, и да највише да прослављамо Тебе, због Твоје неисказане доброте и милости којом задржаваш Сина Твога да Свој праведни гњев излије на све нас. Нека Твоје Пресвето Име не силази са наших усана, до последњег уздаха нашег, нека молећи се Теби пређемо и у онај свет, где зле слуге сатанине чекају да нас зграбе и са собом одведу у таму најкрајњу. О, да би Твојом помоћи некако прошли поред њих, и дошли пред врата Царства Небеског, и да нам их Ти, или Анђели, слуге Божије, отворите, и пустите нас унутра, у покој вечног мира. Па да онда са захвалним сузама целивамо Твоје свете пречисте руке, и пресрећни, слушамо умилну песму Небеску којом све што живи, вечно прославља Твоје Свето Име, Пресвета Владичице, и Име Сина Твога, Господа Исуса Христа, коме са Његовим Беспочетним Оцем и Пресветим и Благим и Животворним Духом приличи свака слава, част и поклоњење, у све векове векова. Амин.

 

Тропар, глас 4.

Када Ти, Утешитељко и Помоћнице наша, не би заступала нас грешне и немоћне, пред Престолом Сина Твога и Бога нашега, ко би се спасао у овоме свету, ко би од људи ушао у Царство Божије. Зато ми пред иконом Твојом, са сузама и са великом надом, просимо од Тебе милости и доброте, и појемо Ти као Сведоброј Мајчици нашој: Загрли и нас грешне, Твојим пречистим рукама.

 

Кондак, глас 8.

О, Пречиста Дјево Богородице, Ти дође из братске Русије чудесном Твојом иконом, да њоме страдални српски род благословиш. И побожни народ икону Твоју назива Бездинска, јер си у Бездину њоме најдуже пребивала. Безброј суза се до сада пред њом пролило, безброј чуда се пред њом догодило. Зато ми, који Те у песмама славимо, са радошћу и љубављу овако Ти кличемо: Радуј се Пресвета Богомајко, Заштито и Тврђаво нашега спасења!