petak, novembar 24, 2017

Bezdinska

 

Akatist Presvetoj Bogorodici u čast Njene ikone Bezdinske

praznuje se 02. (15.) jula - Polaganje rize presvete Bogorodice

 

 

Kondak 1.

Tebi, Izabranoj Bogomateri i Carici, kojoj se klanjaju Nebo i Zemlja, i Koja u nepristupnoj svetlosti Božijoj predstojiš, jer si Boga Sina u telu rodila, molitveni vapaj uznosimo, mi nedostojni i svegrešni, proseći milosti Tvoje. Sažali se, Prečista Bogomajko, i izbavi nas od svih smrti koje nas u pakao vode, kako bi Ti blagodarno zapevali:

Raduj se, Svemilostiva Carice, zagrli i nas grešne Tvojim prečistim rukama!

 

Ikos 1.

Arhanđel je sišao s Neba, da Tebi, Najčistijem Sasudu roda ljudskog, donese Blagu Vest, kojom će se spasiti svet od greha, smrti i đavola. I ti, o Najneviniji Anđele Nebeski, najsmernije i najkrotkije pristade da postaneš Sluškinja Gospodnja, koja će roditi Jednog od Presvete Trojice, Onoga Koga su čekali narodi, Spasitelja sveta, Gospoda Isusa Hrista. Zato Ti, Majko Nebeska, ovakve pohvale uznosimo:

Raduj se, Nebotkana Lestvice našeg spasenja!

Raduj se, Dome Gospodnji!

Raduj se, Kolevko Večnog života!

Raduj se, Smestilište Nesmestivog Boga!

Raduj se, Presvete Trojice Izabrani Sasude!

Raduj se, jer kroz Tebe poznasmo Sina Božijeg!

Raduj se, Tajne od večnosti Ispunjenje!

Raduj se, jer si posle Boga Svetija od svake svetosti!

Raduj se, jer si uzdignuta pred Presto Presvete Trojice!

Raduj se, Svemilostiva Carice, zagrli i nas grešne Tvojim prečistim rukama!

 

Kondak 2.

Proroštvo starca Simeona se zaista obistinilo, i mač je rasekao Tvoje srce, Svedobra Carice, kada su bezdušnici razapeli Tvoga Sina, na Krstu Spasenja. I Ti si tada, Najtužnija Majko, lila najtužnije suze od postanja sveta, tiho pojući Bogu Slave: Aliluja!

 

Ikos 2.

Ali Tvoja žalost, Svetužna Bogomajko, se tako brzo okrenula na radost, jer Sin Tvoj, Svojom Božanskom silom trećeg dana ustade iz mrtvih, i otvori dveri Nebeske za sve koji Boga vole. Na čudesan način se i Tebi javio, da Te uteši, da Ti kaže kako je đavo pobeđen i smrt satrvena. Zato Ti blagodarno ovako pojemo:

Raduj se, jer si izabrana od svih rodova!

Raduj se, jer si od Svete Trojice carsku slavu primila!

Raduj se, Najsvetija Majko Najsvetijeg čeda!

Raduj se, jer si Boga dojila mlekom Svojim!

Raduj se, Riznico neizbrojnih blaga Nebeskih!

Raduj se, Najlepša Majko u svim svetovima!

Raduj se, Radosti ožalošćenih!

Raduj se, Najveća Nado umirućih!

Raduj se, jer kroz Tebe Bog beše s nama!

Raduj se, Svemilostiva Carice, zagrli i nas grešne Tvojim prečistim rukama!

 

Kondak 3.

Prvi Hrišćani, ljubeći Vaskrslog Gospoda svim srcem svojim, ljubili su i Tebe, Prečista Nebeska Nevesto, kao Majku Njegovu. Iz prevelike ljubavi prema Tebi, želeli su da Tvoj blagi lik imaju izobražen i naslikan kao ikonu, i da Sinu Tvom pred njom poju: Aliluja!

 

Ikos 3.

I Božanstveni evanđelista Luka, ispuni njihovu želju, te izobrazi ne jednu, nego tri Tvoje časne Ikone, Majko Sveta, koje Ti kada ugleda, blagoslovi i reče: “Blagodat Moja i Sina Moga neka bude na njima”. Blagodarni na sveobilnoj blagodati Tvojoj, Bogomajko, koju izlivaš na sve nas, mi Te ovako pesmama hvalimo:

Raduj se, jer si dala telo Onome koji nam daje Svoje telo!

Raduj se, jer si bez muža rodila Sina!

Raduj se, jer sediš na Prestolu sa Carem Slave!

Raduj se, Zaštitnice monaha i monahinja!

Raduj se, jer je Tebi najviše hramova Božijih posvećeno!

Raduj se, Predvodnice Anđela!

Raduj se, jer najbolje poznaješ Tajnu Svete Trojice!

Raduj se, Izbaviteljko naša od svakoga zla!

Raduj se, Najbrža Pomoćnice naša!

Raduj se, Svemilostiva Carice, zagrli i nas grešne Tvojim prečistim rukama!

 

Kondak 4.

I Ti se, Preblagoslovena Djevo, kada za to dođe vreme, preseli dušom i telom kod Sina Tvoga, Gospoda Isusa Hrista, ali vernima ostade Tvoj prečasni lik na ikonama Tvojim, koje se počeše umnožavati kao zvezde nebeske, jer su svi želeli da Te imaju tako izobraženu i da Sinu Tvome koga držiš u naručju pevaju: Aliluja!

 

Ikos 4.

Kada zemlja ruska od Vizantije primi sveto Krštenje i Tvoja slava se prenese k njima, Presveta Bogorodice. U znak zahvalnosti Tebi, podigoše Ti mnoge crkve i manastire, i ukrasiše ih Tvojim ikonama i freskama na radost vernog ruskog naroda. Zato Te, Svemilostiva Majko Božija, ovako veličamo:

Raduj se, Miomirise Nebeski!

Raduj se, jer lik Tvoj carske dveri u svim crkvama ukrašava!

Raduj se, jer nas ruka Tvoja sa dna pakla izvlači!

Raduj se, jer si stekla veću blagodat od Heruvima i Serafima!

Raduj se, jer si čudesno rodila Boga u telu!

Raduj se, Poverenice Tajni neizrečenih!

Raduj se, Radovanje duša naših!

Raduj se, Isceljenje bolesnih!

Raduj se, jer si vaskrsla pre opšteg vaskrsenja!

Raduj se, Svemilostiva Carice, zagrli i nas grešne Tvojim prečistim rukama!

 

Kondak 5.

Tada Te, o Preblagoslovena Bogomati, i jedan blagočestivi ruski ikonopisac izobrazi na drvetu, i Ikonu Tvoju Svetu postaviše u Pskovsko-pečerskom manastiru da nadahnjuješ smerne monahe ka Višnjem svetu, gde i Ti obitavaš, i gde sve Sile Nebeske slave Sina Tvoga, kličući: Aliluja!

 

Ikos 5.

U ruskoj zemlji ta Tvoja Sveta Ikona bi zvana Vladimirska, Presveta naša Vladičice, i mnogo godina potoci suza se prolivaše pred njom, kroz koje su verni prosili od Tebe zaštitu i pomoć u teškom zemnom životu punom bola i patnji. I Ti si kao Dobra Majka ispunjavala Svojim čedima sve molbe njihove, a oni su Ti blagodarno ovako pojali:

Raduj se, prognanima Jedina Uteho!

Raduj se, grešnicima Najveća Nado!

Raduj se, jer si Najslavnija u Carstvu Nebeskom!

Raduj se, Miomirisni Tamjane od koga demoni ustrašeno beže!

Raduj se, jer si preispunjena Ljubavlju Božjom!

Raduj se, jer Ti Sin Tvoj nijednu molbu nije odbio!

Raduj se, Majko Boga Ovaploćenog!

Raduj se, Duhom Svetim od svih greha očišćena!

Raduj se, potocima molitvenih suza kroz vekove prizivana!

Raduj se, Svemilostiva Carice, zagrli i nas grešne Tvojim prečistim rukama!

 

Kondak 6.

Pobožni monah, Grk Pajsije, dođe u Pskovsko-pečerski manastir gde Tvoja Sveta Ikona počivaše, Majko Nebeska, pa kada je ugleda, pade pred njom, diveći se njenoj lepoti, i Tvome nežnom materinskom liku, i lijući suze umiljenja, blagodarno zapeva Sinu Tvome: Aliluja!

 

Ikos 6.

Tada mu Ti, Carice Nebeska, čudesno ubaci pomisao, da on Tvoju Svetu Ikonu zatraži od bratije manastirske, i da je ponese u zemlju Srbiju, kako bi pomagala porobljenom narodu Srbskom. Dobivši blagoslov za to, monah Pajsije ponese Nebeski dar sa sobom put juga, ka mučeničkoj i svetoj Srbiji. A mi, zadivljeni i blagodarni, pojemo Tvome milosrđu ovako:

Raduj se, Radosnice pokajanja!

Raduj se, Drvo Večnog života!

Raduj se, Oslobođenje porobljenih!

Raduj se, jer čeda bezdetnima čudesno daruješ!

Raduj se, jer Tvojih svetih ikona ima najviše na svetu!

Raduj se, Majko svih Hrišćana!

Raduj se, jer um Tvoj Duhom Svetim diše!

Raduj se, jer se Tobom rodi Evanđelje!

Raduj se, jer Tobom postade čovek Onaj koji stvori čoveka!

Raduj se, Svemilostiva Carice, zagrli i nas grešne Tvojim prečistim rukama!

 

Kondak 7.

Kada Ikona Tvoja čudotvorna bi donešena u Beograd, sabra se mnogi narod, i kao da im Ti Sama sa Neba siđe, Svemilostiva Bogorodice, tako je radosno dočeka, i sa suzama bola i nade je celiva, pojući Bogu koga držiš na Svojim prečistim rukama: Aliluja!

 

Ikos 7.

Episkop beogradski Stefan uze tada Tvoju Svetu Ikonu, Premilostiva Bogorodice, i postavi je u saborni hram svetog arhangela Mihaila. Znajući Tvoju neiskazanu ljubav i dobrotu, pred njom porobljeni Srbski narod kroz suze od Tebe isprosi sveobilnu pomoć, pevajući Tvome milosrđu ovako:

Raduj se, Duha Svetog Prosvetljenje!

Raduj se, Tajno Neizreciva!

Raduj se, Zenico Svevidećeg Boga!

Raduj se, Carice Neba i Zemlje!

Raduj se, Blagodatna Bogoroditeljko!

Raduj se, Izvore svih milosti!

Raduj se, Kladenče svih dobrota!

Raduj se, Sunce Carstva Nebeskog!

Raduj se, Nado svih napaćenih!

Raduj se, Svemilostiva Carice, zagrli i nas grešne Tvojim prečistim rukama!

 

Kondak 8.

Traživši mira i bezmolvija monaškog, inok Pajsije se preseli u Vinčanski manastir, gde poče da obnavlja zapustelu i oštećenu crkvu, želeći da u nju prenese Tvoju Svetu Ikonu, Preblagoslovena Vladičice, i da u tišini manastirskoj pred njom monasi sa suzama za ceo svet poju Bogu: Aliluja!

 

Ikos 8.

Na dan kad Sveta Crkva slavi uspomenu polaganja Tvoje Svečasne Rize, Presveta Bogorodice, Ikona Tvoja Sveta bi prenešena iz Beograda u Vinčanski manastir, ka kome opet potekoše reke naroda. Jer znali su oni da im jedino Ti možeš pomoći u svim nevoljama i bedama, o Svedobra Majko Božija, pa su se pred Tvojom Svetom Ikonom klanjali i pesme ovakve pevali:

Raduj se, Uzdanico naša u nevoljama!

Raduj se, Čuvarko onih koji Te ljube!

Raduj se, Umilna Utešiteljko naša!

Raduj se, Zaklone naš od svih neprijatelja!

Raduj se, Strahu demona!

Raduj se, Ljubljena od celog sveta!

Raduj se, Pohvalo devstvenika!

Raduj se, Pobedo svih strasti!

Raduj se, Tvrđavo Nepobediva!

Raduj se, Svemilostiva Carice, zagrli i nas grešne Tvojim prečistim rukama!

 

Kondak 9.

Posle neuspešnog rata protiv Turaka, mnogi narod Srbski pobeže preko Save u Ugarsku, bojeći se Turske osvete. I vinčanski monasi moraše da napuste svoj manastir, ponevši sa sobom svoje najveće bogatstvo, Tvoju Prečasnu Ikonu, Presveta Vladarko Nebeska, tužno pojući Bogu: Aliluja!

 

Ikos 9.

Rečiti govornici ne mogu iskazati ljubav kojom su Ikonu Tvoju, Majko Božija, monasi nosili i čuvali, tražeći i njoj i sebi dostojno utočište. I najzad ga nađoše u manastiru Bezdinskom, gde Ti Ikonom Svojom čudotvornom nastavi da vernom narodu opet daješ pomoći i isceljenja. Zato Ti blagodarimo ovako:

Raduj se, Oblače Laki, sakrij nas u Sebe!

Raduj se, Lučezarni Svetioniče pomračenih duša naših!

Raduj se, u nevoljama našim Brza Pomoćnice!

Raduj se, u tuzi našoj Usrdna Utešiteljko!

Raduj se, Presveta Bogomajko Bogočoveka Hrista!

Raduj se, jet si osvećena Duhom Svetim!

Raduj se, Roditeljko Razoritelja ada!

Raduj se, Saiskupiteljko naša od greha!

Raduj se, Sluškinjo Gospodnja Bogom izabrana!

Raduj se, Svemilostiva Carice, zagrli i nas grešne Tvojim prečistim rukama!

 

Kondak 10.

Patrijarh Arsenije četvrti, želeći da Tvoju čudotvornu Ikonu ima za sebe, o Presveta Bogorodice, preseli je jedno vreme u Sremske Karlovce, da i tu verni narod od Tebe Nebeskih darova traži, Majko Svedobra, i da pred njom poje Bogu: Aliluja!

 

Ikos 10.

Kada se Ikona Tvoja Sveta, Sveslavna Majko Božija, ponovo vrati u Bezdin, bi postavljena u crkvi manastirskoj na tron koji je u svim hramovima Božijim Tebi posvećen i gde svi obremenjeni dolaziše da Te mole, da Ti blagodare, da Te veličaju i uzvikuju:

Raduj se, jer si rodila Jednoga od Presvete Trojice!

Raduj se, jer Ti je Sin Tvoj dao moć nepobedivu!

Raduj se, jer nas najsigurne štitiš od zlih duhova!

Raduj se, jer Tvojom pomoći pobeđujemo svako zlo!

Raduj se, jer da nije Tebe, ne bi ni nas bilo!

Raduj se, jer Tvoj Pokrov štiti sve one koji Te usrdno mole!

Raduj se, Zaštitnice nemoćnih i slabih!

Raduj se, Ognju koji sažiže strele demonske!

Raduj se, Sasude izobilne blagodati Duha Svetog!

Raduj se, Svemilostiva Carice, zagrli i nas grešne Tvojim prečistim rukama!

 

Kondak 11.

U manastiru Bezdinu, Ikona Tvoja Sveta, Preblagoslovena Vladičice, provede skoro dva veka, pa od tada i dobi svoje večno ime – Bezdinska - čineći bezbroj čudesa svima onima koji Ti sa suzama vapiše, i Sinu Tvome pojaše: Aliluja!

 

Ikos 11.

Nazjad, pred Drugi svetski rat, ikona Tvoja Sveta, Bogorodice Djevo, provevši jedno vreme u Kikindi, nađe svoj dom, u vladičanskom dvoru u Vršcu, u hramu svetih Arhangela, gde verni proseći milosti Tvoje, klicahu ti ovako:

Raduj se, Čuvarko roda Srbskoga kroz vekove!

Raduj se, Najveće Umiljenje duša naših!

Raduj se, Najlepše Zvono Nebesko!

Raduj se, Najlepši Mirise Svete Trojice!

Raduj se, Majko Novog Adama!

Raduj se, Najlepša Pesmo Nebeska!

Raduj se, Mnogorodni Vinograde Gospodnji!

Raduj se, Neprestana Molitvenice za ceo svet!

Raduj se, Najsmernija Sluškinjo Gospodnja!

Raduj se, Svemilostiva Carice, zagrli i nas grešne Tvojim prečistim rukama!

 

Kondak 12.

Blagoverni Srbski narod želeći da Čudotvornu Ikonu Tvoju ima stalno pred sobom, načini još četiri njene kopije. Jednu u manastiru Bezdinu, jednu u Sremskim Karlovcima, jednu u Bečeju i jednu u Zrenjaninu, pred kojima se svakodnevno čuje pesma Anđela: Aliluja!

 

Ikos 12.

Kao što na Tvojoj Svetoj Ikoni Ti nežno grliš Tvoga Sina, i Sin Tvoj grli Tebe, Majko Svemilostiva, tako zagrli i nas, decu Tvoju nedostojnu i gresima mnogim obremenjenu, ali koja Te i takva nedostojna ipak vole, i veličaju od sveg srca ovako:

Raduj se, jer Tvoje oči Boga u telu prve ugledaše!

Raduj se, jer Tobom Bog Čovek postade!

Raduj se, jer Te svi naraštaji zovu Blaženom!

Raduj se, Najmilosrdnija Zastupnice grešnih!

Raduj se, jer si grlila Onog koji grli svet!

Raduj se, jer Pokrovom Svojim ceo svet pokrivaš!

Raduj se, Sunce naše u tami ovoga sveta!

Raduj se, Zoro bezvečernjeg dana!

Raduj se, Putevoditeljko u Život Večni!

Raduj se, Svemilostiva Carice, zagrli i nas grešne Tvojim prečistim rukama!

 

Kondak 13.

O, Svemilostiva Majko Božija, prigrli nas Tvojom materinskom ljubavlju, i po neiskazanoj blagodati koju imaš, preobrazi duše naše da neprestano streme ka Višnjem Carstvu, kako bi veličali Tvoju beskrajnu dobrotu i pojali Bogu: Aliluja!

(Ovaj Kondak se čita triput, a onda Ikos 1. i Kondak 1.)

 

Molitva

O, Majčice Presveta i Carice svih svetova, Nado onih koji su bez nade, i Uteho onih koji su bez utehe, u Tebe se najviše nadamo, u Tebe se najviše uzdamo, u Tebi vidimo najsigurnije izbavljenje naše od tame paklene u kojoj se nalazimo. I ne znamo kako smo više i živi, kako možemo i da prizivamo ime Gospodnje, kako da prizivamo Tebe, Izbaviteljku Najpouzdaniju, kako se uopšte sećamo da postoji svet dobra, kad je sve naše i u nama preplavljeno neizbrojnim smrtima i otrovnim paklenim gadostima, koje nas drže u svojoj vlasti kao verne podanike. To nam sigurno ona neizmerna ljubav Božija, koja se podjednako izliva i na pravedne i na grešne, još nadu daje, još neda da umremo dušom zanavek, nego kuca, kuca na srca naša, okorela i skamenjena za sve čisto i svetlo, i kao da govori: Probudi se, sine svetlosti, izađi iz tame, vaskrsni iz greha! I kao da se u toj neizmernoj ljubavi Božijoj i Tvoja bezmerna ljubav projavljuje, Prečista Majko Hristova, i kao da nam i ona govori: Mene zovite, Majku Božiju, Ja ću vam pomoći, Ja ću vas izbaviti od svakog zla, od svake muke, od svih đavola, jer Moje molbe Sin Moj nikada odbio nije!

Zato mi, Najmilostivija, i prilazimo Tebi, kucamo na vrata Tvoga milosrđa, mada sa neiskazanim stidom i strahom, bojeći se da je naše bezakonje prevazišlo Tvoje trpljenje, i da ćeš možda odvratiti Svoje lice od nas. Ipak, naša nada da je Tvoje srce milostivije nego što se i pomisliti može, govori nam da svim bićem svojim od Tebe prosimo pomoć koja nam je potrebna da oživimo duhovno, da se povratimo u svet mira i ljubavi, u svet vrlina i dobra. Priteci nam zato u pomoć, Svedobra i Svenežna Svemajko Nebeska, izbavi nas iz grehovne tame u kojoj stalno prebivamo, i povedi nas ka svetlosti blagodatnog života. Mi koji neznamo ni jednog načina kako da to učinimo, jer smo neuki za sve dobro i spasonosno, prepuštamo se Tebi, Spasiteljki grešnih, i molimo Te, razli po nama i u nama sve one sile Božije koje će nas, slepce duhovne, sigurno voditi uzanom stazom spasenja.

Reci nam, Majčice, koje reči molitve da Ti govorimo, kako da Te molimo, kako da Te zovemo, pa da nas čuješ, pa da nas uslišiš. A mislimo da ne tražimo puno, mislimo da ne tražimo pogrešno. Tvoj Sin je rekao da ištemo najpre Carstvo Nebesko, i evo, Svemilostiva, mi samo to i tražimo, samo ka Nebu ruke dižemo, i očima srca ka Tebi gledamo, ne bi li se smilovala, i očistila nas od svakoga zla, od svake nečistote, od svake gadosti, od svake satanske pomisli, od svih greha koje smo učinili.

A možda nam reči nisu ni potrebne, možda je samo dovoljno da pred Tvojom Svetom Ikonom ćutimo, i suze lijemo. Možda ćemo se tako lakše preobraziti, popraviti, osnažiti, možda će se tako u nama roditi ona snaga kojom ćemo bežati od svih zala koja su u nama. Možda ćemo, gledajući neizmernu ljubav koju Sin Tvoj, Dete još, ali i Bog, izliva na Tebe, grleći Te Svojim ručicama, shvatiti da On to grli i sve nas, zemnorodne, zbog kojih je i došao u svet kroz Tebe, i da nas neizmerno voli, samo treba da slušamo Njegove svete reči. O, pomozi nam, Svemoćna Carice, da slušamo i tvorimo ono što je Sin Tvoj zapovedio, jer samo tako ćemo moći da Mu pokažemo da i mi Njega volimo. A bez te ljubavi, ko će ući u Carstvo Nebesko!?

Ako smemo to da kažemo, ako nije bestidno, zagrli i nas, Majčice Svemila, svojim prečistim rukama, obgrli nas Svojom blagodaću, uzmi nas pod Svoje okrilje, i čuvaj nas. Nedaj nas ovim nepomjanicima što samo čekaju da im popustimo, da im ponovo u ruke padnemo i da im se poklonimo. Utvrdi nam srca i razum u dobru koje neće nikada proći, obodri nas, ohrabri nas, osnaži nas za svaku njihovu lukavu zamku. Ali nas odbrani i od nas samih, od onoga što je postalo naša druga priroda, a što nas u propast vodi. Umrtvi nam i telesne i duševne strasti, kako bi ponovo postali hram Duha Svetoga, za čega smo uistinu i sazdani.

I pomozi nam, Presvetla Bogorodice, da stalno u molitvi i bogomisliju prebivamo, u proslavljanju svega što je Božije i sveto, i da najviše da proslavljamo Tebe, zbog Tvoje neiskazane dobrote i milosti kojom zadržavaš Sina Tvoga da Svoj pravedni gnjev izlije na sve nas. Neka Tvoje Presveto Ime ne silazi sa naših usana, do poslednjeg uzdaha našeg, neka moleći se Tebi pređemo i u onaj svet, gde zle sluge satanine čekaju da nas zgrabe i sa sobom odvedu u tamu najkrajnju. O, da bi Tvojom pomoći nekako prošli pored njih, i došli pred vrata Carstva Nebeskog, i da nam ih Ti, ili Anđeli, sluge Božije, otvorite, i pustite nas unutra, u pokoj večnog mira. Pa da onda sa zahvalnim suzama celivamo Tvoje svete prečiste ruke, i presrećni, slušamo umilnu pesmu Nebesku kojom sve što živi, večno proslavlja Tvoje Sveto Ime, Presveta Vladičice, i Ime Sina Tvoga, Gospoda Isusa Hrista, kome sa Njegovim Bespočetnim Ocem i Presvetim i Blagim i Životvornim Duhom priliči svaka slava, čast i poklonjenje, u sve vekove vekova. Amin.

 

Tropar, glas 4.

Kada Ti, Utešiteljko i Pomoćnice naša, ne bi zastupala nas grešne i nemoćne, pred Prestolom Sina Tvoga i Boga našega, ko bi se spasao u ovome svetu, ko bi od ljudi ušao u Carstvo Božije. Zato mi pred ikonom Tvojom, sa suzama i sa velikom nadom, prosimo od Tebe milosti i dobrote, i pojemo Ti kao Svedobroj Majčici našoj: Zagrli i nas grešne, Tvojim prečistim rukama.

 

Kondak, glas 8.

O, Prečista Djevo Bogorodice, Ti dođe iz bratske Rusije čudesnom Tvojom ikonom, da njome stradalni srpski rod blagosloviš. I pobožni narod ikonu Tvoju naziva Bezdinska, jer si u Bezdinu njome najduže prebivala. Bezbroj suza se do sada pred njom prolilo, bezbroj čuda se pred njom dogodilo. Zato mi, koji Te u pesmama slavimo, sa radošću i ljubavlju ovako Ti kličemo: Raduj se Presveta Bogomajko, Zaštito i Tvrđavo našega spasenja!