petak, novembar 24, 2017

justin celijski

 Akatist Prepodobnom Ocu Justinu Novom Ćelijskom

25. marta (07.aprila) – o Blagovesti, i 01. (14) juna

 

Žitije

 

 

Kondak 1.

Tebi, Oče Hristonosni, koji živiš u svetlosti Životvorne Ljubavi, pevamo pesme zahvalne, jer smo našli Put, sledeći slavoslov Tvoga puta. Nauči nas da se molimo, jer smo nemi i nenaučeni da na zemlji oživimo dostojnim životom, da nastanimo Tvoj bogodani dom na Nebesima, da Ti pevamo sa Nebeskom Srbijom:

Raduj se, čoveče Bogočoveka Hrista! Raduj se, Justine, propovedniče Svete Trojice!

 

Ikos 1.

Predvečni Bog, Hristos Iskupitelj sveta, govoraše: „Ja sam Put i Istina i Život" i niko ni pre, ni posle Njega ne reče takve reči. I Ti, Avo naš Justine, zavole Najlepšeg u rodu ljudskom i ništa za sebe ne tražaše, samo da se On useli u srce Tvoje i da se Duh Sveti u tebi moli. A mi, zadivljeni takvom ljubavlju, ponavljamo reči Tvojih prozbi, slušajući u njima glas Boga Živog, i ovako Ti kličemo:

Raduj se, jer si Hrista slavio kao tajnu volje Trosunčanog Boga o ljudima i tvorevini!

Raduj se, jer si nas o Hristu učio: da je On Jedino Novo pod suncem!

Raduj se, jer si bio revnostan pesmopojac pred licem Tvorca!

Raduj se, jer si prevodio i pisao svete reči, umnožavajući svoje darove!

Raduj se, jer su Tvoje molitve našle put do Boga ljubavi!

Raduj se, jer si pio vodu živu sa izvora Života!

Raduj se, silni u veri, pravedni učitelju pravde Božje!

Raduj se, blagosloveni ljubavlju nepresušnom!

Raduj se, blagosloveni pesmom, da slaviš Svetitelje!

Raduj se, blagosloveni molitvom da ozdravljuješ, prorokuješ, da tajne Carstva sozercavaš!

Raduj se, jer se i mi, koji te slavimo, molimo tvojom molitvom!

Raduj se, čoveče Bogočoveka Hrista!

Raduj se, Justine, propovedniče Svete Trojice!

 

Kondak 2.

Rođenje tvoje, stradanje tvoje, učenje i končina, blagosloveni su bili divnom tajnom Blagoveštenja. Primio si život kao dar velike milosti, sledeći Onu Koja je kazala Arhanđelu: „Neka mi bude po reči tvojoj!" i zarad ljubavi čudesne sa smirenjem prihvatila tajnu Bogovaploćenja radi našega spasenja. Tako i nas nauči, iako smo zemlja, da znamo da smo Sinom Njenim za više naznačeni, da bismo s tobom Njemu klicali: Aliluja!

 

Ikos 2.

Emanuil Bog siđe u čistu utrobu Svagdadjeve, Koja Ga čekaše voljno, i ozari se i uzvisi Nevesta Nenevestna nad svu tvorevinu. I čuđahu se Anđeli neizrecivoj lepoti snishođenja i ovaploćenja Boga Živog u telo čoveka. A ti se pokaza pričasnik velikih tajni, Avvo naš Justine, poštujući Bogorodicu vazda, zato Te ovako slavimo:

Raduj se, jer si Djevu Bogomajku molitveno slavio!

Raduj se, Blagoje, jer si se rodio, živeo i skončao blagovesteći Blagovesti!

Raduj se, poznavaoče ljubavi, jer si prepoznao preobražaj pale pramajke Eve!

Raduj se, jer si tišinu bezsemenog začeća Djevinog proslavio!

Raduj se, jer si poštovao duboko ćutanje Velike Molčalnice!

Raduj se, jer si bogonadahnuto pevao radosti čudesnog rođenja Boga Logosa!

Raduj se, jer si sa Majkom Božjom pred krstom plakao i na grobu ridao!

Raduj se, prijatelju Mironosica, jer si u njima video naznačenje Hristovo za novu ženu! Raduj se, ozareni svetlošću Vaskrsenja!

Raduj se, jer si svojim domom na zemlji smatrao Svetu Goru, udeo Bogorodice!

Raduj se, jer si sa Anđelima proslavljao uspenje Prečiste!

Raduj se, čoveče Bogočoveka Hrista!

Raduj se, Justine, propovedniče Svete Trojice!

 

Kondak 3.

Protiv nečiste krvi greha vojevala ti je duša, jer si od rane mladosti čuvao čistim telo i duh, i budno pazio na pokrete srca. Goreći u molitvenoj ljubavi išao si ka spasenju, poštujući u svemu volju roditelja i učitelja, bližnjih i svakog stvora, kad su bile po volji Boga. Tako i nas nauči da slušamo samo što je za spas duše, da s tobom Gospodu jedinom kličemo: Aliluja!

 

Ikos 3.

Odgajen u pustinji medom divljih pčela, Sveti Jovan, Prorok, Preteča i Krstitelj Gospodnji, prorokovaše dolazak Mesije. I kada mu pristupi Hristos Jagnje, on Ga prepoznade između ljudi, i krsti vodom telo bezgrešno, i vide Duha Svetog gde na Njega siđe, i ču Očev glas sa Neba: „Ovo je Sin moj Ljubljeni". A Ti, Avvo naš Justine, mnogo puta videvši u duhu ovaj čudesni događaj, stajaše nem i udivljen, i suze radosti Te oblivahu u pustinji, gde su Te od ljudi sakrili, zato Te ovako slavimo:

Raduj se, mudri, jer si molitveno slavio svetog velikog Jovana Preteču Gospodnjeg!

Raduj se, jer si kao Zornjaču koja predhodi Suncu, među zarobljenicima smrti video velikog Jovana, prijatelja Gospodnjeg!

Raduj se, radosti pustinjaka!

Raduj se, jer si telo pokorio postom i molitvom!

Raduj se, stube ognjeni u pustinji!

Raduj se, silni izdanče Novog Jerusalima!

Raduj se, jer si rastao na suncu Istine!

Raduj se, smireni, jer si se samo Bogu pokorio!

Raduj se, nado pravednika!

Raduj se, viteže duha!

Raduj se, jer si govorio da je srce orao u čoveku, a razum gmizavac!

Raduj se, čoveče Bogočoveka Hrista!

Raduj se, Justine, propovedniče Svete Trojice!

 

Kondak 4.

Doista, velika ljubav za ljude odvela Te je među bolne i ranjene, da ih neguješ u vreme svetskog rata, da sa njima stradaš preko Albanske Golgote. Primivši u izgnanstvu obraz anđela, razumeo si da ništa što činiš za čoveka nije kao molitva kojom slaviš Boga. Zato nauči i nas, zaposlene trudovima ovoga sveta, da skupa s tobom gorimo molitvom kao sveće, Gospodu jedinom kličući: Aliluja!

 

Ikos 4.

Odabrani sasud, izvanredna pohvala mladosti, lekar Pantelejmon bi prizvan Gospodu kad vide prezvitera Ermolaja da molitvom ožive dete koje je ujela zmija. I silnom ljubavlju zavole Hrista Boga i steče venac mučeništva, ni zverovi ga ne napadoše, ni točkovi ne rastrgoše, ne opeče užareno olovo, a nad mučeničkim telom njegovim maslina se iskiti isceliteljskim plodom, da se mnogi privedu u život večni. A Ti, Avvo naš Justine, lečio si lekare, i srca si im punio bogomudrošću i bogoljubljem, da opet zavole ljude i da, kao Besrebrenici Sveti, leče tela i duše od propadanja, stoga Te ovako slavimo:

Raduj se, srce mučeno tuđim bolovima, jer si svetog Pantelejmona molitveno slavio!

Raduj se, i blago tvojoj duši, vojniče koji si požalio brata!

Raduj se, jer nisi ustuknuo pred tugom!

Raduj se, hristoumni, jer si se ponizio da služiš neuke!

Raduj se, tihi, jer se nisi uplašio gromova rata!

Raduj se, jer si primio anđelski obraz i umesto da lečiš tela, lečio si duše od bezverja, maloverja i krivoverja!

Raduj se, jer si se molio kao što drugi dišu!

Raduj se, jer si se molio suzom i pesmom!

Raduj se, jer si srca zagrevao i duše razgaljivao i pobeđivao bolest i trulež!

Raduj se, jer si trudovima ovog sveta pristupao sa molitvom!

Raduj se, jer si radeći svakodnevne poslove skupljao zrna lepote i stavljao ih u reči da slavoslovom ukrasiš presto Gospoda!

Raduj se, čoveče Bogočoveka Hrista!

Raduj se, Justine, propovedniče Svete Trojice!

 

Kondak 5.

Bdeo si i postio, izgarao u molitvi, i učio i pisao da uzdigneš duh monaha i laika, i sve što si doticao, prelazilo je u slavu. Grmeo si proročki, i prognaše te, da bi umuknuo glas koji razobličava fariseje i carinike; ali, ko da kaže sunčevom zraku da ne sija, ko da pripitomi orla u nebeskim visinama? Nauči i nas da vojujemo protiv zla, boreći se prvo protiv svojih grehova, da bismo, ojačani, skupa sa Tobom, svakim udisajem pobedonosno klicali Gospodu: Aliluja!

 

Ikos 5.

Nestvorenom svetlošću od Oca Svetlosti obasjan, istinski lovac duša za život večni, Petar Apostol bi ribar i učenik Hrista, Spasitelja sveta; i odreče se tri puta, i pokaja se, i primi dar Duha Svetog, i govoraše jezike koje nikad nije govorio, i život položi da se proslavi Ime Božje. I Pavle umni, kao farisej žestoko napadaše Crkvu Božju, i bi prvi među progoniteljima, a kada ga Hristos obrati, on planu velikom ljubavllju, i svedočaše Jevrejima o Spasitelju, i učaše među Jelinima, kako niko učio nije; i reč Gospodnju raširi među varvarima i neznabošcima. A Ti, Avvo naš Justine, od Petra se nauči sili ispovedaša i pokajanja, i od Pavla ljubavi nadumnoj, kojom pobedi svet i steče nasleđe večno, da Te ovako slavimo:

Raduj se, jer si prvovrhovne Apostole Petra i Pavla molitveno slavio, i podražavajući njihov podvig dušu si svoju uzdizao!

Raduj se, jer si po reči Božjoj sve prave zakone poštovao!

Raduj se, jer si slobodu, dar Duha Svetoga, imao: da Ti spasenje čoveka bude važnije od zakona!

Raduj se, jer si propovedao veru koja gore premešta!

Raduj se, jer si Boga Ljubav plamenom ljubavlju slavio!

Raduj se, jer si nas učio da otvorimo oči i uši duše, i da sva čula nebeskom čežnjom zasejemo!

Raduj se, pesniče, jer si stremio nesagledivim visinama Duha!

Raduj se, cvete mirisni, jer si pustu dolinu smrti oživeo molitvom!

Raduj se, čisti, jer si mrzeo greh, a podizao grešnike!

Raduj se, jer si najveće tajne ljubavlju sozercavao!

Raduj se, jer si bio živa svetlost nama koji za tobom idemo!

Raduj se, čoveče Bogočoveka Hrista!

Raduj se, Justine, propovedniče Svete Trojice!

 

Kondak 6.

Obdaren izobilno darovima Božjim, poslan si u svet na velike škole, ali je gordi Albion pokazao pravo lice, i Evropa nije sakrila žalac bezverja, tražeći da se odrekneš Pravoslavlja i Istine da bi te tako slavili. Iako su te, kao velikog, braća u Slovačkoj i Zakarpatju poznala, a u Grčkoj i Rusiji mnogi bogonosci videli u tebi istinitog učitelja, zahvalivši se na ponuđenom tronu vladičanskom počast nisi primio, da bi smirenjem služio Gospodu. Nauči i nas, koji ginemo od častoljublja, da se odreknemo slave, da bismo skupa sa tobom Gospodu klicali: Aliluja!

 

Ikos 6.

Mnogo puta voljeni učenik Hristov, sveti Jovan Bogoslov, zaplaka Hrista radi, i nosaše ožiljke od rana Hristu zadatih, i blažen, na Tajnoj Večeri nasloni se na grudi Njegove, i patnje mu zaceli Učitelj ljubljeni. Bogatstvo i siromaštvo, patnja i sreća, bolest i zdravlje, život na zemlji, i sama nada u budući život, za njega bejahu ništa bez Hrista, a u Hristu samom bejaše za njega sve. I Ti, Avvo naš Justine, tumačeći bogoslovlje svetog Jovana Bogoslova, živeo si po njemu, birajući strelovit put do mete svoje ljubavi, Hrista Vaskrslog, zato Te ovako slavimo:

Raduj se, jer si voljenog učenika Hristovog, svetog Jovana Bogoslova, molitveno slavio!

Raduj se, jer nisi pokleknuo pred opsenama ovoga sveta!

Raduj se, mudri, jer se prikloni veri prostih ribara!

Raduj se, živi, jer si živeo samo Hristom i u Hristu!

Raduj se, jer su te kao svetog prepoznavali i drugi narodi!

Raduj se, jer si imao veliku ljubav za sve ljude, ali si Hrista voleo nada sve i u svemu!

Raduj se, divni učitelju večnoga života!

Raduj se, Hristov poznavaoče sveta!

Raduj se, jer si Evropu istinito sudio da je ljubavlju vratiš Spasitelju!

Raduj se, slavo filosofa i naučnika!

Raduj se, nado nevoljnika i težaka!

Raduj se, čoveče Bogočoveka Hrista!

Raduj se, Justine, propovedniče Svete Trojice!

 

Kondak 7.

Jasno i neodstupno govorio si protiv bezbožnosti vremena, po pravdi Boga Istinitog; zato su te progonili osvajači, lažni oslobodioci i silni vlastodršci. Kao beskućnik išao si od manastira do manastira, tražeći dom umornom telu, i sa svakog praga si progonjen, dok te nije pozvala Bsgorodica da se skloniš u Svete Ćelije, pod okrilje Arhanđela Mihaila. Pa i nas, razvraćene, nauči da stojimo u istini i bratoljublju, i da čuvamo sveto gostoprimstvo, da bismo s tobom Gospodu klicali: Aliluja!

 

Ikos 7.

Usrdno i trepetno pristupaše Djevi Mariji Sveti Arhanđel Božji Gavrilo, Arhistratig Nebeskih Sila, da Je ne preplaši Preblaga vest Gospodnja. I Sveti Arhanđel Mihailo pobedi gospodara zla i svrgnu pale anđele u bezdan pakla, no kad bi ga zvali i najmanji od najmanjih ljudi, odmah bi dolazio u pomoć. A ti, Avvo naš Justine, primivši mnogo puta pomoć od Svetih Arhanđela Božijih, stajaše pred njima svagda u molitvi, slaveći ih kao dobrotvore ljudi, divnu sponu sviše između Boga i čoveka, zato te ovako slavimo:

Raduj se, jer si molitveno slavio Svete velike Arhistratige Nebeskih Sila, Arhanđele Mihaila i Gavrila, i u njihovoj obitelji Ćelijskoj skromno obitavao!

Raduj se, siromašni, jer si odbio veće dvorove!

Raduj se, gladni, jer si nahranio duše usamljenih!

Raduj se, prognani, jer si primio u dom srca tvoga izgubljene!

Raduj se, jer si blagosloven da rasuđuješ šta je dobro za tvoj rod Srpski!

Raduj se, jer si mu pokazao put u visine i širine nebeske!

Raduj se, rodoljube Visoke Srbije!

Raduj se, bogoljubivi ratniče protiv bezverja!

Raduj se, hristočežnjivi poborniče za čoveka!

Raduj se, jer su za Tobom krenula deca čistim srcem!

Raduj se, jer su za Tobom krenuli ljudi detinjeg srca!

Raduj se, čoveče Bogočoveka Hrista!

Raduj se, Justine, propovedniče SveteTrojice!

 

Kondak 8.

Stotinu puta zaštićen umnim pčelicama ćelijskim od ubica, žbira i doušnika, u planinskoj tišini Valjevske Podgorine, duh se Tvoj snažio za velike uzlete. Iako si podnosio najveće pogrde i najgoru nemaštinu, stalno u molitvenom podvigu, ti si prepoznavao Svetitelje i slavio ih za života, veličajući ih kao divove, a sebe unizujući kao najmanjeg. Nauči i nas da vidimo svetost u ljudima, i izleči nas od vlastoljublja i oholosti, da bi s Tobom Gospodu klicali: Aliluja!

 

Ikos 8.

Tamnovaše Sveti Jovan Zlatoust, prognan voljom carice Romeja, i bi vraćen i prognan ponovo; i do danas tamnica i progon ne potamniše njegovu svetost, nego se proslaviše slavitelji, a progonitelji su prah i hrana crvima. I ti, Avvo naš Justine, slaveći Boga vide Svete u Njemu u svim vremenima, i divljaše im se, i učaše se od njih, jer s tobom ovde žive: Apostol Pavle, Jovan Bogoslov, Jovan Zlatousti, Jovan Damaskin, Makarije Veliki, Isak Sirin, Jovan Lestvičnik, Grigorije Palama, Serafim Sarovski, Nikolaj Žički. A mi se naučismo od tebe da u svakom stvorenju slavimo naznačenje Stvoritelja, i da u svakom detetu ljubimo Hrista Živog, zato te ovako slavimo:

Raduj se, jer si molitveno slavio Svetog Jovana Zlatoustog i učio se od njega razumevanju dogmata!

Raduj se, jer ti se On javio i obilno Te pojavom blagoslovio!

Raduj se, jer si na golubijim nogama, sa strahom i trepetom, pristupao svakom biću!

Raduj se, jer su Te štitile nevine neveste Hristove, i čudom Božje ljubavi odbranile Te od moćnih!

Raduj se, jer si nadmudrio progonitelje i mučitelje!

Raduj se, jer nije ostao ni kamen na kamenu od zatvora gde su te držali, kako si prorokovao!

Raduj se, jer si našao samoću da se moliš i stekao bogodatni dar suza!

Raduj se, jer si iz nezlobivog srca pevao o Tvari, slaveći Stvoritelja!

Raduj se, jer si video svetu logosnost Hristovu u ljudima kad su ih svi ostavljali!

Raduj se, jer si vrlinom očistio srce da se u njega smesti Bog Živi!

Raduj se nežna srno duše, jer si našla svoj Raj!

Raduj se, čoveče Bogočoveka Hrista!

Raduj se, Justine, propovedniče Svete Trojice!

 

Kondak 9.

I da ukrasi tvoje delo, divni cvet samoće, Bog te je darivao duhovnom decom da nastave Tvoj put u slobodi, po meri svoga dara i svoje ljubavi. Na svaku njihovu ranu stavljao si melem molitve, a neduge lečio ljutom travom reči, da zaceli duša. Pa i nas grešne, koji Te slavimo, primi pod svoje okrilje; pokaraj nas i miluj, da od tebe neodeljeni, kličemo Gospodu: Aliluja!

 

Ikos 9.

Nikolaj Sveti Čudotvorac, arhiepiskop Mirlikijski, zapovedao je vetrovima i talasima, i progonio vazdušne demone da spasi ljude, razobličio Arijevu jeres, i sa Svetim Ocima u Nikeji tumačio dogmate; razgovarajući pak sa Anđelima doznade za tugu tri sirote, i donese im tajno bogati miraz da se časno udaju. I nije delio male od velikih, nego svojim prisustvom do danas svedoči Hrista onima koji ga slave, koje kao svoju decu pribira pod omofor. A ti, Avvo naš Justine, odgajao si naraštaj novih vitezova, silnih ljudi, časnih majki i požrtvovanih sestara, davao zamah šihovom životu, hraneći Hristom njihove umove i srca, zato te ovako slavimo:

Raduj se, jer si velikog Svetitelja Božjeg Nikolaja sa svojom duhovnom decom molitveno slavio, a Nikolaja Novog Žičkog prvi proslavio i kao Svetog projavio!

Raduj se, jer si umesto dece po krvi, decu u Duhu odgajao za Nebeski Jerusalim!

Raduj se, jer si svojoj duhovnoj deci srca otvorio za ljubav Hristovu!

Raduj se, jer si se za njih danonoćno molio, i znao svaki treptaj njihovih duša i svaki pokret srca!

Raduj se, jer si ih naučio da je ljubav sveta i spasonosna, i da se deljenjem umnožava, jer je to Božiji dar!

Raduj se, jer si sa njima delio siromašnu trpezu i velike uzlete duše!

Raduj se, jer si učvrstio veru vernih, i mudrost mudrih doveo do bogosaznanja!

Raduj se, potoče suza milosti, jer si se ulio u more Božjeg milosrđa!

Raduj se, jer si trčao kroz travu, kao živi plamen, u susret svojoj deci!

Raduj se, jer si pevao Gospodu pesme zahvalne za njihovo uzrastanje i ljubav!

Raduj se, jer si svaku travku i svu tvar Božiju Hristom milovao!

Raduj se, čoveče Bogočoveka Hrista!

Raduj se, Justine propovedniče Svete Trojice!

 

Kondak 10.

U polju si radio i mislio o najvišim dometima filosofije po Hristu, pa si stekao bogoslovna i čovekoslovna znanja, kojima te Bog proslavi među ljudima. Tajne života bilja i nebeskih sfera otvarale su se pred Tvojom ljubavlju, dok si, ushićen, sozercavao Logosa u njima. Nauči i nas da molimo oproštaj od pale prirode, koja zbog nas pati i umire, i Hristom iskupljuje iznova greh naš, da bismo jednom dušom Gospodu klicali: Aliluja!

 

Ikos 10.

Najdostojniji, od Boga voljeni, kraljević Srpski Rastko ostavi svet i pođe u Svetu Goru, zamonaši se i dobi ime Sava, i nađe radost i mir, i vrati se u zemlju svojih otaca, progna jeres i učvrsti Pravoslavlje, udari temelje države i samostalne Crkve. I stalno učaše nišče o velikim znanjima, koja mu je Bog podario dok je putovao i molio se, a sva mu se tvorevina klanjala. A ti, Avvo naš Justine, zavole Savu, najlepše čedo Srpsko, i istim putem tvoje su misli išle kao Savine, i duh se tvoj pojio od istih učitelja istim znašem, i misao se širila da obuhvati i nebo i zemlju, svu tvar i bića, zato te ovako slavimo:

Raduj se, jer si Svetitelja Savu, Prosvetitelja i Učitelja srpskog, molitveno slavio!

Raduj se, jer si govorio da čovek poznaje ono što voli: ko zemlju voli - on zemlju poznaje; ko čoveka voli - on čoveka poznaje; ko Boga voli - on Boga poznaje!

Raduj se, jer si zadivljen stajao pred stvorenjima sićušnim, u kojima se ogledala mudrost Božijeg stvaranja!

Raduj se, jer si govorio da i najmanjem cvetu treba sva snaga zemlje i sunca i ljubav Božija da procveta!

Raduj se, jer si znao da je predvečno naznačenje čoveka da bude tron Trojičnog Božanstva!

Raduj se, jer si učio da je naznačenje čovekovo: da ima Boga za Cara svekolike svoje delatnosti!

Raduj se, jer si umeo da se vazneseš u nadprostorne visine Božanstva i da sa njih slavosloviš Bogočoveka Hrista!

Raduj se, jer si neprestanim bogosluženjem bio opijen neiskazivim pićem tajni Duha Svetoga!

Raduj se, Evharistijom sjedinjeni sa Hristom kao loza sa čokotom, jer si odatle primio darove znanja, sokove otkrivenja, lečenja i učeša!

Raduj se, jer za tebe filosofija nije bila filosofija reči, nego nebodani izliv Hristomudrosti i blagodatnog života!

Raduj se, jer si želeo da se sve tvoje misli pretvore u molitve vekovečne Gospodu Sladčajšem!

Raduj se, čoveče Bogočoveka Hrista!

Raduj se, Justine, propovedniče Svete Trojice!

 

Kondak 11.

Ozarenog ljubavlju, još za života kao svetog prepoznavali su te pastiri, monahinje po zarušenim manastirima, deca u naručju roditelja. Kad si se ti molio, crkva se punila Anđelima i Svetiteljima, i narod je znao da je Nebo blizu, da Bogorodica nad svima širi zlatni omofor Sina Svoga, dok se na tebe izliva blagodat Duha Svetoga. Zato ne udalji od sebe nas maloverne, da tvojim molitvama oživimo, da zajedno s tobom kličemo Gospodu Čovekoljubcu: Aliluja!

 

Ikos 11.

Vozbran, rođen i kršten u Hristu Bogu od bogonosnih otaca naših Kirila i Metodija, rod pravoslavni Srpski čuvaše predanje idući za svojim Svetima. I proslavi se mučeništvom i dutotrpljenjem, prizivajući svagda Boga Pravde i Boga Milosti umesto hleba, bogatstva i slave prolazne. A ti, Avvo naš Justine, gledajući uvek ispred trona Svete Trojice: Bogorodicu, Anđele, Apostole, Svetitelje, i Svete Srbe među njima, učio si nas da više od zemaljske volimo Nebesku Srbiju, Carstvo Nebesko za koje se Srbi na Kosovu opredeliše, zato te ovako slavimo:

Raduj se, jer si kao ognjene stubove pred rodom Srpskim video Svete Srbe, i prve među njima prepodobnog Simeona Mirotočivog i Svetitelja Savu!

Raduj se, jer si slavio silom Hristovom ispunjene verne pastire, Svete Arhiepiskope i Episkope Srpske: Arsenija, Savu Drugog, Grigorija Raškog, Jevstatija, Jakova, Savu Trećeg i Nikodima!

Raduj se, jer si veličao Svete blažene Jerarhe i rukovoditelje Crkve Srpske: Danila Pećkog, Joanikija, Spiridona, Jefrema, Kirila i Nikona, Maksima, despota Srpskog!

Raduj se, jer si se molio slavnim Svetim Jerarsima Srpskim: Makariju, Gavrilu Prvom, Klimentu Ohridskom, Vasiliju Ostroškom i Tvrdoškom, Savi Erdeljskom, Petru Cetinjskom i Petru Jasenovačkom!

Raduj se, jer si za uzor imao Svete Prepodobne oce naše: Nauma Ohridskog, Gorazda, Angelarija i Savu, Gavrila Lesnovskog, Prohora Pčinjskog, Joakima Osogovskog, Simona, monaha Davida i Petra Koriškog!

Raduj se, jer si ostavio lažni sjaj sveta sledeći Svete bogonosne oce naše: Teoktista, Grigorija ćutljivog, Joanikija Devičkog, Jeftimija, Jefrema i Nestora Dečanskog, Joasafa carevića Meteorskog, i Nektarija Bitoljskog!

Raduj se, jer si pominjao slavne Svete Božje ugodnike: Nikodima, Visariona, Stefana Piperskog, Romila Ravaničkog, Romana, Nestora, Martirija, Danila i Sisoja — Sinaite, Zosima Tumanskog, Grigorija Gornjačkog, Jova u Drači i Rafaila Banatskog!

Raduj se, jer si u Nebeskom Jerusalimu slavio Svete prepodobne Majke naše: Anastasiju, majku Svetog Save, Paraskevu, Jelenu kraljicu, Jelenu Dečansku, Evgeniju Ljubostinjsku, Angelinu despoticu, Jelisavetu kneginju, velikomučenicu Zlatu Meglensku i blaženu Efimiju Devičku!

Raduj se, jer si bio spreman da smelo za Hrista stradaš, kao Sveti mučenici Gospodnji: Jovan Vladimir knez Zetski, Uroš Nejaki, Sveti knez Lazar Kosovski i Đorđe Kratovac, Hristo Albanski, Anastasije, Nikita Svetogorski, iguman Pajsije i đakon Avakum!

Raduj se, jer si Svetu Trojicu slavio sa Svetim kraljevima: Stefanom, Vladislavom, Milutinom i Stefanom Dečanskim, Lazarom Kosovskim i Stefanom Štiljanovićem!

Raduj se, jer si pred licem Gospoda video nove Svetitelje Srpske: vladiku Nikolaja Žičkog i Ohridskog, Novomučenike Srpske iz dva rata, Novomučenike Glinske, Jadovinske, Jasenovačke, Hercegovačke i Kosovske, i mnoge druge znane i neznane!

Raduj se čoveče Bogočoveka Hrista!

Raduj se, Justine, propovedniče Svete Trojice!

 

Kondak 12.

Oradošćen Blagovestima, dočekao si končinu svoju svetlu, koja svu decu tvoju sabra i narod dovede da s tobom podeli poslednje dihanije; a Bog dopusti da tvoje čisto telo ostane netruležno i nežni miomir, blagoslov duše sa nebesa, danima ležaše nad dolinom Gradca i u keliji tvojoj. A kada bi pogreben, oblaci se zacrniše, sevnuše munje, gromovi zagrmeše strašno, opominjući da se preselio Prorok i Pravednik. Zato nas nauči, silni u veri i silni u ljubavi, da dostojno primimo u Hristu kraj zemaljskog života, i pođi nam u sretanje, da zajedno s tobom kličemo Gospodu: Aliluja!

 

Ikos 12.

Milozvučni učitelju Pravoslavlja, govorio si: u Trosunčanim beskrajima Trisvetog Božanstva prakorenje je života svakog ludskog srca, i svakog bića, i sve tvari. I tajna života i najmanjeg i najvećeg, i najprostijeg i najsloženijeg na zemlji, u suštini svojoj sveta je, nebeska je, logosna je, trojična je. A ti, Avvo naš Justine, pronikavši ljubavlju u srce Tajne, učio si nas da zemaljskim životom po Hristu nasledimo život večni, zato ve ovako slavimo:

Raduj se, jer si uvek i u svemu Svetu Trojicu molitveno slavio i Svetotrojičnom Liturgijom proslavljao!

Raduj se, jer si se nadao da se bogolike duše naše sa bogoobraznim telima na svu večnost vaskrsenjem spoje!

Raduj se, jer si nas učio da bi se nebeski oganj Božanstva, blagodat Duha Utešitelja, uselila u srca naša još u ovom veku!

Raduj se, jer si tumačio da će taj oganj Duha Svetog izaći iz raspalog tela i opet spojiti sve udove i vaskrsnuti silom vaskrsenja Hristolikog čoveka!

Raduj se, jer si govorio da će tada svaka ličnost biti puna, u svojoj sopstvenoj prirodi i suštini i obožena Duhom Svetim!

Raduj se, jer si znao da će tada preobražena tela ostati ispunjena Duhom Svetim i slavom Hristovom, i blistaće svetlošću beskonačnom!

Raduj se, jer si učio da je ljubav prvo sozercanje Svete Trojice!

Raduj se, jer ti je srce sagorevalo nad celokupnom tvari: nad ljudima, nad životinjama, nad biljkama, i nad svakim stvorenjem!

Raduj se, jer si u molitvi i liturgiji za njih lio potoke suza!

Raduj se, jer si se molio i za nerazumna bića, i za svoje neprijatelje, da se očiste i spasu Hristom!

Raduj se, jer su tvoje misli i dela u ovom svetu bili odbljesak tvog življenja u Svetoj Trojici!

Raduj se, čoveče Bogočoveka Hrista!

Raduj se, Justine, propovedniče Svete Trojice!

 

Kondak 13.

O, čudesni ugodniče Božji, prepodobni oče Justine Novi Ćelijski, u zaveštanje rodu i duhovnoj deci ostavio si da Žitijima Svetih dodaju nove Svetitelje. Klanjamo se Hristu i slavimo te, oče prepodobni, i suzama i krvlju, stradanjem i blagomilostivim životom nastavljamo tvoje delo. Posrćemo i padamo, ali ti nam pomozi da ustajemo, Avvo naš Justine; omolitvi nas, zagrej nas, uteši nas, blagoslovi naše trudove i smerno ovo slavljenje, da s tobom i s onima koje si voleo, istim dahom, istim srcem, istom pesmom kličemo Gospodu Hristu: Aliluja!

(Ovaj Kondak se čita tri puta, potom Kondak 1. i Ikos 1.)

 

Molitva Avi Justinu za ozdravljenje srca

O, Avo Justine, pomozi nam! Sunčeva čista svetlost, rascvetalo bilje, jaganjci u polju i dečji osmesi, govore o našem grehu, jer ih ne vidimo, oče prepodobni. Nezasluženo se rodismo i učismo od dobrih učitelja, i naučismo znanja i stekosmo mudrost, i zadobismo poverenje ljudi, a nismo onakvi kakvi se predstavljamo, već smo prazni i hladni u svemu.

Molimo ti se u samoći, gde tek retko prepoznaje brat brata. Milosrdno primi ispovesti za grehove koji nas pustoše, jer ih svagda iznova činimo; za gordost, pohlepu, blud, zavist, slastoljublje, gnev i lenjost. Ne osećamo više radost i ne vidimo lepotu, dar Duha Svetog Utešitelja. I duše u nama zamiru, jer ostavismo ljubav Hristovu.

Omolitvi nas, zagrej naša tužna, Hristočežšiva srca, kako si govorio, oče prepodobni; nauči nas da pobedimo zlo koje nas pritiska. Izmoli sa nama oproštaj od Jedinog Čovekoljubca. Omij nas suzama. Zapali u nama samilost Hristovu, koja je kao mali izvor u hladovini iz koga se napajaju čula i um, a duša se snaži za veće uzlete. Izmoli za nas nadu da ćemo živeti dubokim i snažnim životom po Bogu.

O, divni ugodniče Božji, koji na svetu nisi imao nikoga osim Hrista, prepodobni oče Justine Novi Ćelijski, moli se sa nama pred licem Tvorca, da se Božja ljubav useli u naša srca kao bujica prolećne svetlosti, da ostane u nama zauvek, da se naši životi, naša posrtanja i ustajanja, naša stradanja i svakodnevni trudovi, završe slavoslovom Hristu Spasu, Duhom Svetim na slavu Boga Oca — za naš i svega sveta život večni. Amin!

 

Tropar prvi, glas 8.

Pravoslavlja sladost i nektarni premudrosti, oče prepodobni, izlio si u srca vernih kao bogatstvo; životom svojim i učenjem pokazao si se živa knjiga Duha, Justine Bogomudri, moli Hrista Boga Logosa da ologosi one koji Te poštuju.

 

Tropar drugi, glas 8.

Monaha ukrašenje, učenika radovanje; svetih otaca satrudniče, i vernih nastavniče; vaseljene svetioniče, i sviralo duh(ovn)a; bogodolično si izložio dogmate. Prepodobni, bogonosni, oče Justine, sveblaženi – moli Hrista Boga (Logosa) da se spasu duše naše.

 

Kondak prvi, glas 8.

Bogočovečno život svoj si ovrlinio,[kao]merilo svega imao si Bogočoveka;dostigao si Njime visinu bogoslovlja, i sada se Njime na svu večnost naslađuješ. [Po]daj blagodat tvojim svetim molitvama, nama koji [s] verom kličemo: Raduj se, oče prepodobni!

 

Kondak drugi, glas 4.

Oče prepodobni, ti si ne samo dogmate izložio, nego si po njima i živeo; zato te Gospod primi u radost Svoju, uvrstivši te među oce Crkve; jer čistota života tvoga, i ispravnost učenja (tvoga), razagna tamu bezbožništva. Justine bogomudri, novi bogoslove, Hristu Bogu nepresta(l)no moli se, molimo te, za duše naše.