subota, novembar 18, 2017

 Sv Stefan Lazarevic

Akatist Svetom Despotu Stefanu Visokom (Lazareviću)

praznuje se 19. jula (01. avgusta)

 

 

Kondak 1.

Tebi, izabranom Bogoljupcu i vladaru zemlje Srbske, koji si kao Bogovidac Mojsije četrdeset godina vodio svoj narod i branio od ropstva turskog, i kroz pustinju nevolja i opasnosti vodio ka zemlji obećanoj, ka Carstvu Nebeskom, i time blagoljepno ugodio Vladaru Vaseljene, Gospodu Isusu Hristu, toplu i usrdnu molitvu uznosimo: Pomozi nam, svetitelju Božiji, da i mi izađemo iz grehovnog ropstva, na slobodu čistote i bestrašća, kako bi mogli da ti kličemo:

Raduj se, sveti despote Stefane, nado naša Nebeska!

 

Ikos 1.

Znajući da ti je Gospod podario talanata neizbrojno, ti si ih mudro umnožio, sveti despote Stefane, jer mada si bio carević i vladar nad zemljom Srbskom, ti se nisi poneo za ovosvetskim lepotama, nego si mudro upravljao poverenim ti narodom, brinući o njegovim zemaljskim potrebama, ali još više brinući o čistoti njegove duše. Jer svima potrebitima si milosrdni otac bio, ali si i mnoge crkve i manastire podigao i obnovio, sačuvavši Pravoslavnu Veru, koju si od svetih slavnih predaka nasledio. Zato ti blagodarimo ovako:

Raduj se, jer si sa ljubavlju širio slavu Crkve Božije!

Raduj se, jer se Gospod veličanstveno proslavio kroz tebe!

Raduj se, jer si ljubio smirenost i krotost kao David!

Raduj se, jer si kao Solomon mudrošću umirio sve neprijatelje svoje!

Raduj se, verni slugo Gospodnji!

Raduj se, izvore svake milosti i dobrote!

Raduj se, hrabri vojskovođo zemlje Srbske!

Raduj se, mudri revnitelju za Veru Pravoslavnu!

Raduj se, usrdni molitveniče za spasenje duša naših!

Raduj se, sveti despote Stefane, nado naša Nebeska!

 

Kondak 2.

Rodivši se od svetih roditelja, velikomučenika kosovskog, kneza Lazara, i svete majke svoje, Milice, u monaštvu prozvane Evgenije, zar si i mogao, o sveti Stefane, da i ti ne pođeš njihovim stopama, i da ne služiš Gospodu svim bićem svojim, pojući Mu celoga života: Aliluja!

 

Ikos 2.

Tvoji blagočestivi roditelji, posle četiri kćeri, rodiše tebe, sveti Stefane, davši ti ime koje su nosili svi tvoji slavni preci Nemanjići. Od mladosti svoje se videlo da ćeš biti nad svima svojim vršnjacima, jer si, pored ovosvetskih veština, sa još većom ljubavlju izučavao Nebesku premudrost, čitanjem Svetog Pisma i Božanskih knjiga, što si činio i do kraja svoga zemnog života. Još od mladosti si sačuvao i telesnu i duševnu čistotu, revnujući svim hrišćanskim vrlinama. Zato te veličamo ovako:

Raduj se, sveto čedo, svetih roditelja!

Raduj se, jer si od malena Hrista zavoleo!

Raduj se, jer si ljubio čistotu i celomudrenost!

Raduj se, jer si od Gospoda Hrista primio izobilne duhovne darove!

Raduj se, jer te je Bog ukrasio predivnom telesnom i duševnom lepotom!

Raduj se, jer si neizmerno bio žedan Bogopoznanja i reči Božije!

Raduj se, jer si prezreo lepote ovoga sveta!

Raduj se, jer si premudrim promislom Božijim rođen da vodiš rod Srbski!

Raduj se, jer svojom svetošću ukrašavaš Sabor Srbskih Svetitelja!

Raduj se, sveti despote Stefane, nado naša Nebeska!

 

Kondak 3.

Kada ti bi dvanaest godina, mir i radost tvoga detinjstva uznemiri mučenička pogibija tvoga oca, kneza Lazara i Srbske vojske na Kosovu Polju, o sveti Stefane, i ti, kao mladi soko, slomljenih krila, sa tugom i nadom pogleda ka nebu, tražeći od Gospoda da uteši tvoju nevinu dušu, pa zapeva: Aliluja!

 

Ikos 3.

Ipak ti nisi ostao sam, sveti Stefane, nego te je tvoja blagočestiva majka, kneginja Milica, utešila u žalosti za ocem, i svojom ljubavlju i poukama te spremala za težak podvig koji te je očekivao. A kao tvoja druga majka, koja te je u vrlinama pobožnosti usrdno vaspitala, beše blagorodna monahinja Efimija, sa kojom si ti svakoga dana Bogu uznosio molitve za postradale kosovske mučenike. Zato primi od nas ovakve pohvale:

Raduj se, jer otac tvoj, knez Lazar, primi venac mučeništva od Hrista Gospoda!

Raduj se, jer si njegovim svetim molitvama brižno rukovođen u životu!

Raduj se, jer si očinski tešio majke, sinove i kćeri kosovskih mučenika!

Raduj se, jer beše prepun milosrđa!

Raduj se, jer si imao blagočestive učitelje pobožnosti!

Raduj se, jer si imao istinski strah Gospodnji!

Raduj se, jer zapovesti Božije behu napisane u tvom srcu!

Raduj se, jer si prosijao evanđeljskim vrlinama!

Raduj se, Nebeski despote zemlje Srbske!

Raduj se, sveti despote Stefane, nado naša Nebeska!

 

Kondak 4.

Prenevši sa svojom majkom Milicom i bratom Vukom mošti oca tvoga, svetog kneza Lazara, iz Prištine, u njegovu zadužbinu Ravanicu, sveti Stefane, ti si se spremao da preuzmeš vladalačku palicu nad Srbskim narodom. A kada majka tvoja obuče crnu monašku rizu i ode u manastir Ljubostinju, na tvoja mlada pleća pade veliki teret upravljanja Srbskom državom, pa ti, nejak još, zatraži pomoći od Onoga Koji svima snagu i utehu daje, od Hrista Gospoda, pojući: Aliluja!

 

Ikos 4.

Ti si se, sveti Stefane, kroz ceo svoj život ugledao na svetli primer svoga oca, svetog kneza Lazara, i to ne samo u vladalačkim poslovima, nego još više u vrlinama pobožnosti i zadužbinarstva. Gde god se ukazivala prilika, ti si zidao crkve i manastire, ali si i satima znao da stojiš na molitvi, i da posećuješ svete hramove, proseći od Boga pomoć za narod tvoj Srbski. Zato ti uznosimo blagodarnost ovim rečima:

Raduj se, jer si svim srcem i dušom voleo narod Srbski!

Raduj se, jer si bio ukrašen neizbrojnim darovima Duha Svetoga!

Raduj se, jer si kao monah na molitvi satima stajao!

Raduj se, jer si podigao i obnovio bezbrojne crkve i manastire!

Raduj se, jer si nosio ime svetog prvomučenika Hristovog!

Raduj se, jer si pred Bogom uvek smerno stajao!

Raduj se, jer si Gospoda Hrista neizmerno voleo!

Raduj se, jer si đavole hrabro molitvom i postom pobeđivao!

Raduj se, jer sa Anđelima predstojiš Prestolu Božijem!

Raduj se, sveti despote Stefane, nado naša Nebeska!

 

Kondak 5.

A već sam početak tvoga despotstva, o sveti Stefane, bi gorak i bolan, jer turski sultan Bajazit, želeći da pokaže svoju silu i moć, zatraži tvoju sestru Oliveru za ženu, i ti i tvoja sveta majka, kneginja Milica, da bi spasili narod Srbski, sa tugom pristadoste da ispunite njegovu želju. I ona pođe inovernom vladaru, mada svoju Veru Hrišćansku nikada nije promenila, a vi setno zapevaste na rastanku: Aliluja!

 

Ikos 5.

Ali đavo ne mirovaše, nego podiže neke Srbske velikaše da te optuže kod sultana kako tajno sarađuješ sa Ugarima, i on naredi da dođeš pred njega, sveti Stefane. Tvoja mudra majka Milica ode prvo sama kod Bajazita, da ga umoli za tebe, ali on i dalje željaše da i ti dođeš. Prepustivši se blagoj volji Božijoj, ti stade pred sultana i sve mu mudro objasni, a on, videći te tako mladog, ali krotkog i iskrenog, svoj gnev pretvori u milost, otpustivši te s ljubavlju u zemlju Srbsku, da vladaš njome, i pokoriš sve neprijatelje pod noge svoje. Udivljeni tvojom nezlobivošću, mi ti kličemo:

Raduj se, jer si gnev turskog sultana svojom krotošću u milost preobratio!

Raduj se, jer si proslavio ime Srbsko!

Raduj se, jer si u nevoljama krepljen silom blagodati Hristove!

Raduj se, jer te je Gospod čudesno sačuvao u neizbrojnim bitkama!

Raduj se, jer si sa svima mir gradio!

Raduj se, jer si radosno Gospodu služio!

Raduj se, jer si samo Carstvo Božije tražio!

Raduj se, jer te je Gospod zato izobilno nagradio blagom Nebeskim!

Raduj se, jer si osvetio zemlju Srbsku!

Raduj se, sveti despote Stefane, nado naša Nebeska!

 

Kondak 6.

Izbavljen Božijom milošću od opasnosti, ti si, sveti Stefane, vladao zemljom Srbskom u potčinjenosti sultanu Bajazitu. I kada je on pošao u rat protiv Ugara i Rumuna, ti si kao njegov vazal morao da pođeš u taj boj. Pomolivši se Gospodu i svojim svetim precima, ti sa svojom vojskom pođe put severa, pojući: Aliluja!

 

Ikos 6.

Ali Bajazitova vojska izgubi bitku i povuče se. Ugarski kralj, želeći da se osveti, sakupi mnogu vojsku po zapadnim zemljama, pa krenuvši kroz severne Srbske krajeve klaše i ubijaše sve živo. Tada ti, sveti Stefane, ponovo diže vojsku, i zajedno sa Bajazitom, u bici kod Nikopolja hrabro pobedi Ugare, zarobivši mnoge njihove vojnike. Sultan naredi da se zarobljenici pobiju, ali ga ti, milosrdni Anđele Gospodnji, umoli da ih podari tebi kao ratni plen, pa ih onda otpusti na slobodu, jer ti, kao pravednik Božiji, nikada nisi svoju silu iskazivao na nemoćnima. Zato te hvalimo ovako:

Raduj se, jer si pre svake bitke molitve Bogu uznosio!

Raduj se, jer si kao slavni Konstantin Krstom Gospodnjim neprijatelje pobeđivao!

Raduj se, jer si verne u pobožnosti utvrđivao!

Raduj se, jer si Evanđelje Hristovo podobno Apostolima širio!

Raduj se, sveti vođo Srbskoga naroda!

Raduj se, angelopodobni pravedniče Božiji!

Raduj se, zaštitniče naš u nevoljama ovoga sveta!

Raduj se, uzvišeni i prekrasni vojniče Hrista Boga!

Raduj se, putevoditelju naš ka Carstvu Nebeskom!

Raduj se, sveti despote Stefane, nado naša Nebeska!

 

Kondak 7.

Po premudrom promislu Božijem, dođe i vreme da se Srbija oslobodi od potčinjenosti Turcima, jer kada moćni tatarski vladar Tamerlan pođe na Bajazitovu vojsku, u kojoj se i ti hrabro boriše, sveti Stefane, on zarobi mnogu tursku vojsku, i samog Bajazita. Time je tvoja obaveza prema sultanu prestala, pa ti, dobivši slobodu, izbavi i svoju sestru Oliveru sa turskog dvora, i blagodarno sa njom zapeva: Aliluja!

 

Ikos 7.

Na povratku u Srbiju ti, sveti Stefane, prvi put dođe u Carigrad, gde od vizantijskog cara, zbog svoje hrabrosti i dobrote, dobi despotsko dostojanstvo, a carica ti dade svoju sestru Jelenu za vernu suprugu. Ti tada razasla pisma vladarima u zapadnoj Evropi da je sad čas da se ujedinite i pobedite oslabljene Turke. Ali oni, zbog svoje mržnje prema Pravoslavnima, to ne htedoše, nego sa zluradošću gledaše kako bezbožni muslimani osvajaju hrišćanske zemlje. Diveći se tvojoj hrabrosti, mi ti kličemo:

Raduj se, jer si svoj porobljeni narod učio da se najviše nada u Gospoda!

Raduj se, Bogomdani vladaru Hristoljubivog naroda Srbskog!

Raduj se, jer te je vizantijski car smatrao sebi ravnim!

Raduj se, jer te je poštovala vaseljena!

Raduj se, jer se nisi gordio svojim despotstvom!

Raduj se, jer si Carstvo Nebesko nasledio!

Raduj se, jer si Bogu uvek za sve blagodario!

Raduj se, jer se i sada neprestano moliš za sve nas!

Raduj se, ponose Crkve Hristove!

Raduj se, sveti despote Stefane, nado naša Nebeska!

 

Kondak 8.

Ali Bajazitov sin Sulejman, želeći da Srbe zadrži u svojoj vlasti, sakupi vojsku i pođe na Srbiju. I ti diže vojsku, sveti Stefane, i ponovo na Kosovu dođe do žestokog boja. Ali ovoga puta Bog beše na strani Srba, te vi strašno poraziste Turke, koji na duže vreme napustiše Srbske krajeve. A ti sa svojom vojskom zablagodari Bogu na pomoći i veleglasno zapeva: Aliluja!

 

Ikos 8.

Oslobodivši se od Turaka, ti sveti Stefane stade da uređuješ napaćenu i stradalnu Srbsku državu, zavodeći u njoj svaki red, pravdu i pobožnost. Svojom državničkom mudrošću, od Ugara dobi grad Beograd na doživotno upravljanje. I onda ga sa velikom revnošću sagradi i posveti Presvetoj Vladičici Bogorodici, iz velike ljubavi prema Njoj. A tvoja majka, monahinja Evgenija, u Beograd prenese i čudotvorne mošti svete Petke iz grada Trnova u Bugarskoj, kao blagoslov napaćenom narodu Srbskom. Zato ti od sveg srca ovako blagodarimo:

Raduj se, jer si Majku Božiju silno ljubio!

Raduj se, jer si Joj mnoge molitve uznosio!

Raduj se, jer si mošti svete Petke u Beogradu radosno dočekao!

Raduj se, jer si duhom pravde i ljubavi krepio narod Srbski!

Raduj se, nedremljivi čuvari Srbskih zemalja!

Raduj se, stube i tvrđavo pravovernih i pravoslavnih!

Raduj se, sigurni krmanošu lađe Srbske!

Raduj se, velika nado naša u nevoljama ovoga sveta!

Raduj se, nezalazno sunce zemlje Srbije!

Raduj se, sveti despote Stefane, nado naša Nebeska!

 

Kondak 9.

Ti, sveti Stefane, zavede pravedne sudove i zakonitost u celoj Srbiji, kažnjavajući sve koji su nepravdu bližnjem činili. Ali ona tvoja istinska pobožnost, činila je da si tajno, kao nekada sveti Nikola u Miru Likijskom, i ti hodio Srbijom i delio milostinju bednima i nevoljnima. A gradio si po svoj zemlji bolnice, stranoprijemnice i domove za gubave, tako da je sav narod Srbski hvaleći tvoju Nebesku dobrotu, zahvalno pojao Bogu: Aliluja!

 

Ikos 9.

Jezici ljudski ne mogu dostojno da ispričaju sve tvoje dobrote, sveti Stefane, jer ti, gradeći zemaljsku Srbiju, još više zidaše zadužbine i manastire, kao lestvice kojima se penje ka Nebeskoj Srbiji. Kao svoju najveću zadužbinu, ti sagradi velelepni manastir Manasiju, u kome se stekoše mnogi učeni monasi prepisivači, koji su u njemu ispisivali mnoge Božanstvne knjige, kojima se žedne duše Srbske napajahu blagodaću Duha Svetoga. U to vreme cela Srbska država postade kao Crkva Božija, jer u njoj tada behu više od dve hiljade crkava i manastira. Diveći se tvojoj plamenoj revnosti za Božansko, mi te veličamo ovako:

Raduj se, jer si prosvetio zemlju Srbsku!

Raduj se, jer si slavni manastir Manasiju sagradio!

Raduj se, jer si Srbiju upodobio Carstvu Božijem!

Raduj se, jer si teškim mačem kao bičem nepravdu razgonio!

Raduj se, jer si reč Božiju revnosno umnožavao!

Raduj se, jer nam srca ispunjavaš rajskom sladošću!

Raduj se, mudri i smerni gospodaru Srbski!

Raduj se, usrdni molitveniče za grehe naše!

Raduj se, svete porodice Lazarević slavna pohvalo!

Raduj se, sveti despote Stefane, nado naša Nebeska!

 

Kondak 10.

Ali lukavi đavo ne dade mira, nego diže tvoga brata Vuka da traži pola Srbske zemlje za sebe, i koji čak odbeže turskom sultanu, povukavši sa sobom i tvoje sestriće Brankoviće. A ti, sveti Stefane, tužan i pretužan zbog toga izdajstva, obrati se Onome koji sve teši, Gospodu Hristu, napisavši potresno delo “Slovo ljubavi”, gde sa umiljenjem pozva odbegle da se u Hristu Gospodu ponovo sjedinite, i složno zapevate: Aliluja!

 

Ikos 10.

Po nekim tajnim putevima Božijim, koji iz milosti kažnjava grešne ljude i narode, Gospod je dopustio da bezbožni agarjani stalno budu pretnja tvome Srbskom narodu, sveti Stefane. Turski velikaš, lukavi i zli Musa, brat sultanov, napade na Srbsku zemlju, i ubi tvoga brata Vuka i sestrića Lazara, koji su po nesreći svojoj bili na turskoj strani, i čak na kraju postade i novi sultan. Ali u jednoj slavnoj bici, ti ga pobedi sa svojim saveznicima, i ponovo učini da mir zavlada Srbijom. Zato ti ovakve pohvale uznosimo:

Raduj se, jer si “Slovo ljubavi” blagoljepno napisao!

Raduj se, jer se sa ljubavlju izmiri i sa bratom Vukom!

Raduj se, hrabri vojskovođo protiv bezbožnika!

Raduj se, sveti viteže Srbski!

Raduj se, medotočni učitelju Nebeske premudrosti!

Raduj se, svetli svetioniče roda Srbskoga!

Raduj se, radovanje srca naših!

Raduj se, lekaru duša i tela onih koji te usrdno mole!

Raduj se, monahinja Koporinskih nedremljivi čuvaru!

Raduj se, sveti despote Stefane, nado naša Nebeska!

 

Kondak 11.

Poput velikih ispovednika Hristovih, i ti si, sveti Stefane, iako odasvud okružen neprijateljima Istine Božije, sačuvao Veru Pravoslavnu, jer niti si priklonio kolena pred bezbožnim muslimanima, niti pred lažljivim latinima, nego si učio narod Srbski da, kao što mu je od svetih predaka povereno, istinito ispoveda Svetu Trojicu, vazda Joj pojući: Aliluja!

 

Ikos 11.

Do pred samu končinu svoju, sveti Stefane, ti si izgrađivao zemlju svoju, zidajući gradove, otvarajući rudnike, podižući crkve i manastire. Ali si posebnu ljubav imao prema Svetoj gori, pomažući tamošnje manastire, posebno manastir Vatoped. A do poslednjeg zemaljskog časa svoga ti si hodio Srbijom, tražeći mesto gde bi crkvu podigao, ugledajući se na tvoje svete pretke, koji osvetiše zemlju Srbsku hramovima Božijim. Zato te, Bogoljupče sveti, ovako veličamo:

Raduj se, jer si snažno utvrdio Pravoslavlje u Srbiji!

Raduj se, jer te lukavi latini nisu pokolebali u Veri Pravoslavnoj!

Raduj se, jer si brižno bdeo nad poverenim ti narodom Srbskim!

Raduj se, jer si, jednom krivo kaznivši nevine ljude, mnoge pokajne suze prolio!

Raduj se, jer si Srbiju kao košnicu monasima ispunio!

Raduj se, jer si bogatstvom duhovnim obogatio rod Srbski!

Raduj se, vredna pčelo na livadi Gospodnjoj!

Raduj se, jer si Nebeskim vencem ukrašen!

Raduj se, dobri pastiru naroda Srbskog!

Raduj se, sveti despote Stefane, nado naša Nebeska!

 

Kondak 12.

Kao brižni gospodar zemlje Srbije, sveti Stefane, osetivši da ti je kraj blizu, ti sazva sabor arhijereja i blagorodne vlastele u Srebrenici, i pred njima odredi za despota svoga sestrića \urđa Brankovića, koga ti kao otac blagoslovi i predade zemlji Srbskoj za vladara. Krenuvši za Beograd, u blizini Mladenovca ti mirno predade Gospodu svoju Bogočežnjivu dušu, a hor Anđela je odnese sa ovoga sveta, pojući: Aliluja!

 

Ikos 12.

Vrlo brzo Gospod te udostoji svetiteljstva i tvoje sveto ime poče da se proslavlja u Srbskoj, Ruskoj i češkoj Crkvi, gde je verni narod preko tebe, sveti despote Stefane, prosio milost od Boga. A u poslednja vremena, Premudri Gospod blagoizvoli da se tvoje svete mošti ponovo otkriju i zasijaju Srbskom narodu. Sa radošću duhovnom one behu položene u manastir Koporin, u tvoju svetu zadužbinu, i pred njima se mnoga suza proli. Mnogi bezdetni isprosiše porod, mnogi umobolni povratiše mir duševni, i svaka se bolest i nedug isceljivaše, tvojim zastupničkim molitvama Bogu. Zate te, čudotvorče Hristov, ovako veličamo:

Raduj se, jer si se dušom uselio u dvore pravednih!

Raduj se, jer tvoje svete mošti behu čudesno otkrivene u poslednje dane!

Raduj se, jer čudesa pred njima doživljavaju i verni i neverni!

Raduj se, jer bezdetnima decu daruješ!

Raduj se, jer umobolnima razum povraćaš!

Raduj se, čudotvorče blagodatni!

Raduj se, izvore vode žive!

Raduj se, nasledniče Carstva Nebeskog!

Raduj se, sveti domaćine manastira Koporin!

Raduj se, sveti despote Stefane, nado naša Nebeska!

 

Kondak 13.

O, sveti despote Stefane, pogledaj sa Nebesa na nas koji te smireno molimo i povedi nas stazama pravde i ljubavi kroz pustinju sveta ovoga, kako bi jednoga dana i mi stigli u dvore Nebeske Srbije, gde sve pravedne Srbske duše, sa svetim Savom i Simeonom, kliču radosno: Aliluja!

(Ovaj Kondak se čita triput, a onda Ikos 1. i Kondak 1.)

 

Molitva

O, sveti Stefane, slavni despote i zemaljske i Nebeske Srbije, ti si kao malo ko među vladarima zemaljskim shvatio da se veliki može biti jedino Bogom. I iako si svima u zemlji Srbskoj bio gospodar, ti si im bio kao sluga, jer si znao da nad svima vama stoji Gospodar nad gospodarima i Car nad carevima, Kome svi treba zajednički da služite. I ti si služio i Bogu i ljudima, čuvajući Srbsku državu i od spoljnih neprijatelja, ali i od bratske nesloge i zlobe.

Ti si stajao kao čvrst bedem na njenom čelu, čuvajući je od svakoga zla, pogotovo braneći i čuvajući Svetu Veru Pravoslavnu, od svih bezbožnika, jeresi i protivnog učenja. I kao i tvoji slavni preci, i ti si podizao svetinje Božije, kao zalog i zemaljske i Nebeske sreće. Za tu tvoju žrtvu, Gospod te je nagradio neiskazanim blagom Nebeskim, i dao ti blagodat da nama, Srbima tvojim, sa Neba molitvama i danas pomažeš.

I evo, mi te smerno molimo za pomoć, oče naš Stefane, samo ne znamo odakle da počnemo, šta najpre da tražimo, šta nam je najpotrebnije, nama, nesrećnim Srbima tvojim, na kraju sveta i Veka. A nema greha koji nismo učinili i kojim nismo bestidno naružili ime Gospodnje. Jer u svemu smo zločinstvovali, svako smo bezakonje i delima i rečima i pomislima na dušu svoju stavili, u svemu smo bili gori i od samih đavola:

Na milione dece Srbske majke su ubile u svojim utrobama, više nego svi naši neprijatelji zajedno, mada nisu samo one krive, nego i muževi njihovi, i oni su za to isto krivi – pa umoli Gospoda da nam taj greh, vapijući ka Nebu, oprosti, i da ga suzama pokajanja i milostinje nekako zagladimo, a svako buduće dete koje se začne, da rodimo sa ljubavlju.

Toliko smo se otuđili od Boga, zaboravili Ga u svome besu, hteli smo čak da učinimo da Ga nema, jer nam je smetao da činimo šta hoćemo, da strasno uživamo – moli Boga da nam i to oprosti, i neka Gospod Isus Hristos ponovo zasija u našim pocrnelim i zamrlim dušama.

A tek koliko strašno sujeverje vlada nama, sveti Stefane, puna je Srbija gatara i vračara, i njima narod više hrli nego Bogu – pa Ga umoli, da nam i taj greh oprosti, i da nas vrati na put čiste i iskrene vere, koja jeste Krstonosna, ali koja je slatka i spasonosna.

Bratska mržnja i nesloga je još gora nego u tvoje vreme, sad više niko s nikim ne može i niko nikog ne voli, i velikaši i sluge – moli Gospoda da nam i to oprosti, i povrati među nas mir i slogu, kako bi se decom Božijom mogli ponovo nazvati.

Srbi niti poste, nit se Bogu mole, a za Sveto Pričešće, koje se svima besplatno daje za Život Večni, neće ni da čuju – moli Gospoda da nas urazumi i privede najvećoj Svetinji, da nas privede istinskom životu po Evanđelju Hristovom.

Blud, preljubu i svako telesno bezakonje koje činismo i činimo gore nego oni iz vremena Sodoma i Gomora, više niko i ne osuđuje, nego se još ponosi time, bez imalo stida – moli Gospoda da nas zaustavi u tome, da oganj sa nebesa ne bi uskoro sagoreo i zemlju Srbiju.

Deca su nam se pretvorila u đavole, najviše našom krivicom, puše, piju, drogiraju se i ubijaju – moli Gospoda da ih povrati Sebi, da ih učini sinovima svetlosti, a ne tame, kako bi mogli bez straha da izađemo na Sud Božiji.

Niko Carstvo Nebesko ne ište, već samo zemaljsko, svi misle o bestidnim i pogubnim telesnim zadovoljstvima, a za dušu kažu da i ne postoji – moli Gospoda da nas urazumi, da nas od Zemlje vine ka Nebu, da oživi ono Božansko u nama, kako bi jednom sa nadom pošli sa ovoga sveta.

I bezbroj drugih bezakonja činismo i činimo, kojima nema broja, i koja su verovatno prevršila čašu Božijeg strpljenja, a o spasenju svojih duša veoma malo i površno mislimo – pa umoli Nebeskog Cara i Gospodara, sveti careviću Njegov, da nam sve to oprosti, da nas opameti, prizove pokajanju, prizove životu po Evanđelju, prizove Jedinom Istinitom Bogu, Gospodu Isusu Hristu, jer sve drugo i svi drugi su laž, prevara i smrt, i u strašni pakao vode.

Jer tvoja sveta Srbija, sveti Stefane, nekada je bila kao Crkva Božija, a danas, nad njom i u njoj đavoli mnogi kolo igraju. Pomoli se sa tvojim svetim ocem Lazarem i majkom Evgenijom, sa svetim Savom i Simeonom, sa svima svetima iz roda Srbskoga, da vaskrsne zemaljska Srbija, da se uzdigne, uspravi, kao što je nekad bila, i da Srbi ponovo Gospodu u zagrljaj pođu, odričući se svakog bezakonja, odričući se satane i zlih slugu njegovih. Jer samo tako ćemo moći slobodno da stanemo pred Boga, sa svima onima koji su Mu ugodili svojim vrlinskim životom, samo tako ćemo, milošću Njegovom, biti udostojeni da sa svima horovima Nebeskim pevamo i slavimo Sveto Ime Njegovo, Oca i Sina i Svetog Duha, kroz sve beskonačne vekove vekova. Amin.