Women’s fakewatches have also been so popular in the past few years, women are not just interested in jewelry, accessories, there are still some women keen to represent the eternal watch, they love life, calm and elegant. Swiss Mido replica fully capture the unique temperament of modern women, portrait launched Bruner series of colorful pearl Fritillaria watch, interpretation of their rich connotation. cheap cartier replicacartier replicaRepliche Orologi Di LussoRepliche Orologi rolexBreitling Replica watchesBreitling Replica ukBreitling Replica watchesCheap Breitling ReplicaBreitling Replicareplica watches chinacheap replica watchescartier replicacartier replica watchescheap Rolex replicaRolex replica watchescheap Rolex replicaRolex replica J12 is a boat in the history of the international race to win the glory of countless sailing, it represents the elegance, precision and courage. Inspired by the legendary history of this sailing ship, the Chanel replica J12 series of watches from this name. Sometimes charming, sometimes the Variety of the sun’s demon Ji: Chanel J12 MIRROR fake watches, it is to come to the fore. Limited edition of 1200 pieces. Rolex Replica Watchesreplica watches onlinecheap replica watchesomega replicaRolex replicaRolex replicaRolex replica watchescheap replica watchescheap replica watchescheap fake watchescheap fake watchesrolex replica watches
петак, септембар 22, 2017

 Sv Stefan Lazarevic

Акатист Светом Деспоту Стефану Високом (Лазаревићу)

празнује се 19. јула (01. августа)

 

 

Кондак 1.

Теби, изабраном Богољупцу и владару земље Србске, који си као Боговидац Мојсије четрдесет година водио свој народ и бранио од ропства турског, и кроз пустињу невоља и опасности водио ка земљи обећаној, ка Царству Небеском, и тиме благољепно угодио Владару Васељене, Господу Исусу Христу, топлу и усрдну молитву узносимо: Помози нам, светитељу Божији, да и ми изађемо из греховног ропства, на слободу чистоте и бестрашћа, како би могли да ти кличемо:

Радуј се, свети деспоте Стефане, надо наша Небеска!

 

Икос 1.

Знајући да ти је Господ подарио таланата неизбројно, ти си их мудро умножио, свети деспоте Стефане, јер мада си био царевић и владар над земљом Србском, ти се ниси понео за овосветским лепотама, него си мудро управљао повереним ти народом, бринући о његовим земаљским потребама, али још више бринући о чистоти његове душе. Јер свима потребитима си милосрдни отац био, али си и многе цркве и манастире подигао и обновио, сачувавши Православну Веру, коју си од светих славних предака наследио. Зато ти благодаримо овако:

Радуј се, јер си са љубављу ширио славу Цркве Божије!

Радуј се, јер се Господ величанствено прославио кроз тебе!

Радуј се, јер си љубио смиреност и кротост као Давид!

Радуј се, јер си као Соломон мудрошћу умирио све непријатеље своје!

Радуј се, верни слуго Господњи!

Радуј се, изворе сваке милости и доброте!

Радуј се, храбри војсковођо земље Србске!

Радуј се, мудри ревнитељу за Веру Православну!

Радуј се, усрдни молитвениче за спасење душа наших!

Радуј се, свети деспоте Стефане, надо наша Небеска!

 

Кондак 2.

Родивши се од светих родитеља, великомученика косовског, кнеза Лазара, и свете мајке своје, Милице, у монаштву прозване Евгеније, зар си и могао, о свети Стефане, да и ти не пођеш њиховим стопама, и да не служиш Господу свим бићем својим, појући Му целога живота: Алилуја!

 

Икос 2.

Твоји благочестиви родитељи, после четири кћери, родише тебе, свети Стефане, давши ти име које су носили сви твоји славни преци Немањићи. Од младости своје се видело да ћеш бити над свима својим вршњацима, јер си, поред овосветских вештина, са још већом љубављу изучавао Небеску премудрост, читањем Светог Писма и Божанских књига, што си чинио и до краја свога земног живота. Још од младости си сачувао и телесну и душевну чистоту, ревнујући свим хришћанским врлинама. Зато те величамо овако:

Радуј се, свето чедо, светих родитеља!

Радуј се, јер си од малена Христа заволео!

Радуј се, јер си љубио чистоту и целомудреност!

Радуј се, јер си од Господа Христа примио изобилне духовне дарове!

Радуј се, јер те је Бог украсио предивном телесном и душевном лепотом!

Радуј се, јер си неизмерно био жедан Богопознања и речи Божије!

Радуј се, јер си презрео лепоте овога света!

Радуј се, јер си премудрим промислом Божијим рођен да водиш род Србски!

Радуј се, јер својом светошћу украшаваш Сабор Србских Светитеља!

Радуј се, свети деспоте Стефане, надо наша Небеска!

 

Кондак 3.

Када ти би дванаест година, мир и радост твога детињства узнемири мученичка погибија твога оца, кнеза Лазара и Србске војске на Косову Пољу, о свети Стефане, и ти, као млади соко, сломљених крила, са тугом и надом погледа ка небу, тражећи од Господа да утеши твоју невину душу, па запева: Алилуја!

 

Икос 3.

Ипак ти ниси остао сам, свети Стефане, него те је твоја благочестива мајка, кнегиња Милица, утешила у жалости за оцем, и својом љубављу и поукама те спремала за тежак подвиг који те је очекивао. А као твоја друга мајка, која те је у врлинама побожности усрдно васпитала, беше благородна монахиња Ефимија, са којом си ти свакога дана Богу узносио молитве за пострадале косовске мученике. Зато прими од нас овакве похвале:

Радуј се, јер отац твој, кнез Лазар, прими венац мучеништва од Христа Господа!

Радуј се, јер си његовим светим молитвама брижно руковођен у животу!

Радуј се, јер си очински тешио мајке, синове и кћери косовских мученика!

Радуј се, јер беше препун милосрђа!

Радуј се, јер си имао благочестиве учитеље побожности!

Радуј се, јер си имао истински страх Господњи!

Радуј се, јер заповести Божије беху написане у твом срцу!

Радуј се, јер си просијао еванђељским врлинама!

Радуј се, Небески деспоте земље Србске!

Радуј се, свети деспоте Стефане, надо наша Небеска!

 

Кондак 4.

Преневши са својом мајком Милицом и братом Вуком мошти оца твога, светог кнеза Лазара, из Приштине, у његову задужбину Раваницу, свети Стефане, ти си се спремао да преузмеш владалачку палицу над Србским народом. А када мајка твоја обуче црну монашку ризу и оде у манастир Љубостињу, на твоја млада плећа паде велики терет управљања Србском државом, па ти, нејак још, затражи помоћи од Онога Који свима снагу и утеху даје, од Христа Господа, појући: Алилуја!

 

Икос 4.

Ти си се, свети Стефане, кроз цео свој живот угледао на светли пример свога оца, светог кнеза Лазара, и то не само у владалачким пословима, него још више у врлинама побожности и задужбинарства. Где год се указивала прилика, ти си зидао цркве и манастире, али си и сатима знао да стојиш на молитви, и да посећујеш свете храмове, просећи од Бога помоћ за народ твој Србски. Зато ти узносимо благодарност овим речима:

Радуј се, јер си свим срцем и душом волео народ Србски!

Радуј се, јер си био украшен неизбројним даровима Духа Светога!

Радуј се, јер си као монах на молитви сатима стајао!

Радуј се, јер си подигао и обновио безбројне цркве и манастире!

Радуј се, јер си носио име светог првомученика Христовог!

Радуј се, јер си пред Богом увек смерно стајао!

Радуј се, јер си Господа Христа неизмерно волео!

Радуј се, јер си ђаволе храбро молитвом и постом побеђивао!

Радуј се, јер са Анђелима предстојиш Престолу Божијем!

Радуј се, свети деспоте Стефане, надо наша Небеска!

 

Кондак 5.

А већ сам почетак твога деспотства, о свети Стефане, би горак и болан, јер турски султан Бајазит, желећи да покаже своју силу и моћ, затражи твоју сестру Оливеру за жену, и ти и твоја света мајка, кнегиња Милица, да би спасили народ Србски, са тугом пристадосте да испуните његову жељу. И она пође иноверном владару, мада своју Веру Хришћанску никада није променила, а ви сетно запевасте на растанку: Алилуја!

 

Икос 5.

Али ђаво не мироваше, него подиже неке Србске великаше да те оптуже код султана како тајно сарађујеш са Угарима, и он нареди да дођеш пред њега, свети Стефане. Твоја мудра мајка Милица оде прво сама код Бајазита, да га умоли за тебе, али он и даље жељаше да и ти дођеш. Препустивши се благој вољи Божијој, ти стаде пред султана и све му мудро објасни, а он, видећи те тако младог, али кротког и искреног, свој гнев претвори у милост, отпустивши те с љубављу у земљу Србску, да владаш њоме, и покориш све непријатеље под ноге своје. Удивљени твојом незлобивошћу, ми ти кличемо:

Радуј се, јер си гнев турског султана својом кротошћу у милост преобратио!

Радуј се, јер си прославио име Србско!

Радуј се, јер си у невољама крепљен силом благодати Христове!

Радуј се, јер те је Господ чудесно сачувао у неизбројним биткама!

Радуј се, јер си са свима мир градио!

Радуј се, јер си радосно Господу служио!

Радуј се, јер си само Царство Божије тражио!

Радуј се, јер те је Господ зато изобилно наградио благом Небеским!

Радуј се, јер си осветио земљу Србску!

Радуј се, свети деспоте Стефане, надо наша Небеска!

 

Кондак 6.

Избављен Божијом милошћу од опасности, ти си, свети Стефане, владао земљом Србском у потчињености султану Бајазиту. И када је он пошао у рат против Угара и Румуна, ти си као његов вазал морао да пођеш у тај бој. Помоливши се Господу и својим светим прецима, ти са својом војском пође пут севера, појући: Алилуја!

 

Икос 6.

Али Бајазитова војска изгуби битку и повуче се. Угарски краљ, желећи да се освети, сакупи многу војску по западним земљама, па кренувши кроз северне Србске крајеве клаше и убијаше све живо. Тада ти, свети Стефане, поново диже војску, и заједно са Бајазитом, у бици код Никопоља храбро победи Угаре, заробивши многе њихове војнике. Султан нареди да се заробљеници побију, али га ти, милосрдни Анђеле Господњи, умоли да их подари теби као ратни плен, па их онда отпусти на слободу, јер ти, као праведник Божији, никада ниси своју силу исказивао на немоћнима. Зато те хвалимо овако:

Радуј се, јер си пре сваке битке молитве Богу узносио!

Радуј се, јер си као славни Константин Крстом Господњим непријатеље побеђивао!

Радуј се, јер си верне у побожности утврђивао!

Радуј се, јер си Еванђеље Христово подобно Апостолима ширио!

Радуј се, свети вођо Србскога народа!

Радуј се, ангелоподобни праведниче Божији!

Радуј се, заштитниче наш у невољама овога света!

Радуј се, узвишени и прекрасни војниче Христа Бога!

Радуј се, путеводитељу наш ка Царству Небеском!

Радуј се, свети деспоте Стефане, надо наша Небеска!

 

Кондак 7.

По премудром промислу Божијем, дође и време да се Србија ослободи од потчињености Турцима, јер када моћни татарски владар Тамерлан пође на Бајазитову војску, у којој се и ти храбро борише, свети Стефане, он зароби многу турску војску, и самог Бајазита. Тиме је твоја обавеза према султану престала, па ти, добивши слободу, избави и своју сестру Оливеру са турског двора, и благодарно са њом запева: Алилуја!

 

Икос 7.

На повратку у Србију ти, свети Стефане, први пут дође у Цариград, где од византијског цара, због своје храбрости и доброте, доби деспотско достојанство, а царица ти даде своју сестру Јелену за верну супругу. Ти тада разасла писма владарима у западној Европи да је сад час да се уједините и победите ослабљене Турке. Али они, због своје мржње према Православнима, то не хтедоше, него са злурадошћу гледаше како безбожни муслимани освајају хришћанске земље. Дивећи се твојој храбрости, ми ти кличемо:

Радуј се, јер си свој поробљени народ учио да се највише нада у Господа!

Радуј се, Богомдани владару Христољубивог народа Србског!

Радуј се, јер те је византијски цар сматрао себи равним!

Радуј се, јер те је поштовала васељена!

Радуј се, јер се ниси гордио својим деспотством!

Радуј се, јер си Царство Небеско наследио!

Радуј се, јер си Богу увек за све благодарио!

Радуј се, јер се и сада непрестано молиш за све нас!

Радуј се, поносе Цркве Христове!

Радуј се, свети деспоте Стефане, надо наша Небеска!

 

Кондак 8.

Али Бајазитов син Сулејман, желећи да Србе задржи у својој власти, сакупи војску и пође на Србију. И ти диже војску, свети Стефане, и поново на Косову дође до жестоког боја. Али овога пута Бог беше на страни Срба, те ви страшно поразисте Турке, који на дуже време напустише Србске крајеве. А ти са својом војском заблагодари Богу на помоћи и велегласно запева: Алилуја!

 

Икос 8.

Ослободивши се од Турака, ти свети Стефане стаде да уређујеш напаћену и страдалну Србску државу, заводећи у њој сваки ред, правду и побожност. Својом државничком мудрошћу, од Угара доби град Београд на доживотно управљање. И онда га са великом ревношћу сагради и посвети Пресветој Владичици Богородици, из велике љубави према Њој. А твоја мајка, монахиња Евгенија, у Београд пренесе и чудотворне мошти свете Петке из града Трнова у Бугарској, као благослов напаћеном народу Србском. Зато ти од свег срца овако благодаримо:

Радуј се, јер си Мајку Божију силно љубио!

Радуј се, јер си Јој многе молитве узносио!

Радуј се, јер си мошти свете Петке у Београду радосно дочекао!

Радуј се, јер си духом правде и љубави крепио народ Србски!

Радуј се, недремљиви чувари Србских земаља!

Радуј се, стубе и тврђаво правоверних и православних!

Радуј се, сигурни крманошу лађе Србске!

Радуј се, велика надо наша у невољама овога света!

Радуј се, незалазно сунце земље Србије!

Радуј се, свети деспоте Стефане, надо наша Небеска!

 

Кондак 9.

Ти, свети Стефане, заведе праведне судове и законитост у целој Србији, кажњавајући све који су неправду ближњем чинили. Али она твоја истинска побожност, чинила је да си тајно, као некада свети Никола у Миру Ликијском, и ти ходио Србијом и делио милостињу беднима и невољнима. А градио си по свој земљи болнице, странопријемнице и домове за губаве, тако да је сав народ Србски хвалећи твоју Небеску доброту, захвално појао Богу: Алилуја!

 

Икос 9.

Језици људски не могу достојно да испричају све твоје доброте, свети Стефане, јер ти, градећи земаљску Србију, још више зидаше задужбине и манастире, као лествице којима се пење ка Небеској Србији. Као своју највећу задужбину, ти сагради велелепни манастир Манасију, у коме се стекоше многи учени монаси преписивачи, који су у њему исписивали многе Божанствне књиге, којима се жедне душе Србске напајаху благодаћу Духа Светога. У то време цела Србска држава постаде као Црква Божија, јер у њој тада беху више од две хиљаде цркава и манастира. Дивећи се твојој пламеној ревности за Божанско, ми те величамо овако:

Радуј се, јер си просветио земљу Србску!

Радуј се, јер си славни манастир Манасију саградио!

Радуј се, јер си Србију уподобио Царству Божијем!

Радуј се, јер си тешким мачем као бичем неправду разгонио!

Радуј се, јер си реч Божију ревносно умножавао!

Радуј се, јер нам срца испуњаваш рајском сладошћу!

Радуј се, мудри и смерни господару Србски!

Радуј се, усрдни молитвениче за грехе наше!

Радуј се, свете породице Лазаревић славна похвало!

Радуј се, свети деспоте Стефане, надо наша Небеска!

 

Кондак 10.

Али лукави ђаво не даде мира, него диже твога брата Вука да тражи пола Србске земље за себе, и који чак одбеже турском султану, повукавши са собом и твоје сестриће Бранковиће. А ти, свети Стефане, тужан и претужан због тога издајства, обрати се Ономе који све теши, Господу Христу, написавши потресно дело “Слово љубави”, где са умиљењем позва одбегле да се у Христу Господу поново сједините, и сложно запевате: Алилуја!

 

Икос 10.

По неким тајним путевима Божијим, који из милости кажњава грешне људе и народе, Господ је допустио да безбожни агарјани стално буду претња твоме Србском народу, свети Стефане. Турски великаш, лукави и зли Муса, брат султанов, нападе на Србску земљу, и уби твога брата Вука и сестрића Лазара, који су по несрећи својој били на турској страни, и чак на крају постаде и нови султан. Али у једној славној бици, ти га победи са својим савезницима, и поново учини да мир завлада Србијом. Зато ти овакве похвале узносимо:

Радуј се, јер си “Слово љубави” благољепно написао!

Радуј се, јер се са љубављу измири и са братом Вуком!

Радуј се, храбри војсковођо против безбожника!

Радуј се, свети витеже Србски!

Радуј се, медоточни учитељу Небеске премудрости!

Радуј се, светли светиониче рода Србскога!

Радуј се, радовање срца наших!

Радуј се, лекару душа и тела оних који те усрдно моле!

Радуј се, монахиња Копоринских недремљиви чувару!

Радуј се, свети деспоте Стефане, надо наша Небеска!

 

Кондак 11.

Попут великих исповедника Христових, и ти си, свети Стефане, иако одасвуд окружен непријатељима Истине Божије, сачувао Веру Православну, јер нити си приклонио колена пред безбожним муслиманима, нити пред лажљивим латинима, него си учио народ Србски да, као што му је од светих предака поверено, истинито исповеда Свету Тројицу, вазда Јој појући: Алилуја!

 

Икос 11.

До пред саму кончину своју, свети Стефане, ти си изграђивао земљу своју, зидајући градове, отварајући руднике, подижући цркве и манастире. Али си посебну љубав имао према Светој гори, помажући тамошње манастире, посебно манастир Ватопед. А до последњег земаљског часа свога ти си ходио Србијом, тражећи место где би цркву подигао, угледајући се на твоје свете претке, који осветише земљу Србску храмовима Божијим. Зато те, Богољупче свети, овако величамо:

Радуј се, јер си снажно утврдио Православље у Србији!

Радуј се, јер те лукави латини нису поколебали у Вери Православној!

Радуј се, јер си брижно бдео над повереним ти народом Србским!

Радуј се, јер си, једном криво казнивши невине људе, многе покајне сузе пролио!

Радуј се, јер си Србију као кошницу монасима испунио!

Радуј се, јер си богатством духовним обогатио род Србски!

Радуј се, вредна пчело на ливади Господњој!

Радуј се, јер си Небеским венцем украшен!

Радуј се, добри пастиру народа Србског!

Радуј се, свети деспоте Стефане, надо наша Небеска!

 

Кондак 12.

Као брижни господар земље Србије, свети Стефане, осетивши да ти је крај близу, ти сазва сабор архијереја и благородне властеле у Сребреници, и пред њима одреди за деспота свога сестрића \урђа Бранковића, кога ти као отац благослови и предаде земљи Србској за владара. Кренувши за Београд, у близини Младеновца ти мирно предаде Господу своју Богочежњиву душу, а хор Анђела је однесе са овога света, појући: Алилуја!

 

Икос 12.

Врло брзо Господ те удостоји светитељства и твоје свето име поче да се прославља у Србској, Руској и чешкој Цркви, где је верни народ преко тебе, свети деспоте Стефане, просио милост од Бога. А у последња времена, Премудри Господ благоизволи да се твоје свете мошти поново открију и засијају Србском народу. Са радошћу духовном оне беху положене у манастир Копорин, у твоју свету задужбину, и пред њима се многа суза проли. Многи бездетни испросише пород, многи умоболни повратише мир душевни, и свака се болест и недуг исцељиваше, твојим заступничким молитвама Богу. Зате те, чудотворче Христов, овако величамо:

Радуј се, јер си се душом уселио у дворе праведних!

Радуј се, јер твоје свете мошти беху чудесно откривене у последње дане!

Радуј се, јер чудеса пред њима доживљавају и верни и неверни!

Радуј се, јер бездетнима децу дарујеш!

Радуј се, јер умоболнима разум повраћаш!

Радуј се, чудотворче благодатни!

Радуј се, изворе воде живе!

Радуј се, наследниче Царства Небеског!

Радуј се, свети домаћине манастира Копорин!

Радуј се, свети деспоте Стефане, надо наша Небеска!

 

Кондак 13.

О, свети деспоте Стефане, погледај са Небеса на нас који те смирено молимо и поведи нас стазама правде и љубави кроз пустињу света овога, како би једнога дана и ми стигли у дворе Небеске Србије, где све праведне Србске душе, са светим Савом и Симеоном, кличу радосно: Алилуја!

(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)

 

Молитва

О, свети Стефане, славни деспоте и земаљске и Небеске Србије, ти си као мало ко међу владарима земаљским схватио да се велики може бити једино Богом. И иако си свима у земљи Србској био господар, ти си им био као слуга, јер си знао да над свима вама стоји Господар над господарима и Цар над царевима, Коме сви треба заједнички да служите. И ти си служио и Богу и људима, чувајући Србску државу и од спољних непријатеља, али и од братске неслоге и злобе.

Ти си стајао као чврст бедем на њеном челу, чувајући је од свакога зла, поготово бранећи и чувајући Свету Веру Православну, од свих безбожника, јереси и противног учења. И као и твоји славни преци, и ти си подизао светиње Божије, као залог и земаљске и Небеске среће. За ту твоју жртву, Господ те је наградио неисказаним благом Небеским, и дао ти благодат да нама, Србима твојим, са Неба молитвама и данас помажеш.

И ево, ми те смерно молимо за помоћ, оче наш Стефане, само не знамо одакле да почнемо, шта најпре да тражимо, шта нам је најпотребније, нама, несрећним Србима твојим, на крају света и Века. А нема греха који нисмо учинили и којим нисмо бестидно наружили име Господње. Јер у свему смо злочинствовали, свако смо безакоње и делима и речима и помислима на душу своју ставили, у свему смо били гори и од самих ђавола:

На милионе деце Србске мајке су убиле у својим утробама, више него сви наши непријатељи заједно, мада нису само оне криве, него и мужеви њихови, и они су за то исто криви – па умоли Господа да нам тај грех, вапијући ка Небу, опрости, и да га сузама покајања и милостиње некако загладимо, а свако будуће дете које се зачне, да родимо са љубављу.

Толико смо се отуђили од Бога, заборавили Га у своме бесу, хтели смо чак да учинимо да Га нема, јер нам је сметао да чинимо шта хоћемо, да страсно уживамо – моли Бога да нам и то опрости, и нека Господ Исус Христос поново засија у нашим поцрнелим и замрлим душама.

А тек колико страшно сујеверје влада нама, свети Стефане, пуна је Србија гатара и врачара, и њима народ више хрли него Богу – па Га умоли, да нам и тај грех опрости, и да нас врати на пут чисте и искрене вере, која јесте Крстоносна, али која је слатка и спасоносна.

Братска мржња и неслога је још гора него у твоје време, сад више нико с никим не може и нико никог не воли, и великаши и слуге – моли Господа да нам и то опрости, и поврати међу нас мир и слогу, како би се децом Божијом могли поново назвати.

Срби нити посте, нит се Богу моле, а за Свето Причешће, које се свима бесплатно даје за Живот Вечни, неће ни да чују – моли Господа да нас уразуми и приведе највећој Светињи, да нас приведе истинском животу по Еванђељу Христовом.

Блуд, прељубу и свако телесно безакоње које чинисмо и чинимо горе него они из времена Содома и Гомора, више нико и не осуђује, него се још поноси тиме, без имало стида – моли Господа да нас заустави у томе, да огањ са небеса не би ускоро сагорео и земљу Србију.

Деца су нам се претворила у ђаволе, највише нашом кривицом, пуше, пију, дрогирају се и убијају – моли Господа да их поврати Себи, да их учини синовима светлости, а не таме, како би могли без страха да изађемо на Суд Божији.

Нико Царство Небеско не иште, већ само земаљско, сви мисле о бестидним и погубним телесним задовољствима, а за душу кажу да и не постоји – моли Господа да нас уразуми, да нас од Земље вине ка Небу, да оживи оно Божанско у нама, како би једном са надом пошли са овога света.

И безброј других безакоња чинисмо и чинимо, којима нема броја, и која су вероватно превршила чашу Божијег стрпљења, а о спасењу својих душа веома мало и површно мислимо – па умоли Небеског Цара и Господара, свети царевићу Његов, да нам све то опрости, да нас опамети, призове покајању, призове животу по Еванђељу, призове Једином Истинитом Богу, Господу Исусу Христу, јер све друго и сви други су лаж, превара и смрт, и у страшни пакао воде.

Јер твоја света Србија, свети Стефане, некада је била као Црква Божија, а данас, над њом и у њој ђаволи многи коло играју. Помоли се са твојим светим оцем Лазарем и мајком Евгенијом, са светим Савом и Симеоном, са свима светима из рода Србскога, да васкрсне земаљска Србија, да се уздигне, усправи, као што је некад била, и да Срби поново Господу у загрљај пођу, одричући се сваког безакоња, одричући се сатане и злих слугу његових. Јер само тако ћемо моћи слободно да станемо пред Бога, са свима онима који су Му угодили својим врлинским животом, само тако ћемо, милошћу Његовом, бити удостојени да са свима хоровима Небеским певамо и славимо Свето Име Његово, Оца и Сина и Светог Духа, кроз све бесконачне векове векова. Амин.