petak, novembar 24, 2017

 Sv Car Uros

Akatist Svetom Caru Urošu

praznuje se 02. (15.) decembra

 

 

Kondak 1.

Iako si izabran od Boga da se rodiš u carskom dvoru i da živiš u izobilju zemaljskom, ti si, sveti care Uroše, pobedio svetsku taštinu, i svojim blagočestivim i smernim životom ugodio Caru svih, Gospodu Isusu Hristu. Pomozi i nama, dalekim potomcima tvojim, da u mraku sveta ovoga pronađemo Biser koji si i ti pronašao, i da njime kupimo Carstvo Nebesko, kako bi mogli da ti sveradosno kličemo:

Raduj se, sveti care Uroše, verni slugo Cara Nebeskoga!

 

Ikos 1.

Živeći anđelski u zlu sveta ovoga, kao jagnje među vukovima, ti si, sveti care Uroše, zavist Srbskih velikaša nezlobivo na sebi nosio, ispunjavajući zapovest Hristovu: Ljubi neprijatelje svoje. Oni nisu znali kada su te ubili da ćeš ti još više biti živ, da će te Gospod proslaviti svetošću, i da će tvoja mučenička smrt biti njihov poraz, a tvoja pobeda. Zbog toga ti radosno govorimo:

Raduj se, nejaki zlom, a veliki dobrotom i ljubavlju!

Raduj se, krotko jagnje među vukovima!

Raduj se, stradalče zbog dobrote i ljubavi!

Raduj se, jer si svetošću pobedio ubice tvoje!

Raduj se, jer si smrću smrt pobedio!

Raduj se, svetli izdanče svete loze Nemanjića!

Raduj se, sveti care među svetim carevima!

Raduj se, nepokolebljiva tvrđavo Pravoslavlja!

Raduj se, prečisti hrame Duha Svetog!

Raduj se, sveti care Uroše, verni slugo Cara Nebeskoga!

 

Kondak 2.

Tvoj otac, car Dušan Silni, želeći da ima naslednika, namisli tvoju svetu majku Jelenu da otpusti, i da se drugom oženi, jer dugo godina nisu imali dece, ali ona svu svoju nadu položi na Gospoda, znajući da su i smrt i život u Njegovoj ruci. Moleći čedo, sa suzama je vapila Bogu i tužno uzvikivala: Aliluja!

 

Ikos 2.

Kao nekad stara Sara, kao majka Samsonova, Samuilova i Jovanova, kao sveta Ana, i tvoja majka, o sveti care Uroše, izmoli sebi čedo od Gospoda. Jer videći smernost sluškinje Svoje, ali i znajući da će tvoje rođenje biti na veliku korist Srbskom rodu, Gospod usliši njene molitve. Diveći se premudrom promislu Božjem na tebi, mi ti umilno uzvikujemo:

Raduj se, od Boga izmoljeni suzama!

Raduj se, Duhom Svetim osvećeni u majčinoj utrobi!

Raduj se, skupoceni daru Srbskom rodu od Gospoda!

Raduj se, carskoga korena slatki plode!

Raduj se, cvete blagorodnog semena Nemanjićkog!

Raduj se, uzoru blagočestivosti i dobrote!

Raduj se, jer si prosijao svetlošću svetih dobrodetelji!

Raduj se, u Carstvu Nebeskom slavljeni!

Raduj se, pohvalo roda Srbskoga!

Raduj se, sveti care Uroše, verni slugo Cara Nebeskoga!

 

Kondak 3.

Budući da je tvoja majka, sveti Uroše, bila pobožna i Bogoljubiva, ona je tebe zajedno sa mlekom svojim, dojila Bogoljubljem i Hristoljubljem, koje se razlilo tvojom dušom kao kad Nebeski. Zato si ti od malena zajedno s njom uznosio slatki slavopoj Gospodu: Aliluja!

 

Ikos 3.

Da bi te što bolje naučila Evanđelju Hristovom, sveti Uroše, tvoje sveta majka je dala da se prevede na Srbski jezik njegovo tumačenje od svetog Teofilakta Ohridskog. Isto tako te je učvršćivala u Veri Pravoslavnoj, videći da latini stalno i sve više napadaju na Srbsko carstvo svojom prokletom jeresi, ne bi li odvojili Srbe od Gospoda Hrista. Zbog toga ti radosno kličemo:

Raduj se, jer si zadojen Evanđeljskim mlekom!

Raduj se, jer si od mladosti učen ljubavi Božijoj!

Raduj se, jer te je izobilno ispunila blagodat Božija!

Raduj se, Hristovom pravdom utvrđeni!

Raduj se, blagočestive majke dobri izdanče!

Raduj se, prosijani vrlinama Hristovim!

Raduj se, zaštitniče Vere Pravoslavne!

Raduj se, utočište sirotih i nemoćnih!

Raduj se, jer te Srbska Crkva svečasno slavi!

Raduj se, sveti care Uroše, verni slugo Cara Nebeskoga!

 

Kondak 4.

Imajući u sebi zaista veliko Bogoljublje, ti si, sveti care Uroše, kao i tvoji slavni preci, zajedno sa tvojom svetom majkom i ocem, podizao crkve i manastire, znajući da se kroz njih izliva Nebo na Zemlju, i da se u njima najlepše i najradosnije poje Bogu: Aliluja!

 

Ikos 4.

Kao da si mislenim očima prozreo buduće događaje, i tvoju mučeničku končinu, slušajući dobre savete svoje majke, sveti Uroše, sagradio si manastir Matejič u čast i slavu Majke Božije, i crkvu Svete Trojice u Skoplju, kao zalog za Carstvo Nebesko, koje si uskoro i nasledio. Veličajući tvoja Bogougodna dela, mi ti pevamo ovako:

Raduj se, veliki ljubitelju Majke Božije!

Raduj se, zadužbinaru mnogih crkava i manastira!

Raduj se, jer si Hrista Gospoda ljubio više od svega!

Raduj se, jer si zemlju Srbsku Nebeskim obogatio!

Raduj se, jer tvoja ikona krasi mnoge crkve i manastire!

Raduj se, Božanskom tišinom ranjeni!

Raduj se, večnošću opijeni i zaneseni!

Raduj se, jer si prezreo slavu ovoga sveta!

Raduj se, jer si Carstvo Božije nosio u sebi!

Raduj se, sveti care Uroše, verni slugo Cara Nebeskoga!

 

Kondak 5.

Dospevši do vremena za ženidbu, poželeše roditelji tvoji da te ožene francuskom princezom. Ali kada Francuzi zatražiše da pređeš u rimsku veru, ti budući istinski pravoslavan, odlučno odbaci njihovu želju. Tada ti, sveti Uroše, nađe sebi pravoslavnu nevestu, vlašku princezu, koja je jednoverno s tobom zapevala Bogu: Aliluja!

 

Ikos 5.

Posle nekoliko godina, svim hrišćanskim zemljama zapreti velika opasnost sa istoka, jer inoverni Turci prodreše iz Azije u Evropu. Tvoj otac, car Dušan, podiže vojsku i pođe na Turke, ali se na putu iznenada razbole i umre. Tada na tvoja još nejaka pleća pade teret da upravljaš velikim očevim carstvom. Saosećajući sa tvojom brigom za Srbski rod, mi ti kličemo:

Raduj se, jer si jedino u Boga imao sigurnu nadu!

Raduj se, dobri pastiru stada Hristova!

Raduj se, nepokolebljivi stube Pravoslavlja!

Raduj se, svetli kamene Crkve Hristove!

Raduj se, jagnje nezlobivog srca!

Raduj se, nado naša na Sudu Božijem!

Raduj se, topli molitveniče naš pred Bogom!

Raduj se, ukrasu zemlje Srbske!

Raduj se, kroz vekove čuvaru Srbskoga roda!

Raduj se, sveti care Uroše, verni slugo Cara Nebeskoga!

 

Kondak 6.

Kao mladi car, sveti Uroše, ti ne beše ni vlastoljubiv, ni slavoljubiv, već blag i nezlobiv, i nisi želeo silom da vladaš moćnim i neobuzdanim Srbskim velikašima. Tvoja želja je bila da svi budete jedno u Gospodu, i da Mu zajedno kličete: Aliluja!

 

Ikos 6.

Ali zloba Srbskih velikaša i njihova želja za vlašću je sve više slabila Srbsku državu, koju oni počeše komadati kao pobesneli vuci. Oni kao da nisu znali da ih Gospod sa Neba gleda i meri sva njihova zla dela. A ti, sveti care Uroše, koji si sve to sa bolom posmatrao, na Boga si polagao nadu da ih urazumi. Zbog toga ti uzvikujemo ovako:

Raduj se, jer si mnogu suzu prolio zbog zlobe bližnjih!

Raduj se, jer si krotko podnosio zle strele lukavoga!

Raduj se, jer si pobedio zavist i zlobu velikaša Srbskih!

Raduj se, jer si srce oblagodatio Višnjom Premudrošću!

Raduj se, srno nežnoga srca!

Raduj se, ptico koja u visine leti!

Raduj se, Anđelima podobni dobrotom!

Raduj se, jer je i Bog proslavio tvoju dobrotu!

Raduj se, Duhom Svetim osvećeni za svu večnost!

Raduj se, sveti care Uroše, verni slugo Cara Nebeskoga!

 

Kondak 7.

Tvoja sveta majka Jelena, po smrti oca tvoga monahinja Jelisaveta, koliko je mogla, pomagala ti je da dobro vodiš Srbsku državu. Ali noseći duboko Gospoda Hrista u svom srcu, ti si i dalje obilato pomagao svetinje Božije, pogotovo Hilandar, a i ostale svetogorske manastire, gde je neprestano brujala pesma Gospodu: Aliluja!

 

Ikos 7.

Noseći od oca teško nasleđe prokletstva na Srbskoj Crkvi, ti si, sveti care Uroše, sa svojom majkom, žarko pokušavao preko carigradskog patrijarha Kalista da izdejstvuješ hrišćanski mir i jedinstvo među Crkvama. Ali smrt patrijarhova odloži još za neko vreme taj Bogougodni čin. Hvaleći tu tvoju svetu želju, mi ti kličemo:

Raduj se, jer si žarko želeo da skineš prokletstvo za Srbske Crkve!

Raduj se, jer si sa suzama molio Gospoda za jedinstvo Crkava!

Raduj se, blagočestivi borče za mir i slogu!

Raduj se, jer si obmanu jeresi razrušio silom Božijom!

Raduj se, jer se neprestano moliš za narod Srbski Bogu!

Raduj se, jer si primio dar isceljenja od Gospoda!

Raduj se, mnogostradalni vojniče Hristov!

Raduj se, jer si dobro izvojevao bitku života!

Raduj se, jer si nasledio Carstvo Nebesko!

Raduj se, sveti care Uroše, verni slugo Cara Nebeskoga!

 

Kondak 8.

I onda zlo koje je sve više raslo, ljudska zavist i želja za vlašću, učini da Srbski velikaš Vukašin pomrači umom, te on, sveti care Uroše, naredi da te mučki ubiju. Mislio je jadnik da će zlom pobediti dobro, i da ćeš tako, sveti care mučeniče, prestati da poješ Bogu koga si od malena voleo: Aliluja!

 

Ikos 8.

Iako si iz zavisti ubijen od tvojih bližnjih, u Raj si se uselio ka precima tvojim, i mada si nepravednu smrt primio na sebe, sada likuješ sa svetima, a ubice tvoje uskoro pogiboše i u tamu najkrajnju otidoše. Zato ti sveradosno kličemo:

Raduj se, za istinu i pravdu postradali!

Raduj se, jer je Gospod posramio ubice tvoje!

Raduj se, jer si nezlobivo primio stradanje!

Raduj se, krvlju mučeničkom obliveni!

Raduj se, jer se sa mučenicima raduješ u Carstvu Nebeskom!

Raduj se, jer si mlad otišao u Nebesku Žitnicu!

Raduj se, jer nam radošću srca ispunjavaš!

Raduj se, jer sijaš svetlošću Nebeskom!

Raduj se, jer predstojiš za nas pred prestolom Svete Trojice!

Raduj se, sveti care Uroše, verni slugo Cara Nebeskoga!

 

Kondak 9.

Želeći da tvoju slavu sa Nebesa otkrije i nama zemnima, posle dve stotine godina u manastir Uspenja u Nerodimlju, gde beše sahranjeno tvoje sveto telo, Gospod posla nekog pobožnog pastira koji danima obilaziše oko porušene crkve, plakaše i uzvikivaše Gospodu: Aliluja!

 

Ikos 9.

Pozivaše pastir narod da očiste crkvu i izvade mošti mladog cara Nemanjića. A oni mu se rugahu kao nekoj ludi. Napokon, kada ga poslušaše i jednog nedeljnog dana odvališe kamen sa tvoga groba, sveti care Uroše, nađoše tvoje svete mošti netruležne i miomirisne. Sa suzama i stidom samo su uzdisali: “Gospode, smiluj se i oprosti našem neverju”! A mi, nedostojniji i neverniji od njih, ovako ti govorimo:

Raduj se, jer je Gospod čudesno objavio tvoje svete mošti!

Raduj se, jer nam one svedoče istinitost Pravoslavlja!

Raduj se, jer tvoju mučeničku smrt zemlja nije mogla da sakrije!

Raduj se, jer si Crkvu Hristovu obradovao svetiteljstvom!

Raduj se, jer si od Hrista Spasa venac pobede zadobio!

Raduj se, jer se nebrojena čudesa tobom dogodiše!

Raduj se, jer si se upodobio svetom Simeonu i svetom Savi!

Raduj se, jer tvoje svete mošti Nebom mirišu!

Raduj se, jer se sa bezbroj Svetih u Carstvu Nebeskom raduješ!

Raduj se, sveti care Uroše, verni slugo Cara Nebeskoga!

 

Kondak 10.

Sabra se veliki narod tvojim svetim moštima, svi ih sa suzama celivaše, i mnogi se bolni isceliše i zdravlje od njih zadobiše. I ne samo zdravlje, nego im ti, sveti Uroše, davaše i nadu da će se jednog dana osloboditi od ropstva turskog, i da će u slobodnoj Srbiji pojati Bogu: Aliluja!

 

Ikos 10.

Ali Bog po Svome premudrom promislu poslavši mnogi Srbski narod na sever, posla za njima i mošti Svojih svetitelja. Pobožni monah Hristifor donese tvoje svete mošti u manastir Jazak u Sremu, da budu napaćenim prečanskim Srbima izvor utehe i isceljenja. Zbog toga ti pobožno pojemo:

Raduj se, jer čudesna sila izlazi iz tvojih svetih moštiju!

Raduj se, nedremljivi čuvaru zemlje sremske!

Raduj se, cvete Nebeski!

Raduj se, lozo blagorodna!

Raduj se, vino medotočno!

Raduj se, zvezdo uvek sjajna!

Raduj se, radosti naša!

Raduj se, roso Nebeska!

Raduj se, ukrasu Crkve Hristove!

Raduj se, sveti care Uroše, verni slugo Cara Nebeskoga!

 

Kondak 11.

Svima koji ti pristupaše sa verom, ti davaše isceljenja. Kada neki Turčin Mustafa iz Sarajeva, pošto leka nigde nije našao, dođe tvojim svetim moštima, care Uroše, noga koja mu beše oduzeta, postade zdrava, i on od radosti uskliknu hrišćanskom Bogu: Aliluja!

 

Ikos 11.

Ne dade đavo, neprijatelj Božiji, da tvoje mošti, sveti care Uroše, toče isceljenje blagovernom narodu, jer ih zle ustaše baciše psima, a manastir Jazak opljačkaše i spališe. Ali Crkva posla dobre i hrabre ljude, da ih prenesu u Beograd, u Sabornu crkvu, gde ih porobljeni pobožni Srbi na kolenima sa suzama dočekaše i celivaše. Plačući i mi zajedno s njima, ovako ti govorimo:

Raduj se, jer ti ni mrtvom zlotvori nisu dali mira!

Raduj se, jer Bog nije dao da neprijatelj uništi tvoje svete mošti!

Raduj se, jer ih mnogi sa suzama celivaše!

Raduj se, uteho naša u stradanjima!

Raduj se, zaštito naša od demona!

Raduj se, jer brzo uslišavaš molbe onih koji te mole!

Raduj se, jer na sve nas zračiš svetlošću Hristovom!

Raduj se, Nebeskim darovima uvenčani!

Raduj se, jer si prosvetio zemlju Srbsku!

Raduj se, sveti care Uroše, verni slugo Cara Nebeskoga!

 

Kondak 12.

Posle pola veka Predobri Gospod opet vrati tvoje svete mošti iz Beograda u manastir Jazak, u dom tvoj, u hram Duha Svetoga, gde se steče silan pobožni Srbski narod. Mnogi znani i neznani izliše pred tebe svoje muke i boli, i dobivši traženo, svedobri care Uroše, zapevaše gromoglasno Bogu: Aliluja!

 

Ikos 12.

U vreme prenosa tvojih svetih i celebnih moštiju, bolna Milojka Belić iz Novog Sada ležaše u bolnici u Kamenici, i posle teških operacija otpisana beše od doktora. Ali imavši tvoju ikonu, sveti care Uroše, ona se pred njom sa suzama moliše tebi, i dobi isceljenje. Time Gospod potvrdi da se čuda i danas dešavaju, samo ako sa dubokom verom zatražimo pomoć od svetitelja Njegovih. Zato ti blagodarno kličemo:

Raduj se, blagodatni lekaru i iscelitelju!

Raduj se, jer se kod tvojih svetih moštiju i danas čuda dešavaju!

Raduj se, jer tvoje svete ikone blagodat Božiju nose na sebi!

Raduj se, jer nas tvoje svete mošti ispunjavaju Nebeskim mirom!

Raduj se, jer isceljenje daruješ onima koji ti sa verom pritiču!

Raduj se, jer bezdetnima porod daješ!

Raduj se, jer mir uznemirenima vraćaš!

Raduj se, Nebeski zaštitniče blagočestivih monahinja!

Raduj se, dobri domaćine i nedremljivi čuvaru manastira Jazak!

Raduj se, sveti care Uroše, verni slugo Cara Nebeskoga!

 

Kondak 13.

O, sveti care Uroše, mučeniče i Božiji ugodniče, lekaru i čudotvorče, ne odbaci ni nas koji te toplo i usrdno molimo, već nam pomozi da pobedimo zlo u sebi, i da se očistimo od greha, kako bi stekli ljubav Božiju, bez koje niko neće dospeti u Carstvo Nebesko, i radosno zapevati Bogu: Aliluja!

(Ovaj Kondak se čita triput, a onda Ikos 1. i Kondak 1.)

 

Molitva

O, sveti care Uroše, svetli izdanče svete loze Nemanjića, Nebom prosvetljeni i Duhom Svetim osvećeni, pogledaj i nas, decu tvoju zabludelu i grehom u daljnju zemlju odlutalu, i pomozi nam. Pomozi nam, Cara Nebeskog careviću, da se sa puta ovog širokog i dušegubnog, vratimo na onaj uzani, teški, ali slatki i svetli put, kojim si i ti išao, i kojim si u Carstvo Nebesko došao. Prosveti nas svetlošću Hristovom kojom ti izobilno sijaš, da se osvestimo, da progledamo duhovno, ne bi li strah Gospodnji u nama rodio premudrost. Jer ako Hrista Gospoda ne zavolimo svim bićem svojim, i ako Njegove svete vrline ne prosijaju nama, kao što su tobom prosijale, uzalud život naš, uzalud sve lažne nade naše. Jer reče Nelažni Gospod: Neće svako koji Mi govori: Gospode, Gospode! - ući u Carstvo Nebesko. Da, sveti care Uroše, neće Gospod da Ga usnama volimo, nego srcem, srcem koje rađa vatrenu veru koja kroz ljubav dela dobrote donosi.

Zato nam pomozi molitvama tvojim Gospodu Hristu, da sa reči koje tako neverno i isprazno svaki dan izgovaramo, pređemo na dela ljubavi i vrline, i da njima očistimo grehovne otrove sa duša i srca naših. Jer ti, sveti care Uroše, vidiš nemoć našu, vidiš koliko smo slabi i nejaki, pa nam po dugu ljubavi, koju si zadobio svetošću svojom, pošalji blagodati Božije, nama, koji te sa suzama molimo, ne bi li se podigli iz blata grehovnog, i postali dostojni imena hrišćanskog pravoslavnog koje nosimo.

Neka nam tvoje svete mošti, sveti care Uroše, koje nam je Predobri Gospod čudesno projavio i ostavio kao izvor svakog blaga Nebeskog, istoče sve ono što nam treba: Bolnima zdravlje, nemoćnima snagu, gladnima hranu, zalutalima svetlost, umornima odmor, rastrojenima mir, bezdetnima decu, nevernima veru, očajnima nadu, ohladnelima ljubav, i svima suze pokajanja i skrušenosti do kraja života, kako bi se što bolje pripremili za dan odlaska odavde, i dali dobar odgovor na Sudu Božijem, i po milosti Njegovoj, bili ubrojani u one koji će biti spašeni.

I da onda, ugledavši svetlost Carstva Nebeskog, kojom se ti odavno naslađuješ, tebi blagodarno za pomoć zahvaljujemo, a Gospoda u Svetoj Trojici, Oca i Sina i Svetoga Duha, proslavljamo kroz svu večnost beskonačnih vekova. Amin.