subota, novembar 18, 2017

 Sv Simeon Mirotocivi

Akatist Prepodobnom Ocu Našem Simeonu Mirotočivom – Čudotvorcu

praznuje se 13. (26.) februara

 

Kondak 1.

Izabrani vojvodo i županu srpskih zemalja, svetli stube vere pravoslavne, prepodobni oče Simeone! Zaštitniče srpskih pokolenja, neimaru svetih zadužbina, osnivaču srpskih manastira, sveti oče dece pravoslavne, načelniče smirenog monaštva! Čuvao si veru od jeresi i državu od zavojevača, branio si stado od vukova, držao si se svetih dogmata! Primi naše pesme i pohvale, primi molbe tvojih potomaka, pomoli se, oče, pred Gospodom za nas grešne, koji ti pevamo od srca:

Raduj se, prepodobni oče, Simeone Mirotočivi – Čudotvorče!

 

Ikos 1.

Anđela Tvorac i svega stvorenoga izabrao te, oče Simeone, od utrobe matere tvoje da Mu služiš svim životom svojim, da slaviš svojim vrlinama Sveto ime Presvete Trojice! Svetla lučo monaškog života, prepodobni oče Simeone! Ti zavole Nebo umesto zemlje i Nebesko umesto zemaljskoga, netruležno umesto truležnoga, ti ostavi krunu i državu! Prezreo si svu zemaljsku slavu, krunu dade ti sinu Stefanu, da upravlja i da zemljom vlada! Divimo se tvojim vrlinama, za sva dobra hvalimo te ovako:

Raduj se, vladaru države srpske, krstonosne!

Raduj se, neimaru svete Studenice!

Raduj se, poborniče za veru pravoslavnu!

Raduj se, ktitoru bezbroj zadužbina!

Raduj se, ljubitelju monaškog života!

Raduj se, istrebitelju jeresi bogumilske!

Raduj se, lozo srpskih svetitelja i jerarha!

Raduj se, Bogomatere dični sasude!

Raduj se, maslino duhovnih vrlina!

Raduj se, izvore dobrote i Božijeg izobilja!

Raduj se, predivni učitelju monaškog uzdržanja!

Raduj se, prepodobni oče, Simeone Mirotočivi – Čudotvorče!

 

Kondak 2.

Video si nestalnost slave zemaljske, prepodobni oče Simeone! Prezreo si svet i sve što je u njemu; razdavao si mnoge milostinje, podizao mnoge zadužbine, prosvećujući ih svetima, prepodobni, u državi tvojoj. Žudeći za monaškim činom ti napusti krunu i državu; postao si sabrat Studenički, koju si s čežnjom podigao i Presvetoj Djevi posvetio. Tu si, oče, Bogu zavet dao i svoje si vlasi odrezao, bogomudri oče Simeone! Tu si i grob sebi pripremio, sam si sebe za Hrista predao. Krst si Hristov na sebe uzeo, moleći se Njemu neprestano, pevajući danonoćno: Aliluja!

 

Ikos 2.

Učio si bogoljubiva čeda tvoja u državi tvojoj, prepodobni oče Simeone: da se drže vere pravoslavne i njenih svetih dogmata, da se mole Jedinome Bogu u Trojici: Ocu, Sinu i Svetome Duhu. A mi, čeda tvoja, slavimo istog Boga u Trojici, Koji je i tebe, oče, proslavio i nama te za zastupnika dao, da nas štitiš, da se za nas pred Njim moliš. Hvalimo te oskudnim našim pesmama. Primi te pesme novih pokolenja, koja te sa strahom, poštovanjem i ljubavlju hvale i poštuju i u spomen života tvoga pevaju smerno:

Raduj se, bogomudri oče Simeone!

Raduj se, ljubitelju vere pravoslavne!

Raduj se, Hristoljubivi vladaru u državi tvojoj!

Raduj se, ti, koji protera jeres iz naroda tvoga!

Raduj se, Simeone, Bogom nadahnuti!

Raduj se, neumorni radniče na njivi Gospodnjoj!

Raduj se, podvižniče lavre Studenice!

Raduj se, tvoja milostinja pred Boga izađe!

Raduj se, oče Simeone, što si za Nebom čeznuo!

Raduj se, ktitoru mnogih manastira!

Raduj se, hranitelju Atonskih monaha!

Raduj se, prepodobni, oče Simeone, Mirotočivi – Čudotvorče!

 

Kondak 3.

Sila Svevišnjega vodila te, oče Simeone, žarkom željom za večnim životom. Dodavao si podvig na podvig predajući sebe u zaštitu Bogu Živome i Bogu Krepkome. Žureći se, dobri podvižniče, kao jelen na bistre izvore, tako si i ti k večnosti žurio. Kir-Savi si pismo otpratio, ljubimcem si sina nazivao, u pismu si vako govorio: „Zahvalan sam Gospodu na svemu!“ Sve ti želje Gospod ispunio, ispunjeni mnogim vrlinama, želeo si na Atos da odeš! Kir-Sava se tada obradovao i tebi se mnogo zahvalio. I ti si se, oče, sinom uzvisio pevajući sa njim Bogu: Aliluja!

 

Ikos 3.

Vazda si od Boga pomagan, prepodobni oče Simeone, na tebi se ispuniše reči psalmopevca, koji govori: i daće ti Gospod po srcu tvojemu i sve želje tvoje ispuniće! Ti si ispunjavao zapovesti Hristove, gde su želje, tu su ostvarenja. Kad ti Sava pismo povratio, otiš`o si na Goru Atonsku, jer te Gospod preko sina pozva. Dirljiv susret bejaše sa Savom, jedan drugom celive dadoste, sa suzama Hrista proslaviste, Bogomajci hvalu odadoste. Zato prim`te naše pesme i pohvale:

Radujte se, ravnoapostolni Simeone i Savo!

Radujte se, ktitori slavnog Hilandara!

Radujte se, oci srpskog podvižništva!

Radujte se, jer ravno poslužiste Presvetoj Bogorodici!

Radujte se, nosioci žiga Hristovoga!

Radujte se, obnovitelji mnogih srpskih manastira!

Radujte se, zaštitnici naši pred Gospodom!

Radujte se, pustinožitelji prekrasni!

Radujte se, ugodnici Božiji, slavom uvenčani!

Radujte se, milostivi prema sirotinji!

Radujte se, osnivači srpskoga monaštva!

Radujte se, svetilnici srpske jerarhije!

Raduj se, prepodobni oče Simeone, Mirotočivi – Čudotvorče!

 

Kondak 4.

Po odlasku tvome u Svetu Goru, oče Simeone, neprijatelj našeg spasenja podiže vale, bure i nemire, u državi tvojoj koju si predao tvome Stefanu! Podiže se duh zavisti preko brata mu Vukana na brata mu Stefana, da ratuje protiv brata svoga, da mu otme krunu i državu. Beše Vukan željan ratovanja da se sveti bratu rođenome, pa podiže nemir u državi. Ko bi, oče, mog`o izbrojati tvoje suze i teške uzdahe zbog nemira u državi tvojoj koju si im mirnu sačuvao? S blagoslovom sinu si je pred`o, sve si, oče, strpljivo snosio moleći se svetoj Bogomajci, Zaštitnici cele Svete Gore, da zaštiti brod naroda tvog, da ga čuva od bura i vala i demonskih mnogih nasrtaja. Svu si nadu k Njoj usmerio, pevajući: Aliluja!

 

Ikos 4.

Kad začuše atonski monasi da vladar srpski u Vatoped stiže, nit` sa krunom, nit` sa dijademom, već sa skromnom monaškom mantijom, prepodobni oče Simeone, monasi se čudom začudiše kad videše lica isposnika. Videlo se na tvojemu licu da si i pre monaški živeo. Svakom si se monahu klanjao, od svakoga blagoslov prosio, od najmlađih pouke tražio. Tu videše monaško smirenje, monaški si primer pokazao, jer si znao Hristov ugodniče da se Gospod gordima protivi, a smirene puni blagodaću. Kir-Sava se duhom radovao, da ti može u svemu pomoći, a mi, oče, tvoja verna čeda, za sva dobra Hrista proslavljamo što te pozva u red svetitelja! Primi naše pesme i pohvale, koje ti od srca prinosimo:

Raduj se, svetilniče srpskoga monaštva!

Raduj se, osnivaču Nebeske Srbije!

Raduj se, vojvodo, koji neprijateljske strasti pobedi!

Raduj se, zastupniče naš pred Gospodom!

Raduj se, oče roda monaškoga, krstonosnoga!

Raduj se, zaštitniče vere pravoslavne!

Raduj se, maču, koji poseče jeres bogumilsku!

Raduj se, čisti sasude blagodati Hristove!

Raduj se, vladaru, ktitore mnogih zadužbina!

Raduj se, oče, što kroz iskušenja veru sačuva!

Raduj se, prepodobni oče Simeone, Mirotočivi – Čudotvorče!

 

Kondak 5.

Bogom nam darovani, oče Simeone! Zasijao si kao zvezda verom i delima, kao ankira na moru, koja pokazuje put moreplovcima! Ti si nas, oče, naučio, kako treba monaški živeti i samoga sebe se odreći, te od srca Gospodu služiti i monaški zavet ispuniti! Ti nas, oče, duhovno osnaži, zasijaj s` duhovne visine da bi mogli duhom ojačati, sve demonske mreže pokidati! Zasvetli nam u tami neznanja, da vidimo put bogopoznanja, da što bolje monaški živimo i da večno Carstvo zaslužimo! Sveče Božji, molitvama tvojim uputi nas Tvorcu Svemogućem, da proslavljamo Njega iz sve duše, Koji tebe, oče, proslavi, da Mu pevamo: Aliluja!

 

Ikos 5.

Diveći se tebi, oče, carevi vizantijski govorahu o tvom prezrenju sveta. Čuđahu se županu srpskome, da ostavi krunu i državu, svu lepotu u ovome svetu i obuče monašku odoru i dođe na Atonsku Goru; to govoriše ljudi, zemljom obuzeti. Ti si dušom u Nebo gledao, i delima Hrista ispoved`o, moleći se Njemu bez prestanka. Želeo si, oče Simeone, da obiđeš svu Atonsku Goru, sve monahe i sve pustinjake, sve skitove i sve manastire, sve peštere i sve isposnice. Kir-Sava ti u svemu pomogao, jer je znao kuda treba proći, kako kome manastiru doći. Molimo te, oče Simeone, primi pesme našeg pokolenja, koje peva iz dubine duše, da ljubavlju srca ne presuše:

Raduj se, oče Simeone, Gospod ti volju ispunio!

Raduj se, prvi si sa Savom u protat išao!

Raduj se, što si mnoge obitelji obdario!

Raduj se, jer si iz Kareje u Iviron siš`o!

Raduj se, županu, što ti Gospod želju uslišio!

Raduj se, jer ti dela zasijaše u Gori Atonskoj!

Raduj se, pokloniče svih svetinja Atonskih!

Raduj se, darodavče Atanasijeve lavre!

Raduj se, oče, jer si se upisao u Knjigu Života!

Raduj se, jer si u nju upisao sva buduća pokolenja!

Raduj se, zaštitniče ništih i ubogih!

Raduj se, prepodobni oče Simeone, Mirotočivi – Čudotvorče!

 

Kondak 6.

Svi monasi sa Atonske Gore čudeći se, prepodobni oče Simeone, kako se strogo podvizavaš, zadiviše se srpskom županu, što ostavi krunu i državu, carstvovanje i zemaljsku slavu, predajući sebe na poslušnost, da ispuniš zavete monaške! Dobrotvore Atonskih monaha rukama si dav`o milostinju, a srcem si Boga proslavljao. Kao monah bio si siromah, al` ti Stefan dosta pomogao, svetinje si mnoge obnovio. Kir-Sava ti mnogo pomogao, „Bel` Vilendar“ s tobom podigao, večni spomen monaške gradine, sveti oci, vašem pokolenju, da s` u njemu s vama Bogu moli, i nevolji svakoj da odoli. Tebe hvale mlađa pokolenja, kojima si primer ostavio i Nebesku Srbiju stvorio. Molite se, srpski svetitelji, za nas grešne, nebesni žitelji, slaveć` Boga koji vas proslavi, pevajući Mu: Aliluja!

 

Ikos 6.

Zasijao si kao zvezda svojim životom, vladarskim i monaškim; vladao si nad sobom, prepodobni molitveniče naš pred Bogom! Oče Simeone! Živeo si po Svetom Evanđelju, revnov`o si za slavu Božiju i za dobro tvojega naroda, koji traži od tebe pomoći, da nas, oče, od svakog zla braniš! Zavoleo si lepotu Doma Gospodnjeg, pa si podiz`o mnoge zadužbine, osnivao mnoge manastire, monaštvo si srpsko osnovao, celim si životom i delom Boga proslavljao! Mi pak, tvoja duhovna čeda, slavimo Boga u svetima Njegovim, veličajući te, oče Simeone:

Raduj se, jer si delima Boga proslavio!

Raduj se, jer si zablistao u Svetlosti Večnoj!

Raduj se, hranitelju mnoge sirotinje!

Raduj se, ktitore mnogih zadužbina!

Raduj se, neiscrpni u dobročinstvu!

Raduj se, radosti novih naraštaja!

Raduj se, slavo i pohvalo Hilendarska!

Raduj se, sa Savom u Raju slatkome!

Raduj se, oče Simeone, zvezdo nezalazna!

Raduj se, načelniče duhovnog života!

Raduj se, nahranjeni i napojeni duhovnim životom!

Raduj se, prepodobni oče Simeone, Mirotočivi – Čudotvorče!

 

Kondak 7.

Kad je došlo vreme da dušom napustiš ovaj svet i da se odazoveš Gospodu, koji ti reče: „Hodi dobri i verni slugo, uđi u radost Gospodara svoga, u malom si mi bio veran, nad mnogijem ću te postaviti“, osetio si, oče, skori odlazak Gospodu! Pozvao si duhovnika svoga, da se spremiš kako dolikuje, pozvao si Kir-Savu monaha, da te i on za pogreb pripremi po pravilu drevnijeh monaha. Sava sazva u pomoć bratiju da te, oče, za Večnost pripreme. Staviše te na monašku rogožu i kamen ti metnuše pod glavu. Doneše ti lik Majke Božije, pred Kojom si zavet položio. Sa strahom si je smerno celivao, šapatom si psalam otpevao: „Sve što diše, nek` hvali Gospoda!“ Poslednje ti behu reči: Aliluja!

 

Ikos 7.

Otiš`o si u Večnu Obitelj, prepodobni oče Simeone, iz zemaljske, mirisne, baštine Hilendara, tvoga rukosada, koga si sa Savom podig`o i Vavedenju svetom posvetio moleći se Svetoj Zaštitnici, da sačuva tvoj narod i štiti tvoje obitelji, dok traje sunca i meseca, da s`u njima narod Bogu moli! Nemoćni smo, oče Simeone, da bi ma šta sami uradili. Sveti oče, Bez tvoje pomoći ne možemo zahvaljivati Bogu, ni diviti Mu se u svetima Njegovim. Sa naših usana, od tihih pesama, pletemo ti venac:

Raduj se, molitveniče naš kroz vekove!

Raduj se, maslino mirotočiva, prepuna plodova!

Raduj se, čuvaru monaških zaveta!

Raduj se, sabesedniče anđela i svetitelja!

Raduj se, lozo srpske pobožnosti!

Raduj se, kamenu vere Pravoslavne!

Raduj se, milostivi prema sirotinji!

Raduj se, molitveniče naš pred Gospodom!

Raduj se, istrebitelju svake nepravde!

Raduj se, Simeone nebesni tajniče!

Raduj se, molitveniče Hilendarski!

Raduj se, prepodobni oče Simeone, Mirotočivi – Čudotvorče!

 

Kondak 8.

Zamišljao si sebe došljakom na zemlji tuđoj kao naš praotac Avram, prepodobni oče naš Simeone! Zato si zavoleo Nebeska blaga, koja ne prolaze; tražio si siguran grad na Nebu gde si se dušom naselio, gde si umom prebivao, dok si na zemlji bio. Gledajući gore, dušom i srcem sa suzama si se molio, prepodobni oče, svetilniče svetli i uzore monaškog života, među svetima na Nebu gde sada obitavaš, a mi, blagodareći Bogu, koji nam te darova, i Mirotočivog pokaza. Molimo te, oče Simeone, pomoli se sa svima svetima, pevajući: Hvalite Gospoda, Aliluja!

 

Ikos 8.

U svemu si nam pomoćnik i uzorni molitvenik prepodobni i bogonosni oče Simeone, mirotočivi čudotvorče! Saberi nas oko tvoga čudotvornog groba! U lavri Studenici pokazao si, oče, da te Bog proslavi, jer po molitvi sina ti Kir-Save, poteče miro iz grobnice tvoje iz tvojih netljenih moštiju, ugodniče Hristov, i zaštitniče naš. U Hilendarskoj obitelji kroz tebe se proslavi Bog. Izlivanjem mira iz groba tvoga obradova se Sava i sva bratija Svete Gore, videći da Bog proslavi čudom Stefana župana, u monaštvu shimonaha Simeona. I mi te, oče, sa njima hvalimo:

Raduj se, Simeone Mirotočivi, jer lečiš nemoći naše!

Raduj se, jer obradova narod srpski!

Raduj se, jer si Hilendarsku Obitelj mirom ispunio!

Raduj se, jer te Srpska crkva vazda proslavlja!

Raduj se, oče, jer si nas sve obradovao!

Raduj se, jer te Gospod ovenča vencem neuvelim!

Raduj se, jer si izobličio jeres bogumilsku!

Raduj se, jer se proslavi Bog u tvojim čudesima!

Raduj se, jer licem gledaš Presvetu Trojicu!

Raduj se, učitelju monaških vrlina i podviga!

Raduj se, pravilo revnosne pobožnosti!

Raduj se, zaštitniče svetih tvojih zadužbina!

Raduj se, prepodobni oče, Simeone Mirotočivi – Čudotvorče!

 

Kondak 9.

Zaplakaše monasi Hilandarski neutešnu žalost izraziše, zbog tvog odlaska iz ovoga sveta u Večnu Hristovu obitelj napuštajući tekovine ovozemaljske, pa i samo telo tvoje prepodobni oče, Simeone Mirotočivi! A Kir-Sava najviše plakaše, jer se liši roditelja svoga, po monaštvu duhovnog sabrata, a i duhovnoga sina, jer te dozva na Atos k sebi radi spasenja duše tvoje, oče prepodobni, kog` je Sava gospodarem zvao. Tvojim odlaskom ožalostio si sve svetogorske monahe i pustinjake kojima si, oče, milostinju dav`o, kada si podizao mnoge manastire sa sinom ti Savom, upisujući u Knjigu Života sami sebe i sva pokolenja. Gospod vas oba proslavi Koga vi, oci, delom proslaviste, pevajući Mu: Aliluja!

 

Ikos 9.

Nikakva rečitost ljudska ne može iskazati tvoje vrline i podvige, prepodobni oče Simeone! Kad si začuo poziv Božji da pođeš dušom u Večnost kuda svi sveti i prepodobni idu, pozvao si sina ti Kir-Savu, govoreći mu da te pripremi za pogreb po pravilu monaškom. Videći Sava da se lišava roditelja i gospodara, plakaše gorko. A ti, oče, gledajući suze sina tvoga, rekao si mu: „Ako hoćeš milost pred Gospodom, vazljubljeno čedo moje Savo, uvek se moli za se, kao i za sva pokolenja!“ To su, oče, tvoje reči bile! Gledajući te na odru samrtnome, Sava se gorko rasplakao svetla lica a tužna pogleda. A mi, slaveći Boga, Koji te oče proslavi, pevamo ti smerno, primi naše pesme i pohvale:

Raduj se, oče Simeone, monaška slavo i pohvalo!

Raduj se, jer te anđeli na Nebo uznesoše!

Raduj se, jer ti slušaš naše pesme i pohvale!

Raduj se, jer si se obradovao odlasku na Nebo!

Raduj se, nasledniče Carstva Hristovoga!

Raduj se, jer si svukao staroga čoveka!

Raduj se, jer si se obukao u Nebesko ruho!

Raduj se, podvižniče atonski, županu srpski!

Raduj se, jer si se sa Hristom sjedinio!

Raduj se, zaštitniče i molitveniče naš!

Raduj se, prepodobni oče, Simeone Mirotočivi – Čudotvorče!

 

Kondak 10.

Ovako htede Gospod da nagradi pokolenja iza tebe, prepodobni oče Simeone Mirotočivi! Proslavi te Bog čudom neiskazanim, jer se pretvori plač u radost! Našao si milost pred Gospodom, ugodniče Hristov, prepodobni oče Simeone, jer poteče miro iz suvih moštiju tvojih! Isposniče Hilendarski, podvižniče i sabrate Atonski, molitveniče naš pred Gospodom! Pomozi nam tvojim molitvama, veliki županu Nebeske Srbije! Zaštiti nas od svakog zla, da bi ti sa slobodom prinoslili pesme i pohvale, slaveći Gospoda, koji te izlivanjem mira proslavi zašto Mu mi stalno pevamo: Aliluja!

 

Ikos 10.

Verni slugo Hrista Prevečnoga, prepodobni oče Simeone Mirotočivi! Dođe vreme tvog prestavljanja da odeš Bogu Istinome, u Njegovu Večnu Obitelj! Pozvao si Kir-Savu monaha da te spremi kako dolikuje, po pravilu drevnijeh monaha, shimonaha anđelskog obraza, po pravilu svetog Pahomija, načelnika ranoga monaštva, koji nam je primer ostavio, da monaštvo po pravilu živi. Svi se, oče, s tobom oprostiše, sa plačem se tuga izmešala. I Sava se sa tobom oprosti, kroz plač ti je ovako govorio: „S Bogom pođi zvezdo nezalazna!“ mi te vence od pesme pletemo i ovako oče pevamo:

Raduj se, žitelju Dvora Nebesnih!

Raduj se, jer si umno gledao Gospoda!

Raduj se, jer si nam pravu veru sačuvao!

Raduj se, utešitelju tužnih i nevoljnih!

Raduj se, izvore otkud miro celebno teče!

Raduj se, čudotvorče posle usnuća tvoga!

Raduj se, koji nađe milost pred Gospodom!

Raduj se, jer si zaspao snom pravednika!

Raduj se, nasledniče Života Večnoga!

Raduj se, jer te Gospod ubroja u svetitelje!

Raduj se, jer su mošti tvoje mirotočne!

Raduj se, zastupniče tvoga Otačastva!

Raduj se, prepodobni oče, Simeone Mirotočivi – Čudotvorče!

 

Kondak 11.

Pesma je naša mala i nemoćna pred himnom bezbrojnih čudesa, prepodobni ugodniče Hristov oče naš, Simeone Mirotočivi! Pred tobom se naše reči gube, nemoćni smo govoriti s tobom: Ne odbaci naše pesme i pohvale i moljenja što ti prinosimo, k`o svom ocu prilazimo i mošti tvoje celivamo, s pokajanjem suze prolivamo, slaveći Gospoda, Koji te proslavi, pevamo Mu: Aliluja!

 

Ikos 11.

Svetilniče divni pred Gospodom, koji nam svetliš kroz vekove, i nikada se ugasiti nećeš u srcima mnogih pokolenja, ni u dušama monaških plemena! Kir-Savi si amanet ostavio da ti mošti u Srbiju vrati u obitelj gde si zavet dao, a u b`jelu lavru Studenicu u grobnicu koju si spremio, sveti oče za života tvoga! Sad pomozi našem pokolenju, primi oče, pesme i pohvale:

Raduj se, oče, jer obradova Savu javljanjem tvojim!

Raduj se, jer ti Sava želju ispunio!

Raduj se, jer te doneo lavri Studenici!

Raduj se, oče, jer si čuda pokazao!

Raduj se, jer te Stefan i Vukan zajedno sačekaše!

Raduj se, jer se sinovi tvoji nad tobom izmiriše!

Raduj se, jer si deci srca omekšao!

Raduj se, jer te podanici s poštovanjem dočekaše!

Raduj se, jer se mirom poklonika mirom pomazaše!

Raduj se, jer mnogi bolni od mira ozdraviše!

Raduj se, jer se svi verni tobom ponosiše!

Raduj se, prepodobni oče, Simeone Mirotočivi – Čudotvorče!

 

Kondak 12.

Proslavljajući tvoje prestavljenje, prepodobni oče Simeone, pevamo tebi – sasudu Duha Svetoga: ugodniče Hristov, svetilniče tvoga pokolenja, pomozi nam tvojim molitvama, da se vratimo sa krivoga puta na pravi put pokajanja, bez koga nam nema spasenja da bi dostojno Boga proslavljali, koji tebe proslavi lučo Studenice: zasijaj nam oče, tvojim molitvama, da bi te dostojno veličali i s tobom, oče, Boga slavili i sa svetima svima pevali: Aliluja!

 

Ikos 12.

Pevamo tvoje Bogom proslavljenje i blažimo te, prepodobni oče Simeone! Mnogomoćni naš molitveniče pred Gospodom, uzvišujemo glas k tebi, oče naš Simeone! Pred humkom netljenih moštiju tvojih čudotvornih, umilno pokajnički molimo te i veličamo Božanskom ljubavlju ukrašenome radosno ti pevamo:

Raduj se, Simeone, sveta lozo Nemanjića!

Raduj se, slavo i pohvalo Studenice!

Raduj se, zaštito i slavo monaštva Srpskoga!

Raduj se, ti koji nam sijaš Svetlošću nestvorenom!

Raduj se, Božanski krine, ispunjen mirom isceljenja!

Raduj se, gradino, koja krasi obitelj Studenice!

Raduj se, lučo, koja nam pokaza Božija čudesa!

Raduj se, riznico nepresušna isceliteljnog mira!

Raduj se, izvore neiscrpni i nepresušni!

Raduj se, ogrado i štite Otadžbine naše!

Raduj se, pokrovitelju tvojih zadužbina!

Raduj se, ti koji lukavu zmiju pobedi Krstom!

Raduj se, obećanja Hristovih nasledniče!

Raduj se, prepodobni oče, Simeone Mirotočivi – Čudotvorče!

 

Kondak 13.

O, veliki ugodniče Božji! Prepodobni Simeone Mirotočivi, Čudotvorče! Primi skromno moljenje naše, koje prinosimo tebi kao pohvalu, koji si ispred Prestola Cara nad carevima, Hrista Boga našega! Moli Mu se, oče, za nas grešne da se udostojimo milosti Njegove na dan Suda Velikoga! Ti nam, oče, izmoli oproštaj od Gospoda da nam podari Večno Spasenje, da bi sa tobom, oče, i svima svetima slobodno Spasitelju zapevali: Aliluja!

(Ovaj Kondak se čita triput, a onda Ikos 1. i Kondak 1.)

 

Molitva

O, prepodobni oče Simeone, Studenički čudotvorče! Srpski županu Stefane, monasima mirotočivi Simeone, hitri pomoćniče! U dane zemaljskog života tvoga, od tebe prazan niko ne othoda. Svima si radost u susretu bio. Svi su se radovali glasu tvome, Simeone, prepodobni oče! A sad, oče, na nas pogledaj, satani nas krvolčnom ne predaj! Svetli nas sa Gornjih Visina da nas ne ulovi greha čamotinja! Poseti, sveče, našu nemoć, obuci nas u budnu spremnost! Nek nam Ljubav Božja nikad i ne nestane, zaštita tvoja nad Otadžbinom da ne prestane! O, prepodobni oče, nasleđu tvome zalutalome nedostižno je izbrojati mnoštvo čudesa tvojih, nanizanih kao na Nebu zvezda broj. Čudesa tvojih darovi se izliše u sve krajeve zemlje tvoje krstonosne. Podari nam duhovne snage, od greha oslobođenje. O, pretihi i krotki ugodniče Božji, uvedi nas, da bez spoticanja uđemo u Carstvo Životopočetne i Nerazdeljive Trojice, gde ti obitavaš i sijaš u Nezalaznoj Svetlosti i Slavi, da i mi pevamo svakoj tvari: Hvalite Gospoda! Amin.