subota, novembar 18, 2017

 Sv Fevronija

Akatist Predobnomučenici Fevroniji

praznuje se 25. juna (08. jula)

 

 

Kondak 1.

Tebi, veličanstvenoj i hrabroj mučenici koju Bog od večnosti izabra da svojim podvigom posramiš đavola i da se zlatnim slovima upišeš u knjigu Večnog Života, molitveni vapaj uznosimo mi prosjaci i siromasi duhovni: Pomozi nam da i naša imena budu zapisana u toj Knjizi Života, kako bi te ugledali jednom kada pređemo u carstvo duhova, i zapevali:

Raduj se, prepodobnomučenice Fevronija, Božanska golubice Hristova!

 

Ikos 1.

Anđelima se upodobljavajući u tišini manastirskoj od detinjstva, ti u cvetu svoje mladosti prinese sebe kao neporočnu žrtvu Gospodu kroz neopisano stradanje, o prepodobnomučenice Fevronija, zadivivši i Nebeski i zemaljski svet, i postavši ponos i slava Crkve Hristove. Zato ti uznosimo ovakve pohvale:

Raduj se, jer si za Hrista Gospoda slavno postradala!

Raduj se, jer si svojim stradanjem đavole pobedila!

Raduj se, jer si mučeništvom raj zaslužila!

Raduj se, jer je tvoj podvig mnoga srca Gospodu prizvao!

Raduj se, neustrašiva vojvotkinjo Hristova!

Raduj se, nevesto, vencem mučeničkim ovenčana!

Raduj se, slavna pohvalo monahinja!

Raduj se, blaga Nebeska dobroto!

Raduj se, blistava zemaljska lepoto!

Raduj se, prepodobnomučenice Fevronija, Božanska golubice Hristova!

 

Kondak 2.

Tebe, sveta Fevronija, kao dvogodišnje dete dovedoše u ženski manastir, gde te tvoja tetka, blažena igumanija Vriena uze na svoje ruke kao Božiji dar njihovoj monaškoj obitelji i gromkim glasom sa ostalim sestrama zapeva: Aliluja!

 

Ikos 2.

Čuvajući te kao onaj evanđeljski biser, igumanija te sakri od očiju sveta, i svet od tebe, sveta Fevronija, jer ti do svoje dvadesete godine ne izađe iz manastira, nego kao nežni cvet bi zalivana Evanđeljem Hrista Gospoda, prebivajući u molitvi i poslušanju. Zato te veličamo ovako:

Raduj se, jer kao Majka Božija, i ti kao dete bi prinešena Bogu!

Raduj se, jer si od mladosti Bogu služila!

Raduj se, jer si se sačuvala od svakoga zla!

Raduj se, jer si se upodobila Anđelima!

Raduj se, najčistiji Nebeski izvore!

Raduj se, biseru rajske bašte!

Raduj se, nežna senico u monaške rize obučena!

Raduj se, darodavko blaga Nebeskih!

Raduj se, predivni ukrase Crkve Hristove!

Raduj se, prepodobnomučenice Fevronija, Božanska golubice Hristova!

 

Kondak 3.

I ti izraste u predivnu Hristovu nevestu, prepunu ljubavi i dobrote, o sveta Fevronija, jer iz tebe zračiše krotost, smirenomudrenost, celomudrednost i sve ostale evanđeljske vrline, koje ti svaki dan ukrašavaše Nebeskom pesmom: Aliluja!

 

Ikos 3.

Ali i tvoja telesna lepota, o sveta Fevronija, bi savršeno Bogom sazdana, jer takvu krasotu ni Zemlja ni Nebo nisu videli. Igumanija Vriena se bojaše da te lepota ne sablazni, pa na tebe stavi teški podvig posta, bdenja i molitve, kako bi umrtvila tvoje prelepo devojačko telo. A mi, diveći se njenom mudrom rukovođenju, veličamo te ovako:

Raduj se, veličanstvena podvižnice!

Raduj se, krotka i nezlobiva devstvenice!

Raduj se, Anđele u telo obučeni!

Raduj se, krine svete monaške obitelji!

Raduj se, nevini cvete Rajski!

Raduj se, svetlošću djevstva pozlaćena!

Raduj se, nerazrušivi dvorče Nebeski!

Raduj se, jer si dušu ispunila ljubavlju Hristovom!

Raduj se, jer dobrotom svojom pomažeš svima koji te mole!

Raduj se, prepodobnomučenice Fevronija, Božanska golubice Hristova!

 

Kondak 4.

Ali i ti sama mučiše svoje telo, sveta Fevronija, jer si pored podviga molitve i posta, kažnjavala sebe veoma kratkim snom, spavajući na uzanoj dasci, ili na zemlji. A kada bi te đavo u snoviđenjima pokušao da sablazni, ti bi odmah ustajala da čitaš Sveto Pismo i Božanske knjige, pojući: Aliluja!

 

Ikos 4.

Stekavši veliku Božansku mudrost, sveta Fevronija, tebe je igumanija odredila da petkom uveče čitaš duhonosne knjige, jer su tada u manastir dolazile i pobožne žene iz obližnjeg grada. Ali, po naređenju igumanije, ti si stajala iza zavese, da ne bi viđala lica i nakit tih žena, jer je ona želela da te sačuva čistu od svih sablazni ovoga sveta. Zato ti ovakve pohvale uznosimo:

Raduj se, jer si telesne strasti pobedila!

Raduj se, jer si dušu svoju sa Božanskih izvora napajala!

Raduj se, jer si premudrošću Božjom i druge vaspitala!

Raduj se, zaljubljena nevesto koja je Ženika Hrista čekala!

Raduj se, jer si u pobožnosti i vrlinama ka Nebu stremila!

Raduj se, jer te je igumanija kao najlepši biser Nebeski čuvala!

Raduj se, jer si sve lepote ovoga sveta zbog Gospoda prezrela!

Raduj se, jer si monaške zavete savršeno ispunjavala!

Raduj se, jer u tebi sve beše puno ljubavi i dobrote!

Raduj se, prepodobnomučenice Fevronija, Božanska golubice Hristova!

 

Kondak 5.

Ali odjednom, u tvom manastiru, o sveta Fevronija, nastade strah i nemir, jer iz Rima od zločestivog cara Dioklecijana bi naređeno gonjenje Hrišćana. Na istok dođe surovi eparh Selin, koji strašno gonjaše verne Hristove sluge, koji su, ne želeći da se poklone idolima, radosno stradali za Boga Ovaploćenog, pojući: Aliluja!

 

Ikos 5.

Kada zli gonitelji dođoše do grada gde beše tvoj manastir, ti tada beše u postelji, jer se teško razbole. Sve monahinje se uplašiše i pobegoše, želeći i tebe da povedu sa sobom. Ali ti, o neustrašiva mučenice Fevronija, ne htede da bežiš, već ostade sa igumanijom Vrienom i njenom pomoćnicom Tomaidom, radosno čekajući ljuto stradanje. Zato ti kličemo ovako:

Raduj se, jer se nisi uplašila predstojećeg mučenja!

Raduj se, jer te je igumanija mudro pripremala za podvig!

Raduj se, jer si njenim molitvama bila ograđena od svih đavola!

Raduj se, jer si radosno išla ka mučeničkoj smrti!

Raduj se, jer tvoja hrabrost vekovima srca vernih napaja umiljenjem!

Raduj se, nevino jagnje Hristovo!

Raduj se, svetlosti neugasiva!

Raduj se, mirisno miro Nebesko!

Raduj se, srno koja je samo u Gospodu tražila spas!

Raduj se, prepodobnomučenice Fevronija, Božanska golubice Hristova!

 

Kondak 6.

Doznavši da pored grada postoji ženski manastir, mučitelj Selin posla vojnike da pohvataju sve monahinje. Uletevši u svetinju kao zveri, oni pohitaše da mačem ubiju igumaniju Vrienu. Ali tada ti hrabro skoči, neustrašiva Fevronija i reče da prvo ubiju tebe, jer nisi želela da vidiš smrt tvoje druge majke - pa zapeva Bogu: Aliluja!

 

Ikos 6.

I pre nego te odvedoše mučitelju, sveta Fevronija, mati Vriena i Tomaida te poslednji put poučiše kako da se držiš pred sudijom, ukrepljujući te da sva mučenja izdržiš do kraja, kako bi primila venac pobede od Samog Gospoda. I ti poslušno, kao nevino jagnje, primi sve te reči, pa hrabro pođe da proliješ krv za svoga Ljubljenog Ženika. Diveći se tvojoj hrabrosti, mi ti kličemo:

Raduj se, jer si sa radošću dočekala dan svoje pobede!

Raduj se, jer si sa muževnom hrabrošću koračala ka mučilištu!

Raduj se, jer se mnogi na tebe ugledaše i mučeništvo primiše!

Raduj se, jer kao nežna ptica pođe u zagrljaj smrti!

Raduj se, predivna djevo Carstva Hristovog!

Raduj se, čedna grlice Gospodnja!

Raduj se, mudra devojko, koja je spremno dočekala Ženika!

Raduj se, utešiteljko bolnih i nemoćnih!

Raduj se, molitvenice za grehe naše!

Raduj se, prepodobnomučenice Fevronija, Božanska golubice Hristova!

 

Kondak 7.

Kada te vezanu sa teškim lancima oko vrata dovedoše na sudilište, svi prisutni od tuge zaplakaše. Tada te sudija zapita kog si staleža, da li si slobodna ili robinja, a ti mu, sveta Fevronija, ovako odgovori: “Ja sam od rođenja robinja. A čija robinja – upita? A ti hrabro reče: Hristova!” – pa zapeva: Aliluja!

 

Ikos 7.

Onda zločestivi Selin, zadivljen tvojom lepotom, koju on u svom životu ne vide, stade da ti laska kako će te udati za svoga sinovca Lisimaha i dati da budeš gospodarica nad celim njegovim imanjem. A ti mu smelo odgovori, stradalnice Fevronija, kako tebe na Nebu čeka nerukotvoreni dvorac i Besmrtni Ženik, Koga ti po cenu i najvećih muka ne želiš da izdaš. Slušajući ove tvoje reči, mi ti radosno pojemo:

Raduj se, jer si svim bićem svojim ljubila Gospoda Hrista!

Raduj se, jer si teške okove zbog Njega lako nosila!

Raduj se, jer smelo izjavi pred svima da si Hristova robinja!

Raduj se, jer si prezrela sva blaga ovoga sveta!

Raduj se, jer si umom sva bila u Nebeskom svetu!

Raduj se, jer nisi živela više ti, nego Hristos u tebi!

Raduj se, jer se sada naslađuješ neopisanim sladostima duhovnim!

Raduj se, jer se usrdno moliš za one koji te mole!

Raduj se, jer se tvoje ime u oba sveta svečasno slavi!

Raduj se, prepodobnomučenice Fevronija, Božanska golubice Hristova!

 

Kondak 8.

Tada bestidni Selin dade da obnaže tvoje devojačko telo, misleći da će te time postideti i da ćeš se odreći tvoga Gospoda. A ti, o čedna nevesto Hristova Fevronija, pobedivši sram, odgovori: “Ja sam spremna da za moga Hrista podnesem ne samo ovo obnaženje, nego i da mačem budem posečena i ognjem sagorena” - pa neustrašivo zapeva: Aliluja!

 

Ikos 8.

Selin te tada optuži da se gordiš lepotom svoga tela pred silnim narodom koji te gledaše, o nevini Anđele Hristov. A ti mu smelo odgovori, sveta Fevronija, da tvoje devojačko telo do današnjeg dana niko ne vide, ali da ne pristoji Hristovoj vojvotkinji da primi rane i oganj u haljine obučena. Zato ti, tako hrabroj, mi kukavice i slabići, ovakve pohvale uznosimo:

Raduj se, jer ljubavlju pobedi stid bestidnog obnaživanja pred narodom!

Raduj se, jer svojom smelošću razjari bezdušnog mučitelja!

Raduj se, jer te Hristos zaogrnu blagodaću kao haljinom!

Raduj se, jer si svojom hrabrošću đavole ljuto posramila!

Raduj se, jer krv tvoja mnogoboštvo potopi!

Raduj se, jer si gradeći mučeništvom zemaljsku Crkvu, pobedonosno ušla u Nebesku!

Raduj se, jer tvoj podvig sa suzama umilenja čitamo!

Raduj se, jer tvoje sveto ime i danas monahinje s ljubavlju nose!

Raduj se, za Hrista od rođenja pripremana nevesto!

Raduj se, prepodobnomučenice Fevronija, Božanska golubice Hristova!

 

Kondak 9.

Tada pobesneli Selin naredi da te razapnu na zemlji i da zapale oganj ispod tebe, pa da te nemilosrdno biju motkama. I po zemlji isteče mnogo tvoje skupocene i svete krvi, o mučenice Fevronija, da prisutni narod poče vikati sudiji da poštedi tvoju mladost i lepotu, dok ti svome Gospodu Hristu, koji te u podvigu ukrepljivaše, pojaše: Aliluja!

 

Ikos 9.

Ima li na svetu besednika koji bi znali da opišu sve tvoje muke, o prepodobnomučenice Fevronija. Jer tada ti mučitelji strugaše telo oštrim grebenima i gvožđem izbiše sedamnaest zuba. Pa kada ni posle toga ti ne htede da izdaš svoga Gospoda, onda ti bezdušnici, o strahote, odsekoše obe dojke i baciše na zemlju. A narod koji to gledaše, proklinjaše i Dioklecijana i rimske bogove, odlazeći očajan sa mučilišta. A mi te, srno ranjena, ovako veličamo:

Raduj se, jer primi neopisane muke za Hrista Gospoda!

Raduj se, jer ognjem pališe tvoje devojačko telo, a ti se tiho moliše!

Raduj se, jer tvoje prečiste dojke bezdušno odsekoše, a ti Gospodu pevaše!

Raduj se, jer iz njih umesto mleka mučenička krv poteče, i đavole odgoniše!

Raduj se, jer mučitelji kidaše tvoje telo kao pobesnele zveri, a ti se radovaše!

Raduj se, jer si pokazala da Boga treba najviše od svega ljubiti!

Raduj se, zaštitnice naša od demona!

Raduj se, golubice pozlaćenih krila!

Raduj se, najlepša nevesto Hristova!

Raduj se, prepodobnomučenice Fevronija, Božanska golubice Hristova!

 

Kondak 10.

Do ludila dovedeni Selin tada naredi da ti odseku ruke i noge, stradalnice Fevronija. I ti, kao da to nije tvoje telo, stavljaše sama, prvo ruke, pa onda i noge na panj, na kome ih dželati bezdušno odsecaše. Znajući da je mukama tvojim došao kraj, ti si tiho sa Anđelima pojala: Aliluja!

 

Ikos 10.

Iako sva u krvi, o mučenice Fevronija, tvoja duša još ne odlaziše iz rastrgnutog tela, pa đavoliki Selin naredi da odseku tvoju svetu glavu. I ti, posle svih muka, ispusti svoju prečistu dušu, koju Anđeli uzeše na svoje ruke i odnesoše u Nebesku ložnicu, da se večno raduješ sa ostalim nevestama Hristovim. A mi, i tužni zbog tvoga stradanja i srećni zbog tvoje veličanstvene pobede, zahvalno te ovako veličamo:

Raduj se, jer beše oblivena mučničkom krvlju kao haljinom!

Raduj se, jer ti je blagodat Hristova muke blažila!

Raduj se, jer sve udove svoje prinese Gospodu na dar!

Raduj se, jer pokaza hrabrost kakvu svet ne vide!

Raduj se, jer zadivi i Anđele svojim mučeništvom!

Raduj se, jer sa prečistim djevama likuješ u Carstvu Nebeskom!

Raduj se, sigurno pribežište progonjenih!

Raduj se, velika nado beznadežnih!

Raduj se, pred Gospodom sigurna zastupnice naša!

Raduj se, prepodobnomučenice Fevronija, Božanska golubice Hristova!

 

Kondak 11.

Mučitelja Selina istoga dana stiže grozna smrt, a njegov sinovac Lisimah, koga je majka naučila od malena da voli Hrišćane, naredi da se tvoje mučeničko telo, mučenice Fevronija, pažljivo pokupi, čak i zemlja na koju je tvoja sveta krv istekla, dok blagoverni narod lijući suze, sa tugom i bolom pojaše: Aliluja!

 

Ikos 11.

Kada tvoje svete mošti donesoše u manastir, igumanija Vriena iznemože od neopisane tuge. U međuvremenu se sve izbegle sestre vratiše u manastir, i te noći episkop grada, sa blagovernim narodom održa svenoćno slavoslovlje u tvoju čast. Mnogi neznabošci primiše Hrišćansku Veru, a i sam Lisimah se krsti, pa ode u manastir, tako da iz tvoga velikog podviga, sveta Fevronija, izraste mnogo divnoga ploda. Želeći i mi da ti zahvalimo za tvoju slavnu uspomenu, veličamo te ovim rečima:

Raduj se, jer si podvig svoj veličanstveno završila!

Raduj se, jer si pobednički ušla u Carstvo Nebesko!

Raduj se, jer iz tvoje mučeničke krvi procveta Hrišćanstvo!

Raduj se, jer je Bog tvojim junačkim podvigom gradio svoju Crkvu!

Raduj se, jer su mnogi poželeli da sa tobom mučenički skončaju!

Raduj se, jer si blagočestivu kneginju Jeriju i dom njen privela Gospodu!

Raduj se, jer ime tvoje kao sunce na Nebu sija!

Raduj se, jer si krvlju svojom ispisala veličanstveno žitije!

Raduj se, predivni cvete Crkve Hristove!

Raduj se, prepodobnomučenice Fevronija, Božanska golubice Hristova!

 

Kondak 12.

Od tada, svaki put kada bi na dan tvoga mučeništva, mučenice Fevronija, u manastiru vršili svenoćno bdenije u tvoj spomen, ti bi se pojavljivala među sestrama za pevnicom, i stajala na svoje mesto, kao ranije kada si bila živa, a sestre bi sa umiljenjem i suzama blagodarno Bogu pojale: Aliluja!

 

Ikos 12.

Episkop grada u kome beše tvoj manastir, imajući veliku ljubav prema tebi, o prepodobnomučenice Fevronija, sagradi divnu crkvu u tvoje ime. I kada požele da kivot sa tvojim moštima prenese iz manastira u novu crkvu, neka sila mu nedade. Shvatajući da nije tvoja volja da se mošti prenesu iz manastira, igumanija te kao živu zamoli da dozvoliš da se bar jedan delić moštiju prenese. I ti joj dozvoli, te jedan tvoj zub odnesoše u novu crkvu, gde se od njega dešavaše mnoga čudesna isceljenja. A mi ti blagodarno ovako pojemo:

Raduj se, divna Hristova golubice!

Raduj se, prečisti Anđele Nebeski!

Raduj se, jer si cvet svoje mladosti Gospodu poklonila!

Raduj se, jer si dušu svoju vencem mučeništva ukrasila!

Raduj se, jer si Gospodu oltar u srcu sagradila!

Raduj se, jer si se čudesno posle smrti u svom manastiru pojavljivala!

Raduj se, jer su se nad tvojim moštima bezbrojna čudesa dogodila!

Raduj se, jer tvoj podvig vekove obasjava!

Raduj se, primeru beskrajne ljubavi prema Hristu!

Raduj se, prepodobnomučenice Fevronija, Božanska golubice Hristova!

 

Kondak 13.

O, prepodobnomučenice Fevronija, prečista device i velika Hristova mučenice, primi ovu molitvu našu, kao još jedan mirisni cvet u tvoju slavu i čast, pa se seti i nas koji sa strahom morem života ovoga plovimo, i pomozi nam da u mirno i tiho pristanište Carstva Nebeskog dođemo, kako bi mogli sa radošću da zapevamo: Aliluja!

(Ovaj Kondak se čita triput, a onda Ikos 1. i Kondak 1.)

 

Molitva

O, sveta prepodobnomučenice Fevronija, anđele za Hrista rođeni i postradali, i za Hrista krvlju venčani, kao dobra i blaga nevesta Njegova, seti se i nas prosjaka duhovnih, pa nam udeli bar malo milostinje, bar malo blaga Nebeskih. Jer mi smo ovde na Zemlji puka sirotinja, i sve što smo od tvoga Cara dobili, i što nam svaki dan daje, odnose nam lopovi lukavi, odnose zli adski anđeli. I što je najgore, postali smo toliko nemoćni da se odbranimo od njih, da smo im postali robovi, i svaki poklon odozgo mi im predajemo bez imalo borbe. A kad se setimo tebe, junakinje među mučenicama, sveta Fevronija, obuzme nas stid zbog te nemoći.

Jer mi ne možemo Gospodu ni nekoliko časaka iskrene molitve da prinesemo, a ti si Mu ceo život svoj poklonila. Mi ne možemo ni suzu za svoje grehe da pustimo, a ti si, iako nevina, svu svoju krv za Njega prolila. A kako bi tek neku veću muku podneli za Njega, a ti si mu i dojke, i ruke i noge poklonila, koje ti odsekoše, i glavu na kraju. Zar si mogla više? Jer srce i dušu si Mu poklonila od rođenja.

Zato mi, prosjaci i ubožjaci veliki, znajući da ti kao nevesta Cara Hrista imaš ključeve od mnogih odaja Njegovih, gde su blaga nebrojena, pružamo svoje ruke i prosimo. Pruži nam bar jedan mali biser Nebeski, kojim riznica Hristova neće osiromašiti, a mi ćemo postati prebogati. O Božanska golubice Hristova, Fevronija sveslavna, neka taj mali biser Hristov učini čudo sa nama, i u nama, i ulije u nas bar malo one hrabrosti koje si ti imala, pa kada lukavi lopovi, zle sluge adske, dođu po svoje, kako su već navikli, da muževno stanemo pred njih, i kažemo: “Do sada bili vaši robovi, a od sada ćemo biti Hristovi!"

O, pomozi nam, prepobodnomučenice Fevronija, pogledaj ruke naše što dižemo ka tebi, umoli tvoga Ženika da nas ne prezre, već da nas blagodatnom silom Svojom ogradi, kako bismo bili sigurni da ćemo do poslednjeg časa ovozemaljskog biti dobrovoljne sluge i robovi Njegovi. I da nikada više nećemo pasti u ruke zlih slugu adskih, nego da ćemo tvojim molitvama, sakupiti dovoljno blaga kojim se Nebo kupuje. Pa da nas onda jednoga dana Gospod primi makar u najdaljnji kutak Carstva Svoga, gde ćemo radosni čekati da se i ti pojaviš, da te vidimo, da ti ruke celivamo, da ti zahvalimo, kao prečistoj nevesti Hristovoj, golubici pozlaćenih krila, koja nam je pomogla da dođemo tamo gde svi večno poju i slave Najsvetije Ime Božije, Oca i Sina i Svetoga Duha, kroz sav beskraj beskonačne večnosti. Amin.