petak, novembar 24, 2017

 Sv Prokopije

Akatist Svetom Velikomučeniku Prokopiju

praznuje se 08. (21.) jula

 

Kondak 1.

Tebi, izabranom velikomučeniku Gospodnjem, koji si veličanstvenim stradanjem obukao zlatotkanu porfiru Carstva Nebeskog i stekao slobodu da se moliš za nas, smerno priklanjamo glave naše i prosimo od tebe pomoći na putu spasenja, angelsku ti pesmu pevajući:

Raduj se, sveti velikomučeniče Prokopije, uzvišeni Hristov stradalniče!

 

Ikos 1.

Tvorac sve vidljive i nevidljive tvari, provide u tebi, sveti velikomučeniče Prokopije, srce čisto i veru nepokolebljivu, i kao apostola Pavla, prizva te čudesno na put spasenja i mučeništva, da bi primerom tvojim mnoge duše veri hrišćanskoj priveo, i kroz vekove koji dolaze bio svima koji te u molitvama prizivaju zastupnik Nebeski. Neka ove slabašne, ali iskrene molitvene reči naše, budu mala hvala mučeništvu tvome:

Raduj se, svetla dijademo među mučenicima Hristovim!

Raduj se, kandilo vere koje nam tamu neverja obasjavaš!

Raduj se, nepokolebljivi sledbeniče Jevanđelja Hristovog!

Raduj se, svetla zvezdo što pred prestolom Gospodnjim sijaš!

Raduj se, uzdanico naša u nevoljama i patnjama!

Raduj se, ptico nebeska koja visinama neizrecive slave Božije letiš!

Raduj se, sapričasniče Angela i Arhangela!

Raduj se, milostivi pomoćniče svima koji te sa iskrenom verom prizivaju!

Raduj se, kroz vekove slavljeni vojniče Cara Nebeskog!

Raduj se, sveti velikomučeniče Prokopije, uzvišeni Hristov stradalniče!

 

Kondak 2.

Ti, sveti Prokopije, beše rođen u svetom gradu Jerusalimu, u vreme kada njime vladahu neznabošci, od oca Hrišćanina, znamenitog senatora i majke neznaboškinje, ali pošto ti otac ubrzo umre, tebi nije imao ko da peva umilnu angelsku pesmu: Aliluja!

 

Ikos 2.

Pošto ostade sam sa majkom, ona te, sveti Prokopije, vaspitavaše u neznabožačkoj veri i služenju idolima koje je po svome neznanju usrdno poštovala. Ti beše bistar umom i izuči sve nauke svetovne, spremajući se da od služenja tvari, postaneš služitelj Tvorcu. Primi stoga iz usta naših pohvalne reči ove

Raduj se, jer te Bog Otac izabra za svedočanstvo slave Njegove!

Raduj se, jer si obmane bezbožništva prezreo i ostavio!

Raduj se, jer si dušu svoju blagodaću prosvetio!

Raduj se, jer Sveznajući Bog provide u tebi ljubav ka Božanskom!

Raduj se, jer te proslavlja i Nebo i Zemlja!

Raduj se, jer si po celoj Vaseljeni podvigom svojim zasijao!

Raduj se, jer si svetlost Božanska vernima bio!

Raduj se, jer duša tvoja u rajskim lepotama prebiva!

Raduj se, slavo i pohvalo mučenika!

Raduj se, sveti velikomučeniče Prokopije, uzvišeni Hristov stradalniče!

 

Kondak 3.

Kada odraste, budući da beše lep i naočit, majka te dade, sveti Prokopije, da služiš rimskom caru Dioklecijanu. Car te ubrzo postavi za vojvodu svoga, i posla te u Aleksandriju da goniš Hrišćane, koji su radosno išli u smrt za raspetoga Gospoda, pojući: Aliluja!

 

Ikos 3.

I kao nekada Savlu, potonjem apostolu Pavlu, i tebi se, sveti Prokopije, na tom putu javi Gospod Isus Hristos. Posle silne grmljavine i zemljotresa, ti ču glas sa neba: Neanije, jer tako ti rođeno ime beše, kuda ideš i na koga ustaješ? A ti reče da goniš sve koji veruju u Raspetoga. Sa neba se ponovo ču glas: O, Neanije, i ti li na Mene ideš. A ti upita: Ko si Ti, Gospode? Ne mogu da te poznam. Tada se na nebu pojavi znak Krsta i ču se glas: Ja sam Isus, raspeti Sin Božiji. Od tih reči srce tvoje se razneži i ti se smerno pokloni pred javljenim Gospodom. Stoga čuj reči naše kojima te slavimo:

Raduj se, jer si sa Nebesa pozvan u službu Bogu!

Raduj se, jer Gospod čudesno preobrazi srce tvoje!

Raduj se, jer kao nekada Pavla, i tebe Gospod čudesno prizva u službu sebi!

Raduj se, jer zemaljsku zarad Nebeske slave u prašinu baci!

Raduj se, jer nas uspomena stradanja tvoga nadom na spasenje nadahnjuje!

Raduj se, jer se ime tvoje kroz vekove u Crkvi Hristovoj slavi!

Raduj se, jer verni narod podiže mnoge hramove tebi posvećene!

Raduj se, jer pobedonosno uplovi u tiho pristanište spasenja na prolivenoj krvi svojoj!

Raduj se, jer podvig tvoj uzdahe divljenja izmamljuje kod blagočestivih Hrišćana!

Raduj se, sveti velikomučeniče Prokopije, uzvišeni Hristov stradalniče!

 

Kondak 4.

Glas Gospodnji sa neba ti pojasni, sveti Prokopije, sve nedoumice tvoje, da On jeste i istiniti Bog i istiniti čovek, ali je dobrovoljno stradao da bi izbavio čoveka iz ropstva đavolu, grehu i smrti. Posle ovoga Krst uziđe na nebo i Gospod ti ponovo reče da silom javljenog Krsta pobeđuješ neprijatelje svoje. Kada se viđenje završi, ti se ispuni velikom radošću, i uskliknu anđelskim glasom: Aliluja!

 

Ikos 4.

Posle ovoga viđenja, ti, sveti Prokopije, stiže u grad Skitopolj i odmah nađe zlatara, kome naredi da ti izlije Krst, onakav kakav si na nebu video. I kada Krst beše gotov, ti mu se pokloni, celiva ga, i obavivši ga skerletom, nošaše ga kod sebe, čuvajući ga sa strahopoštovanjem. Diveći se novoprosijaloj ljubavi tvojoj prema raspetom Gospodu, mi ti ovako kličemo:

Raduj se, jer verom i ljubavlju Krst Gospodnji izobrazi u srcu svome!

Raduj se, jer te je Gospod Isus Hristos u mrežu Evanđelja svoga ulovio!

Raduj se, jer glas Gospodnji obrati srce tvoje na put spasenja!

Raduj se, jer u tebi blagodat načini prebivalište Presvete Trojice!

Raduj se, jer si u Gospodu Hristu spoznao tajnu života i smrti!

Raduj se, jer Gospod kroz tebe mnoga čudesa svetu objavi!

Raduj se, jer satanu pod noge baci podvigom svojim!

Raduj se, jer u nama nemoćnim veru u Gospoda Hrista razgorevaš!

Raduj se, pribežište svih onih koji te u molitvama prizivaju!

Raduj se, sveti velikomučeniče Prokopije, uzvišeni Hristov stradalniče!

 

Kondak 5.

I ti, sveti Prokopije, posle čudesnog preobraćenja Bogu, više se ne oružaše protiv Hrišćana, niti ih više gonjaše, nego protiv varvara i zle sile demonske, koji nisu mogli da podnesu silu Krsta Gospodnjeg, kojeg si ti sa sobom nosio, i kojim si ih pobeđivao, hrabro kličući: Aliluja!

 

Ikos 5.

Kada agarjani opkoliše Jerusalim i činiše mnoga zlodela u njemu, ti, sveti Prokopije, izađe hrabro pred njih, ukrepljen silom Gospodnjom, i pobedi ih, a da niko od vojnika tvojih ne poginu. Posle bitke, majka tvoja te uvede u sobu sa ndolima da im prineseš hvalu, jer se ona pred njima molila, da joj se živ vratiš. A ti joj hrabro reče da je tebi pomogao tvoj Bog, Gospod Isus Hristos, a ne zlatni idoli njeni. Zbog toga ti pobožno i smerno kličemo:

Raduj se, jer si cara zemaljskog napustio i vojnik Cara Nebeskog postao!

Raduj se, jer svetlost Božanska obasja srce tvoje i mrak pakleni iz njega odagna!

Raduj se, jer si neustrašivo ispovedio ime Hristovo!

Raduj se, jer ti Gospod u bitkama zemaljskim pomagaše!

Raduj se, jer si propovednik neznabošcima bio!

Raduj se, jer si tamu idolsku od nevernih odagnao!

Raduj se, jer ti se Gospod Hristos javio i na stradanje prizvao!

Raduj se, jer te je udostojio da budeš sapričasnik u stradanju Njegovom!

Raduj se, jer se Crkva Hristova tobom obogati!

Raduj se, sveti velikomučeniče Prokopije, uzvišeni Hristov stradalniče!

 

Kondak 6.

Majka tvoja, sveti Prokopije, se rastuži i moljaše te da ne gneviš bogove njene. A ti, ispunivši se revnosti, uze Krst svoj u ruke, i razbi idole i sve komade zlata i srebra koji ostadoše od njih podeli siromasima, veselo pojući: Aliluja!

 

Ikos 6.

Zaboravivši na prirodnu ljubav svoju, majka tvoja, sveti Prokopije, ispuni se gneva i ode caru Dioklecijanu u Antiohiju, optuživši te da si joj uništio idole. Pohulivši na Gospoda Hrista, car napisa poglavaru Palestine, svirepom Justu, da te milom ili silom odvrati od vere Hrišćanske. A ti pred poglavarem iscepa pismo carevo, uskliknuvši: Ja sam Hrišćanin, ati čini šta ti je naređeno! Gledajući hrabrost tvoju, mi ti ovako kličemo:

Raduj se, jer si bezdihane idole molitvom u prah pretvorio!

Raduj se, jer si se odvažio na stradanje za Gospoda Hrista!

Raduj se, jer si silom Duha Svetoga pretrpeo strašna mučenja!

Raduj se, jer ostavi zemaljsko vojvodstvo da bi Hristov vojvoda postao!

Raduj se, jer Gospod kroz tebe mnoge duše privede u Carstvo Nebesko!

Raduj se, jer krv tvoja prolivena postade izvor koji verne blagodaću napaja!

Raduj se, jer si zbog toga venac mučeništva sa Nebesa primio!

Raduj se, jer nam bezbrojna duševna i telesna isceljenja daruješ!

Raduj se, nepokolebljivi ispovedniče raspetoga Gospoda Isusa Hrista!

Raduj se, sveti velikomučeniče Prokopije, uzvišeni Hristov stradalniče!

 

Kondak 7.

Budući da beše poznat poglavaru Justu, on ti govoraše, sveti Prokopije, da dobrovoljno prineseš žrtvu bogovima, kako ne morao da te silom natera na to. A ti, o mučeniče Hristov, reče: 1Gvo žrtve! Evo, ja samog sebe prinosim na žrtvu Gospodu Hristu! - pa onda gromko zapeva: Aliluja!

 

Ikos 7.

Na te reči tvoje neustrašive, sveti Prokopije, poglavar se razgnevi i izvede te na mučilište, gde svirepo kidaše telo tvoje železnim šiljcima, da ti se i kosti proviđaše. Neki od prisutnog naroda videći stradanja tvoja gorko plakaše, a ti im reče da ne plaču za tobom, već za dušama svojim koje čeka strašni pakao zbog neverovanja u Gospoda Hrista. A onda ti pogledavši u nebo zavapi ka Bogu da ti podari snage da izdržiš mučenja i posramiš neprijatelje svoje. Neka ove reči naše budu pohvala za stradanja tvoja:

Raduj se, jer radosno primi mučenje za Gospoda svoga!

Raduj se, jer neustrašivo posvedoči veru u raspetoga Hrista Boga!

Raduj se, jer si oštrim trozupcem za Svetu Trojicu stradao!

Raduj se, jer pretrpi mučenja koja ni bestelesni Angeli ne bi izdržali!

Raduj se, jer si krv svoju za istinu Evanđelja prolio!

Raduj se, jer se ni u najvećim mukam Gospoda nisi odrekao!

Raduj se, jer nas na spasenje podvigom svojim prizivaš!

Raduj se, jer neprestano pred Bogom predstojiš i ljudima na putu spasenja pomažeš!

Raduj se, nado onima koji su nadu izgubili!

Raduj se, sveti velikomučeniče Prokopije, uzvišeni Hristov stradalniče!

 

Kondak 8.

Svog izmučenog i jedva živog mučitelji te baciše u tamnicu. A oko ponoći bi zemljotres u gradu i Angeli Božiji u velikoj svetlosti se pojaviše pred tobom, a ti, sveti Prokopije, iz straha da to nisu demoni, reče im da se poklone Gospodu i osene krsnim znakom, pa kada oni to učiniše, ti, videvši da su to zaista Božije Nebeske sluge, radosno uskliknu: Aliluja!

 

Ikos 8.

Tada ti se, sveti velikomučeniče Prokopije, u velikoj i neiskazanoj slavi javi i sam Gospod Isus Hristos, koji dodirnu rane tvoje i isceli te. Onda te Gospod i krsti, rekavši: Od sada se ne zoveš Neanije, već Prokopije. Budi hrabar, jer ćeš učiniti mnoga dela i privešćeš veliko stado Ocu Mojem. A ti se sa strahom pokloni pred Gospodom, ištući od Njega snagu za buduća stradanja, na šta ti Gospod reče: Ne boj se, Ja sam s tobom. Udivljeni veličanstvenoj sili Gospodnjoj, koja čudo na tebi učini, mi ti ovako kličemo:

Raduj se, jer si sa Angelima Božijim kao sa ljudima razgovarao!

Raduj se, jer ti se i sam Vaskrsli Gospod u tamnici javio!

Raduj se, jer te je Gospod Isus Hristos rukom svojom krstio!

Raduj se, jer si u tamnicu zatočen da bi slobodu u Gospodu našao!

Raduj se, jer si sa mužanskom hrabrošću na podvig mučeništva pošao!

Raduj se, jer si naoružan silom Krsta sve protivnike u prolivenoj krvi svojoj potopio!

Raduj se, jer nisi poštedeo telo svoje od muka i stradanja!

Raduj se, jer si mučitelje hrabrošću svojom porazio!

Raduj se, jer si kao Mojsije sa Bogom lice u lice razgovarao!

Raduj se, sveti velikomučeniče Prokopije, uzvišeni Hristov stradalniče!

 

Kondak 9.

Kada te drugoga dana izvedoše na mučilište, sveti Prokopije, svi behu udivljeni čudesnim isceljenjem tvojim, i dok neznabošci govoraše da te isceliše njihovi bogovi, Hrišćani znajući da je to delo Gospodnje, zajedno sa tobom pobedonosno klicahu: Aliluja!

 

Ikos 9.

Udiviše se i najveći besednici, jer nemaše reči da opišu neustrašivost tvoju, velikomučeniče Prokopije. Jer kada mučitelj reče da te ne isceli Gospod, nego bogovi njihovi, ti zatraži da te odvedu u hram idolski. Mučitelj se obradova, jer mišljaše da ti hoćeš da prineseš žrtvu idolima. A ti, kada uđe u hram, pomoli se Bogu, pa načinivši rukom krsni znak, imenom i silom Gospodnjom, razruši sve idole njihove u komade. Zbog te revnosti tvoje počuj ove reči hvale:

Raduj se, neustrašivi ispovedniče imena Gospodnjeg!

Raduj se, jer si Krst Hristov poneo stradanjem svojim!

Raduj se, jer se purpurnom haljinom stradanja tvoga Crkva Hristova ukrasila!

Raduj se, jer si iz ljubavi prema Gospodu Hristu poželeo da umreš za Njega!

Raduj se, jer si telo predao na ljute rane, za večni i blaženi život!

Raduj se, jer si zbog stradanja svoga za Gospoda postao zajedničar sa svima Svetima!

Raduj se, jer si iznad svega istinu ljubio i život svoj za nju položio!

Raduj se, jer se i Angeli Nebeski udiviše podvigu i stradanju tvome!

Raduj se, jer si postao izvor isceljenja vernom narodu Božijem!

Raduj se, sveti velikomučeniče Prokopije, uzvišeni Hristov stradalniče!

 

Kondak 10.

Bivši ponovo u tamnicu bačen, tebi, sveti Prokopije, dođoše dvojica starešina sa dva odreda vojske, koji videvši čudo koje učini, poverovaše u Gospoda Hrista. Ti ih onda pouči veri hrišćanskoj i oni se te noći krstiše, a drugi dan ispovedivši javno Gospoda Hrista, radosno postradaše za Njega, veselo kličući: Aliluja!

 

Ikos 10.

Tada se i neke blagorodne žene obratiše Gospodu Hristu, videći čuda koja se tobom događaju, sveti Prokopije, i biše zbog toga strašno mučene. Videći muke njihove, majka tvoja Teodosija u dubini srca svoga napokon spozna Istinu, pa i ona javno ispovedi Raspetog Gospoda, i postrada zajedno sa njima, na veliku radost tvoju, što je poznala Boga Istinitog. Neka ove reči uznesu hvalu našu ka tebi:

Raduj se, jer mnogi zbog tebe u Gospoda poverovaše!

Raduj se, jer mnoge na podvig mučeništva primerom svojim ohrabri!

Raduj se, jer je Gospod molitve tvoje uslišio i majku tvoju poznanju istine i stradanju priveo!

Raduj se, jer te ni najužasnija mučenja nisu pokolebala u ljubavi prema Gospodu!

Raduj se, jer si i drugove svoje na stradanje stradanjem svojim priveo!

Raduj se, jer nas od bezbrojnih muka i beda spasavaš!

Raduj se, jer se kroz tebe mnogi Bogu sa velikom nadom obraćaju!

Raduj se, jer si zadobio blagodat kojom i demone od nas odgoniš!

Raduj se, jer ikona tvoja mnoge hramove u Crkvi Božijoj ukrašava!

Raduj se, sveti velikomučeniče Prokopije, uzvišeni Hristov stradalniče!

 

Kondak 11.

Posle smrti svetih žena i majke tvoje, tebe, sveti Prokopije, ponovo izvedoše na sudilište, gde ti opet primi neopisana mučenja i proli potoke krvi, stojeći čvrsto kao nepomičpa stena. Videći stradanje tvoje neustrašivo, upravitelj Just se od muke razbole i te noći umre, a ti, mučeniče Hristov, u tamnici slavljaše Gospoda, pojući: Aliluja!

 

Ikos 11.

Potom u Palestinu dođe upravitelj Flavijan, još svirepiji od Justa, i odmah te, sveti Prokopije, izvede na sudilište, huleći na Gospoda Hrista. A ti, poučen Duhom Svetim, iznese pred njega sav domostroj spasenja ljudskog, o tome kako je Bog postao čovek od Svete Djeve Marije radi spasenja ljudskog, i kako se Hrišćani ni po cenu smrti ne žele da odreknu Njega, koji jedini daje život večni. Zbog togati sa verom i divljenjem kličemo:

Raduj se, jer si mučeničkom krvlju upisan u knjigu večnoga života!

Raduj se, jer si ozaren svetlošću Božanske Svete Trojice!

Raduj se, jer nas molitvama tvojim Gospodu od mnogih strasti izbavljaš!

Raduj se, jer si stradanjem sebe samog Božanskom Duhu kao veličanstveni hram prineo!

Raduj se, jer je lice tvoje blagodaću pred mučiteljima sijalo!

Raduj se, jer si stradanjem svukao truležnu haljinu tela i obukao nepropadljivu Nebesku haljinu!

Raduj se, jer se sa svetim Dimitrijem, Georgijem i Artemijem na ikonama kao ratnik Hristov izobražavaš!

Raduj se, jer je Duh Sveti kroz tebe reči spasenja ljudima blagovestio!

Raduj se, jer si revnost apostola Pavla u propovedanju Evanđelja imao!

Raduj se, sveti velikomučeniče Prokopije, uzvišeni Hristov stradalniče!

 

Kondak 12.

Ne mogavši više da sluša reči tvoje, sveti Prokopije, mučitelj Flavijan, naredi nekom Arheleju da te pogubi, ali on, zamahnuvši mačem, pade i izdahnu pred tobom. Tada mučitelj naredi te staviše tamjan u ruku tvoju, i nadneše je nad usijani žrtvenik, misleći da ćeš ti, budući opečen, okrenuti ruku, i prineti tamjan kao žrtvu na oganj. A ti, trpljivo držaše ruku dva sata nad ognjem, ne okrenuvši je, i radosno pojaše Gospodu: Aliluja!

 

Ikos 12.

Posle strašnog mučenja, sudija naredi da te bace u peć ognjenu, ali, tebi, sveti Prokopije, kao trojici mladića u Vavilonu oganj ništa ne mogaše, te ti osta nepovređen. Tada mučitelj izreče smrtnu presudu, i ti, pomolivši se za sav narod i Crkvu Božiju, prikloni glavu svoju pod mač, predavši dušu Gospodu koga si tako silno ljubio i za koga se neustrašivo postradao. Primi zbog toga ovo klicanje naše:

Raduj se, jer kao što ni trojici mladića u Vavilonu, ni tebi plamen ognjene peći ništa ne mogaše!

Raduj se, jer si ognjem paljen da bi postao zajedničar ognja Božanskog!

Raduj se, jer pučinu mora životnog kao munja mučeništvom prepliva!

Raduj se, jer si pretrpevši teška stradanja Gospodu glavu priklonio!

Raduj se, jer si srcem znao da Gospod mučenike za veru rajskim krasotama nagrađuje!

Raduj se, jer si veru sačuvao i divan podvig Gospodu prineo!

Raduj se, jer si zbog stradanja svoga našao slobodu kod Gospoda da se moliš za one koji te za pomoć mole!

Raduj se, jer je na dan proslavljenja tvoga Gospod mnoge krajeve ljuto kaznio, jer su radili poslove koje nisu morali da rade!

Raduj se, jer si stradanjem Crkvu Hristovu uzvisio!

Raduj se, sveti velikomučeniče Prokopije, uzvišeni Hristov stradalniče!

 

Kondak 13.

O, sveti velikomučeniče Prokopije, primi ove smerne molitve naše, i umoli Svemilostivog Gospoda, da nam oprosti sva bezakonja naša, kako bi se i mi u zboru spašenih našli i sa njima radosno pojali: Aliluja!

(Ovaj Kondak se čita triput, a onda Ikos 1. i Kondak 1.)

 

Molitva

O, sveti i veliki mučeniče Prokopije, veličanstveni slugo Gospodnji, pogledaj sa Neba i na nas, nedostojnu decu poslednjih vremena, i prinesi molitvu Gospodu za spasenje naše, kako bi se i mi udostojili ulaska u Višnji Jerusalim, makar I u najdalji kutak njegov. Možda je ovo drsko što tražimo od tebe, mi koji gresima svojim utiremo staze antihristu, ali kome da se obratimo, koga da molimo, ako ne vas, zvezde Nebeske, čija svetlost kroz vekove obasJava ovaj, u greh ogrezli svet. Ali, Gospod je rekao da u molitvi dosađujemo kao ona ev.šđelska žena, i mi to kroz ove reči evo i činimo.

Mnoge su rane naše i mnoge su muke naše. Bolesne su nam duše, pa nam i tela stradaju. Neka molitve tvoje Gospodu izliju blagodat na nas, kako bi prvo duše, te besmrtne neveste Hristove, od svake nečistote oprali, i spremili za čas kada Gospod zakuca i na naša vrata i pozove nas sebi. A neka nam Gospod podari, molitvama tvojim, sveti Prokopije, i telesnog zdravlja, kako bi Ga mogli još više slaviti i više Mu služiti.

Neka nam u ova nemirna vremena Gospod podari mira, i među nama i u nama, i ljubavi, kako bi mogli da ljubimo i neprijatelje svoje. Jer onaj ko ne bude imao ljubavi u sebi, u Carstvo Nebesko neće ući, makar i mrtve vaskrsavao.

Zbog toga nam zaceli sve rane duševne, sveti Prokopije, da makar kao bleda slika ličimo na Spasitelja svoga, i da se povratimo u ono stanje u kome Adam beše pre pada, kada je poznavao suštinu stvari. Jer mi, ovakvi jadni, nismo ni svesni koliko nema dobra u nama, i koliko treba da se popravljamo i menjamo, da bi se udostojili spasenja.

I daj nam, mučeniče Hristov Prokopije, snage da sve smutnje i sablazni vremena ovoga hrabro savladamo, da veru sačuvamo, da ne pokleknemo pred silama tame koje, evo hoće, da nas prisajedine sebi. Kao što si ti veru u Gospoda ispovedio i krvlju je zapečatio, učini i nas hrabrijim nego što jesmo, pa da se odupremo svim nasrtajima i vidljivih i nevidljivih neprijatelja, koji bi da Svetu Veru našu, Veru Pravoslavnu, uprljaju i unište, i tako nam oduzmu nadu na spasenje.

Primi ove molitve naše, mučeniče Božiji Prokopije, i očisti ih svojim, pa ih prinesi Gospodu da se smiluje na nas, i da nas ne odbaci od sebe, već da nas udostoji spasenja, kako bi i mi mogli radosno sa Angelima da neprestano proslavljamo Presvetu Trojicu, koja u Ocu i Sinu i Svetome Duhu večno prebiva. Amin.