petak, novembar 24, 2017

 Sv Dositej

Akatist Prepodobnom Dositeju

praznuje se 19. februara (04. marta)

 

Kondak 1.

Izabrani od večnosti, predivni ugodniče Gospodnji, koji si za kratko vreme provedeno u manastiru dostigao blaženstvo, i sada sa beskrajnom radošću obitavaš u svetlosti Carstva Nebeskog, pogledaj na nas ništavne i bedne, i pošto imaš veliku slobodu kod Boga, izmoli nam milost Njegovu i oproštaj bezbrojnih sagrešenja naših, da bi mogli doveka da ti kličemo:

Raduj se, prepodobni Dositeje, primeru poslušanja i krotosti!

 

Ikos 1.

Po Svom za nas uvek nedoumnom promislu, Gospod Isus Hristos kao Izvor svih dobara, provide da će u Tebi uzdići jednoga od Svojih svetitelja čije se ime sa radošću i ljubavlju pominje i slavi. Zbog toga On čudesno posla k tebi Svoju Majku, Presvetu Bogorodicu, da ti objavi put spasenja. I ti čuvši Njene svespasavajuće reči odmah ostavi ovaj tašti svet i radosno pođe za Carem nad carevima da Mu kao verni sluga revnosno služiš. Zbog toga ti s ljubavlju uzvikujemo:

Raduj se, zvezdo sjajna na Nebu Crkve Hristove!

Raduj se, divni ugodniče Tihe Svetlosti!

Raduj se, cvete miomirisni u Raju Hristovom!

Raduj se, putevoditelju naš ka Carstvu Nebeskom!

Raduj se, odvažni zaštitniče onih koji te molitveno slave!

Raduj se, drugi Anđelu Čuvaru onih koji tvoje ime nose!

Raduj se, sabesedniče Anđela i svih Svetih!

Raduj se, pomoćniče Hristov u domostroju spasenja ljudskog!

Raduj se, omiljena pohvalo monaha!

Raduj se, prepodobni Dositeje, primeru poslušanja i krotosti!

 

Kondak 2.

Iako si odrastao u svakom zemaljskom obilju, i nikada nisi čuo za reč Božiju, kada neki ljudi dođoše tvome rođaku vojvodi, i pričaše o svetom gradu Jerusalimu, u tebi se javi želja da i ti posetiš mesta gde je Gospod živeo, pa zamoli vojvodu da te pošalje tamo. Ne znajući još ništa umom, srcem si već počeo da osećaš Boga, i da mu radosno uzvikuješ: Aliluja!

 

Ikos 2.

Ne želeći da odbije tvoju želju, vojvoda nađe svog prijatelja koji putovaše u Svetu Zemlju, i zamoli ga da te povede da vidiš sveta mesta, i duhom osetiš prisustvo Božije u svetu, gde On telesno provede trideset tri godine i Svojim stradanjem i Vaskrsenjem izvrši spasenje grešnog roda ljudskog od greha, smrti i đavola. Čudesno vođen Božijom rukom, iako si još bio u tami neznanja, ti hrabro hitaše ka svome spasenju. A mi, videći i na tebi premudro Božije staranje o svakom čoveku, radosno ti kličemo:

Raduj se, jer si poželeo da vidiš sveta mesta Gospodnja!

Raduj se, jer te je ruka Božija tajanstveno vodila ka spasenju!

Raduj se, jer si išao kao ovca poslušno za svojim Pastirom!

Raduj se, jer samo Bog Sveznajući zna kako je zapalio srce tvoje!

Raduj se, jer te je Božija blagodat privukla na put spasenja!

Raduj se, jer iz tame neznanja pođe ka svetlosti bogopoznanja.

Raduj se, jer te je Bog odredio da Mu verno služiš.

Raduj se, jer si imao čisto srce u koje Gospod tajanstveno uđe!

Raduj se, jer si našao neizmerno veliku milost kod Gospoda!

Raduj se, prepodobni Dositeje, primeru poslušanja i krotosti!

 

Kondak 3.

Ti se veoma zadivi kada ugleda svetinje koje su bile podignute na onim mestima gde je Gospod Isus Hristos boravio. Kako čudesan beše Njegov zemaljski put. Od Vitlejemske pećine, do Golgote, od rođenja do smrti, ali i svepobednog Vaskrsenja, čime je smrt uništio i otvorio vrata Carstva Nebeskog onima koji Ga ljube. Ushićen viđenim, ti si u umiljenju klicao Gospodu: Aliluja!

 

Ikos 3.

Zanesen duhom, ti u jednoj crkvi u Getsimaniji ugleda ikonu Strašnoga Suda, na kojoj bi prikazana lepota i blaženstvo onih koji su Bogu ugodili svetlim primerom svoga života. Ali kada ugleda na drugoj strani muke i patnje onih koji su zaboravili na Boga i svojim strasnim i sebičnim životom osudili sami sebe na večno mučenje, ti, kao probuđen iz sna, otvori duhovne oči i duboko se zamisli nad tvojim dotadašnjim životom. I mi, probuđeni tvojim svetim molitvama od grehovnog sna, smerno ti kličemo:

Raduj se, jer uplašivši se Strašnoga Suda, pronađe Put, koji je Istina i Život!

Raduj se, jer te Božija ruka nevidljivo dovede pred tu ikonu!

Raduj se, jer kao bludni sin požele natrag u Očev dom!

Raduj se, jer se koprena neznaboštva skide sa tvoje duše!

Raduj se, jer ti se poče otkrivati tajna ljudskog života!

Raduj se, jer shvati da je tvoj dotadašnji život bez Boga bio prazan i uzaludan!

Raduj se, jer se i tvoj Anđeo Čuvar stade radovati zbog tvoga obraćenja Bogu!

Raduj se, jer Nebesa uskliktaše pesmom Nebeskih Vojski bestelesnih!

Raduj se, jer se iznova rodi Duhom Svetim!

Raduj se, prepodobni Dositeje, primeru poslušanja i krotosti!

 

Kondak 4.

I dok ti zadivljen i zamišljen stajaše pred tom ikonom, stade pored tebe jedna divna Gospođa u purpurnoj haljini, i poče ti objašnjavati šta očekuje one kojima je samo do uživanja i slave ovoga sveta stalo, i kakve ih muke očekuju u paklu. Već zapaljeni oganj u tebi buknu od neke neopisane radosti, i ti umilno uskliknu Bogu: Aliluja!

 

Ikos 4.

Slušajući je, ti si se u sebi čudio, jer nisi znao ništa o Strašnom Sudu, pa je upita: Gospođo, šta treba da čini čovek, da bi se izbavio tih muka? Ona ti odgovori: Posti, ne jedi mesa, i moli se često Bogu, pa ćeš se izbaviti muka. I dok ti razmišljaše o tim rečima, Nje nestade. Tada poče da je tražiš, misleći da to beše žena kao i sve druge. Ali to beše Prečista i Presveta Djeva Marija Bogorodica. Blagodarni Bogu što te je udostojio takve nebeske posete, mi ti kličemo:

Raduj se, jer ti se kao malo kome na zemlji javila Majka Božija!

Raduj se, jer si Njene slatke i spasavajuće reči slušao!

Raduj se, jer te je Njen Nebeski dah večnošću opio!

Raduj se, jer te je uputila na sigurni put spasenja!

Raduj se, jer ti je otkrila da je Njen Sin Gospod Isus Hristos jedini Spasitelj u svim svetovima!

Raduj se, jer si nebeske istine slušao iz usta Nebeske Carice!

Raduj se, jer te je naučila da zamrziš svet, koji je neprijatelj Bogu!

Raduj se, jer te je usinovila Majka Božija!

Raduj se, jer si Joj se neprestano molio do kraja života!

Raduj se, prepodobni Dositeje, primeru poslušanja i krotosti!

 

Kondak 5.

Od tada tebe zahvati umiljenje, i ti stade ispunjavati te tri zapovesti što ti ih dade Presveta Bogomajka u Getsimaniji. A vojvodin prijatelj sa kojim si došao u Jerusalim, stade tugovati, videći te gde postiš i ne jedeš mesa, jer nije znao šta će reći vojvodi za tebe. A ti, ne obazirući se na njegovu tugu, ranjen božanskom ljubavlju, u umiljenju klicaše Bogu: Aliluja!

 

Ikos 5.

Vojnici s kojima si bio, videći šta se zbiva s tobom, rekoše ti: Čedo, to što ti radiš, nije za one koji žive u svetu, nego ako želiš da vodiš takav život, idi u manastir, i spašćeš dušu svoju. A ti, ne znajući ništa ni o Bogu, ni šta je to manastir, govoraše: Vodite me kuda hoćete, ja samo želim da se izbavim ognjenih muka i da se spasem. Zadivljeni tom tvojom čistom željom, mi ti kličemo:

Raduj se, jer si zaželeo jedino korisno - spasenje svoje duše!

Raduj se, jer si se odrekao svega i pošao za Gospodom Hristom!

Raduj se, jer si goreo blagodaću Božijom kao oganj!

Raduj se, jer si sva blaga ovoga sveta za ništa smatrao, želeći da ugodiš Bogu!

Raduj se, jer te ništa više nije moglo vratiti sa tog puta!

Raduj se, jer te Bog proslavi poslušanjem!

Raduj se, jer se tobom i Gospod Hristos proslavlja!

Raduj se, jer si dostigao smirenje savršeno!

Raduj se, jer si postao uteha hristočežnjivih Hrišćana.

Raduj se, prepodobni Dositeje, primeru poslušanja i krotosti!

 

Kondak 6.

Onda neki od tih vojnika, prijatelji avve Serida, uzeše te i odvedoše u njegov manastir. A on te predade blaženom Doroteju da sazna sve o tebi i tvome dotadašnjem životu. I na sve što ti je blaženi govorio o teškim zahtevima monaškog života, ti si samo odgovarao: Ja želim da se spasem - dok si Gospodu u sebi klicao: Aliluja!

 

Ikos 6.

Videvši da si rešio da ugodiš Bogu, ava Dorotej te odvede igumanu Seridu i reče: Ako želiš da ga primiš, primi ga bez bojazni, jer nema nikakva zla u njemu. Ovaj mu odgovori: Učini mi tu ljubav, oče, pa ga ti uzmi kod sebe, i uči ga spasenju. Ava Dorotej zbog svoje smernosti odbijaše, ali na kraju ipak pristade, i obavestivši velikog starca Varsanufija, primi te u manastir da vodiš bitku za Carstvo Nebesko. A mi, diveći se tvojoj velikoj želji ka spasenju, kličemo ti:

Raduj se, jer si imao bogomudrog starca koji te je u Carstvo Nebesko doveo!

Raduj se, jer si monaške zavete revnosno ispunio!

Raduj se, jer otkako si postao monah, ništa nisi uradio po svojoj volji!

Raduj se, jer si grehe svoje mladosti suzama pokajanja izbrisao!

Raduj se, jer si naučio da nikog ne osuđuješ!

Raduj se, jer si bio tih i krotak u svakom poslu koji si radio!

Raduj se, jer si blagi jaram Hristov na sebe uzeo!

Raduj se, dobri učeniče velikih Otaca Crkve!

Raduj se, jer si postao primer onih koji hoće da se spasavaju!

Raduj se, prepodobni Dositeje, primeru poslušanja i krotosti!

 

Kondak 7.

I uze te ava Dorotej s radošću, i odredi da budeš sa njim u bolnici, u kojoj su se lečili već onemoćali i bolesni monasi. Ti bez roptanja prihvati to poslušanje, i usrdno se staraše o bolesnicima. Pod sigurnom rukom tvoga starca, ti otpoče strogi monaški podvig i poslušanje, svakodnevno kličući Bogu: Aliluja!

 

Ikos 7.

Znajući da će za tvoju dušu da položi račun na Strašnom Sudu Hristovom, ava Dorotej te je mudro poučavao monaškom životu. Postepeno je u tebi gasio telesne strasti, znajući da se bez toga ne mogu pobediti ni duhovne. Tvoju dotadašnju prirodnu potrebu za hlebom on postepenim smanjivanjem svede na minimalnu, a ti i tada ne beše gladan. Ugasivši želju za telesnom hranom, ti si sve više gladnio za duhovnom. Diveći se tvome velikom uzdržanju, mi ti kličemo:

Raduj se, jer si se pokazao neprijatelj slastoljubivog tela!

Raduj se, jer si ostatke bolesničke hrane jeo!

Raduj se, jer si trudovima sve strasti u sebi ugasio!

Raduj se, jer si se ukrasio blagodatnim bestrašćem!

Raduj se, podražavaoče najvećih podvižnika Hristovih!

Raduj se, jer si molitvom i postom đavola posramio!

Raduj se, jer si se ukrasio svim vrlinama Hrišćanskim!

Raduj se, jer tvoje podvige molitve i posta niko ne može dostojno iskazati!

Raduj se, jer si se čistotom svojom Nebeskog Carstva udostojio!

Raduj se, prepodobni Dositeje, primeru poslušanja i krotosti!

 

Kondak 8.

U svome poslušanju u bolnici, ti beše tih i krotak. Tvoje služenje bolnima beše svakom prijatno i uspokojavajuće, jer ti sve rađaše čisto i sa radošću. Videći u bolesnim starcima samoga Gospoda Hrista, koji je rekao: Bolestan bejah, i obiđoste Me - ti im pomagaše kao da Samome Gospodu pomažeš. Radujući se zajedno s tobom, sveradosno kličemo Gospodu: Aliluja!

 

Ikos 8.

A kad bi se desilo da zbog premora kažeš nekom bolesniku ljutu reč, ti si odlazio u bolnički magacin i plakao. Ne mogavši da te uteše drugi bolničari bi dozivali avu Doroteja. A on bi te mudro ukorevao, govoreći: Zar zlo da kažeš svome bolesnom bratu. Ne znaš li da je on Hristos, i Hrista vređaš? Ti si obarao glavu i plakao. Tada bi ava tiho rekao: Bog će ti oprostiti. Ustani, i od ovog trenutka počnimo da se popravljamo. I ti si sa radošću trčao na svoju službu, kao da si dobio oproštaj od Samog Boga. Gledajući tvoju veliku dobrotu i nezlobivost mi ti kličemo:

Raduj se, jer si sve ljubio Hristovom ljubavlju!

Raduj se, jer si se ugledao na Njega poslušnošću!

Raduj se, jer si bolesti bolnih sa radošću nosio!

Raduj se, jer si patnje bratije monaha lečio ljubavlju i molitvom!

Raduj se, milostivi sadrugu onih koji su bolovali!

Raduj se, dobri slugo slugu Gospodnjih!

Raduj se, neumorni lekaru nemoći nemoćnih!

Raduj se, preobilno ispunjeni milošću i ljubavlju!

Raduj se, jer si se životom svojim uzidao u Crkvu Hristovu!

Raduj se, prepodobni Dositeje, primeru poslušanja i krotosti!

 

Kondak 9.

Ti si bio zaista izvrstan i revnosan u ispovedanju pomisli svome duhovnome ocu. Kada bi ti, namestivši dobro bolesničke postelje, došla pomisao kako to dobro radiš, odmah bi govorio avi Doroteju: Oče, pomisao mi kaže da dobro spremam postelje. A on ti je poučno odgovarao: Ti se pokazuješ kao dobar sluga i sobar, ali nisi postao dobar monah. Prihvatajući pokorno njegov prekor, Gospodu si umilno klicao: Aliluja!

 

Ikos 9.

Tvoj duhovni otac ti nikada nije dopuštao da imaš pristrašće prema ma kojoj stvari. I ti sve od njega primaše sa verom i ljubavlju, usrdno ga slušajući. Kada bi sašio sebi odelo, i ava ti rekao: Idi i daj ga drugom bratu, ti si ga s radošću davao. Isto tako kada si poželeo neki lep nož da uzmeš za bolnicu, ava ti je zabranio, i ti ga više nikada ne uze u svoje ruke. Jer ti ništa ne činjaše po svojoj volji. Zadivljeni tvojom poslušnošću, mi ti kličemo:

Raduj se, jer si reč duhovnog oca poštovao kao reč Božiju!

Raduj se, jer se nikad više nisi vraćao na ispoveđene pomisli!

Raduj se, Duha Svetog obitalište ukrašeno!

Raduj se, Presvete Trojice služitelju verni!

Raduj se, jer si ugodivši Bogu upisan u knjigu večnog života.

Raduj se, umrli za sve svetsko i prolazno!

Raduj se, rođeni za nebesko i večno!

Raduj se, pobedo nad strastima telesnim i duševnim!

Raduj se, jer si uručeni ti talant nemerljivo umnožio!

Raduj se, svetli primeru ispunjenja Evanđela Hristovog!

Raduj se, propodobnih slavo i pohvalo!

Raduj se, prepodobni Disiteje, primeru poslušanja i krotosti!

 

Kondak 10.

Ti nikada ništa ne učini po svojoj volji. I kad bi ti ava Dorotej nešto naredio ismevajući te, ti si odmah trčao i izvršavao bez razmišljanja. A kada te je naružio zbog tvog običaja da glasno govoriš, ti si načinio metanije pred njim, i od tada govorio tiho pred ljudima, ali si Bogu veleglasno i dalje klicao: Aliluja!

 

Ikos 10.

Jednom kada si zapitao avu Doroteja nešto iz Svetog Pisma, on je odgovorio da ne zna, ne želeći da se učiš Pismu, nego da se čuvaš smirenjem. Kada ga ti ponovo nešto drugo zapita, on te posla igumanu, ali poruči po drugima, kada dođeš, da te malo istuče. I ti kada dođe, iguman te izruži, udarivši ti i dva šamara. Kada se vrati avi Doroteju, ne reče mu zašto te on ne ispravi, nego te posla igumanu, već krotko i sa verom primi sve što ti on naređivaše. Nama kojima je teško to da razumemo, ostaje samo da ti kličemo:

Raduj se, krotosti i smirenosti ispunjeni!

Raduj se, jer si i batine od igumana sa radošću primao!

Raduj se, jer si uzišao na visinu bestrašća!

Raduj se, jer je tvoj podvig mnoge u srce Božjim umiljenjem ranio!

Raduj se, jer si Hristovo ime u srcu molitvom upisao!

Raduj se, čisti dušom kao najčistiji izvor planinski!

Raduj se, jer si već na zemlji Carstvo Nebesko duhom osetio!

Raduj se, jer si stalno u srcu nosio javljanje Majke Božije!

Raduj se, nezlobivo jagnje stada Hristovog!

Raduj se, prepodobni Dositeje, primeru uzdržanja i krotosti!

 

Kondak 11.

Ne provevši ni pet godina u manastiru, ti se teško razbole od sušice. Čuvši da su rovita jaja dobra za tu bolest, ti ih ne požele, jer se ava Dorotej nije toga setio. A da te ne bi mučila pomisao, ti to reče avi, ali ga zakle da ti ih ne daje, jer se on toga prvi nije setio. I u bolesti odsecajući svoju volju, ti si trpio poslušno i veselo klicao Bogu: Aliluja!

 

Ikos 11.

Ti si stalno imao Gospoda Hrista u umu. I u bolesti Ga nisi zaboravljao. Iako u teškim bolovima, ti si stalno ponavljao: Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me grešnog. A kada te bolest toliko steže, da već nisi mogao da izdržiš, posla poruku velikom starcu Varsanufiju: Otpusti me, oče, jer ne mogu više da živim. On ti reče da trpiš još malo. Kada ga ponovo isto zamoli, veliki starac odgovori: Idi s mirom, i pretstani Svetoj Trojici, i moli se za nas! I ti sa radošću ode Gospodu, a mi zemni i grešni, umilno ti kličemo:

Raduj se, jer se ni smrti nisi bojao!

Raduj se, jer si u bolesti neprestano ime Hristovo pominjao!

Raduj se, jer si se radovao preseljenju u Dvore Gospodnje!

Raduj se, jer si ostavio propadljivo, i nasledio večno!

Raduj se, revnosni borče protiv strela demonskih!

Raduj se, jer su te Anđeli čuvali od njih na samrtnom času!

Raduj se, jer su dušu tvoju čistu Gospodu na dar odneli!

Raduj se, jer sada sve tajne Božije gledaš licem u lice!

Raduj se, angelopodobni, jer sa Angelima druguješ u Carstvu Nebeskom.

Raduj se, prepodobni Dositeje, primeru poslušanja i krotosti!

 

Kondak 12.

Ostala bratija, čuvši za takav odgovor velikog starca, stadoše negodovati: Šta je on to tako veliko učinio? Kakav je to njegov podvig, te je dobio takav odgovor od svetog starca? Zar je za tako kratko vreme mogao prestići ostale koji se godinama podvizavaju? I dok su se oni čudili, ne znajući tvoju savršenu poslušnost i tajne podvige, ti si radosno predstojao Prestolu Gospodnjem i sa Anđelima klicao Presvetoj Trojici: Aliluja!

 

Ikos 12.

Da ne bi bili u nedoumici o tvojoj svetosti, Bog je otkri jednom velikom i svetom starcu, koji došavši u manastir zažele da sazna o svetim ocima manastira. Pomolivši se Bogu, u viđenju ih ugleda sve zajedno na mestu svetlom, i među njima jednog mladića, veoma veselog. Kada posle viđenja opisa njegov izgled, svi shvatiše da to beše ti, prepodobni Dositeje. I svi proslaviše Boga, što se za tako kratko vreme življenja u manastiru, ti udostoji tako velike nebeske slave. Blagodarni Bogu na tvome proslavljenju, sa radošću ti anđelskim glasom uzvikujemo:

Raduj se, Svete Crkve Hristove pohvalo!

Raduj se, sjajni bisere nebeski, svetlošću Božijom Trosunčanom obasjani!

Raduj se, povereniče Božijeg premudrog promišljanja o nama!

Raduj se, nado svih koji tvoje sveto ime prizivaju!

Raduj se, svetli primeru puta ka spasenju!

Raduj se, izvore vode žive onima koji te u molitvama prizivaju!

Raduj se, jer si miljenik Majke Božije postao!

Raduj se, dostigao si serafimsku visinu!

Raduj se, radosti naša, spasi nas tvojim molitvama!

Raduj se, prepodobni Dositeje, primeru poslušanja i krotosti!

 

Kondak 13.

O, prepodobni Dositeje, primi ovaj mali molitveni prinos naš, i izmoli nam milost od Gospoda, i oproštaj bezbrojnih sagrešenja naših, da bismo i mi zajedno sa tobom kroz svu večnost sveradosno klicali Davaocu svih dobara, Jednom Bogu u Svetoj Trojici: Aliluja!

(Ovaj kondak se čita tri puta, pa onda opet: ikos 1. i kondak 1.)

 

Molitva

O, prepodobni i duhonosni Dositeje, ti si svojim kratkim monaškim životom ugodio Bogu, podvizima, uzdržanjem, smirenošću i molitvama, i tako stekao smelost da Ga moliš za one koji prizivaju sveto ime tvoje. I mi, kao neiscrpni kladenac najgorih sagrešenja, koje ni sam satana nije mogao da zamisli, ipak svesni da je Božije milosrđe beskrajno, vapimo k tebi. Vapimo ti, svepobedni Dositeje, jer prebivaš u Njegovoj blizini, pa nam je lakše, i zbog straha i zbog stida od bezbrojnih sagrešenja naših, da tebi kažemo naše muke i boli, nego Njemu, Velikom Bogu i Svedržitelju svega. Jer i ti si nosio grešno ljudsko telo, puno strasti, i zato te molimo - pomozi! A pošto si sve ljudsko i grešno u sebi pobedio, ti znaš šta nam treba, i pre nego te zamolimo. Ti znaš, da nas ne samo pomisli muče, nego i dela koja iz njih izlaze. I sve smo to učinili. I blud i preljubu, i gordost, i razmetanje, i nepriličan smeh, i pijanstvo, i proždrljivost, i mržnju, i zavist, i srebroljublje, i nepravdu, i lakomstvo, i jarost, i klevetu i svako drugo bezakonje, gore i veće i od najvećeg grešnika. A ti po svojoj neizmernoj ljubavi koju si stekao u Gospoda, pomozi. Pomozi prepodobni i sveti Dositeje, da sve to pokajanjem izbacimo iz sebe, svaki taj otrov koji nam usmrćuje dušu, i da ga nikad više ne činimo. Nadahni nas da jednom zaista ne budemo više kao psi, i da se ne vraćamo na svoju bljuvotinu, već kao ti što si, da ono što ispovedimo, to i ne činimo više. Umoli Premilostivog Gospoda da nas Svojom neizmernom silom i ljubavlju pretvori u čiste sasude Duha Svetoga, koji neće više grešiti, bar ne na smrt, i koji će do kraja svog zemnog života svakodnevno oplakivati svoje grehe, eda li bi jednog dana ugledali svetlost Carstva Nebeskog, i tebe u njoj, prepodobni Dositeje. Pa da onda svi zajedno, sa horovima Angela i svih Svetih, proslavljamo kroz svu večnost Presvetu, Prečistu, Preblagoslovenu Vladičicu našu Bogorodicu i Prisnodjevu Mariju, koja te je čudesno posetila i na put istine uputila, i Sina Njenog, Gospoda Isusa Hrista, kome sa Bespočetnim Njegovim Ocem i Presvetim i Blagim i Životvornim Duhom pripada slava, hvala i poklonjenje, i sada i uvek, i kroz sve vekove beskonačne večnosti. Amin.

 

Tropar, glas 8.

Zavoleo si Gospoda svim srcem svojim i ostavivši svet Njemu si sebe prineo, da Mu služiš kao dobri i verni sluga. Bdenjem, postom i molitvama, ugasio si sve strasti u sebi. Zato sada kao Anđeo Nebeski, smelo stojiš pred Gospodom, i moliš Ga da nam grehe oprosti, po velikoj Svojoj milosti. Zbog toga ti radosno kličemo: Raduj se, prepodobni Dositeje, zaštitniče naš Nebeski!

 

Kondak, glas 2.

Presveta Bogorodica ti se javila i na put spasenja te pozvala, i ti radosno za Hristom pođe, služeći bolesnim monasima. Poslušanjem tvojim neiskazanim, postade sasud Duha Svetoga, i preseli se u dvore Nebeske, da večno slaviš Gospoda. Zato te sada mi nedostojni, molimo umilno i vapimo: Prepodobni oče Dositeje, moli Hrista Boga, da spase duše naše!