subota, novembar 18, 2017

 Sv Kralj Milutin

Akatist Prepodobnom Stefanu Milutinu - Kralju Srbskom

praznuje se 30. oktobra (12. novembra)

 

 

Kondak 1.

Tebi, izabranom neimaru svetih crkava i manastira Božijih, milosrdnom dobrotvoru ubogim slugama Hristovim i časnom vladaru Srbskom, molitveni vapaj uznosimo, i blagodatne pomoći od tebe tražimo, da se očistimo od svih grehova i izbavimo od svakoga zla, kako bi mogli da ti kličemo:

Raduj se, sveti kralju Milutine, veliki graditelju Neba na Zemlji!

 

Ikos 1.

Anđeli Nebeski udivljeni biše tvojom ljubavlju prema Gospodu Hristu, sveti kralju Milutine, i tvojom široko otvorenom desnicom, koja je na sve strane sejala propadljivo blago, iz koga su nicali nebrojeni hramovi Božiji i manastiri, koji kroz vekove svedoče da je Srbin više voleo Hrista nego sebe, znajući da je zemaljsko zamalena carstvo, a Nebesko uvek i doveka. Zato ti kličemo ovakve pohvale:

Raduj se, milosrdni Anđele u telu!

Raduj se, neumorni neimaru svetih hramova Božijih!

Raduj se, ponose Srbskoga roda!

Raduj se, uzdanico naša Nebeska!

Raduj se, pohvalo svetih Nemanjića!

Raduj se, jer si bio dom Presvete Trojice!

Raduj se, jer si zadobio skiptar Carstva Nebeskog!

Raduj se, jer si se Anđelima upodobio dobrotom!

Raduj se, Bogoljubivi kralju Srbski!

Raduj se, sveti kralju Milutine, veliki graditelju Neba na Zemlji!

 

Kondak 2.

Iako si rođen od znamenitih roditelja, sveti Milutine, ti beše vaspitavan u strahu Božijem i pobožnosti, i tvoja mladalačka duša je kao nebo čedna i čista, anđelski uznosila pesmu Bogu: Aliluja!

 

Ikos 2.

Tvoj stariji brat Dragutin ustrašen zbog toga što je nasilno oteo presto vašem ocu Urošu, sazva sabor u Deževu i predade ti kraljevsku krunu, sveti Milutine. I ti, iako mlad beše, spremno uze na sebe veliki teret upravljanja Srbskom državom, najviše nade polažući na Gospoda, Koga si neprestano molio za pomoć i utehu. Zato primi od nas ove reči hvale:

Raduj se, slavni svetitelju među kraljevima zemaljskim!

Raduj se, jer si Božijim promislom seo na tron Srbskih kraljeva!

Raduj se, jer si molitvama svetih Nemanjića ukrepljivan u rukovođenju svojim otečestvom!

Raduj se, jer si podražavao Gospoda Hrista smernošću, smatrajući se poslednjim slugom Božijim!

Raduj se, jer si večnom životu neprestano težio!

Raduj se, jer je Gospod na tebe izobilno izlio blagodat Svoju!

Raduj se, jer si iz svetog korena izrastao!

Raduj se, jer si u zapovestima Gospodnjim hodio!

Raduj se, jer si se ukrasio milošću i dobrotom!

Raduj se, sveti kralju Milutine, veliki graditelju Neba na Zemlji!

 

Kondak 3.

U to vreme đavo donese latinsku jeres i među Pravoslavne Hrišćane, jer vizantijski car Mihajlo sramno sklopi i potpisa uniju sa jeretičkim papom. Ali ti, sveti Milutine, hrabro stajaše na čelu Srbskoga naroda, čuvajući Veru Otaca, i po Srbskoj zemlji iz pravovernih srca neprestano brujaše anđelska pesma: Aliluja!

 

Ikos 3.

Inoverni car Mihajlo tada pokuša da silom nametne uniju u Srbskoj zemlji, pa čak i da pokori i zauzme tvoju državu, ali ti mu se hrabro suprostavi sa Srbskom vojskom, sveti Milutine. Gospod blagoslovi da tvoji vojnici izvojuju nekoliko pobeda i da se Srbska država proširi prema jugu, tako da Skoplje postade tvoja nova prestonica. Zato ti kličemo:

Raduj se, jer si hrabro odbranio Pravoslavlje od zlosmradne unije sa papom!

Raduj se, jer si sačuvao Veru Otaca i čistu je predao nama u nasleđe!

Raduj se, jer si kao Isus Navin pobednički vojevao protiv neprijatelja!

Raduj se, jer je Bog blagoslovio tvoje otačastvo zbog čistote tvoje vere!

Raduj se, jer si carujući zemaljskim, zadobio Nebesko Carstvo!

Raduj se, jer si u Bogu pronašao riznicu vrlina!

Raduj se, jer si narod Srbski od svakoga zla čuvao!

Raduj se, hrabri i časni Srbski vojskovođo!

Raduj se, jer si skiptar carstva Srbskog dostojno nosio!

Raduj se, sveti kralju Milutine, veliki graditelju Neba na Zemlji!

 

Kondak 4.

Čuvši za ove tvoje vojne uspehe, sveti Milutine, car Mihajlo lično krenu na tebe sa velikom vojskom, u kojima beše Tatara i Turaka i drugih inoplemenika. Međutim, Gospod ne dade da se izvrši njegova zla namera, jer on iznenada na putu umre, i ti videći u tome Božiju pomoć, zapeva: Aliluja!

 

Ikos 4.

Međutim, jedan deo vizantijske vojske produži napad na Srbiju, ali čudom Božijim behu pobeđeni, jer se svi potopiše u nabujalom Drimu. A ti, sveti Milutine, obodren time, uz pomoć vojske brata Dragutina krenu još više ka jugu došavši do same Svete Gore Atonske, i utvrdivši svoje nove granice, vrati se u zemlju gde prebivaše u miru i blagostanju. Zato ti ovako pevamo:

Raduj se, hrabri Hristov ratniče!

Raduj se, Bogonasađena mladico milosrđa!

Raduj se, jer si muževno sačuvao Pravoslavnu Veru!

Raduj se, jer si kao i Anđeli, neprestano služio Bogu!

Raduj se, jer si na Nebesa vrlinama uzleteo!

Raduj se, jer si se pokazao pun blagodati Božije!

Raduj se, jer si udostojen svetiteljstva u Carstvu Nebeskom!

Raduj se, jer si otačastvo tvoje Bogomudro ka Gospodu Hristu vodio!

Raduj se, zaštitniče nemoćnih i siromašnih!

Raduj se, sveti kralju Milutine, veliki graditelju Neba na Zemlji!

 

Kondak 5.

Tada bugarski knez Šišman, ljut zbog toga što si pobedio njegove saveznike koji behu sa carem Mihajlom, krenu sa vojskom na Srbiju. Došavši čak do arhiepiskopije u Peći, htede da je zapali, ali već prve noći njegovi vojnici videše veliki ognjeni stub gde silazi sa neba, iz koga izbijahu ognjene luče i opaljivahu ih. Oni u strahu pobegoše, a osokoljeni Srbi, sa tobom na čelu, sveti Milutine, zbog toga čuda zapevaše od radosti: Aliluja!

 

Ikos 5.

U velikom besu Šišmanova vojska povlačeći se zapali manastir Žiču. Ali ti ih, sveti Milutine, sa Srbskom vojskom gonjaše sve do samoga Dunava. Sam knez moljaše od tebe mir, što ti milostivo i prihvati, davši svoju kćer Anu za njegovog sina Mihajla, želeći da uspostavljenim prijateljstvom osiguraš mir u svojoj državi. Zato ti uznosimo ovakve pohvale:

Raduj se, jer si kroz mnoge tuge i patnje dostigao u Carstvo Nebesko!

Raduj se, jer ti je Bog svesrdno pomagao u borbi sa inovernim neprijateljima!

Raduj se, jer su i vojske Nebeske ratovale protiv neprijatelja tvojih!

Raduj se, Nebeski izvore koji blagodat toči !

Raduj se, jer iako bogat beše, nasledi Carstvo Nebesko!

Raduj se, topli molitveniče za bezbrojne greše naše!

Raduj se, jer dobra dela tvoja vekove obasjavaju!

Raduj se, jer si u večne žitnice nebrojeno duhovno blago sabrao!

Raduj se, jer si otečestvo tvoje Nebeskim putem vodio!

Raduj se, sveti kralju Milutine, veliki graditelju Neba na Zemlji!

 

Kondak 6.

Ali tvoje pobede, sveti Milutine, i tvoja mudra politika izazvaše bes velikog tatarskog kana Nogaja, vrhovnog gospodara svih bugarskih krajeva, i on podiže silnu vojsku i pođe na Srbiju. A ti pade na kolena, i uznese tople i usrdne molitve Bogu i Presvetoj Bogorodici, da pomogne Srbskome narodu, vapijući: Aliluja!

 

Ikos 6.

Tada ti posla svoje poslanike da izdejstvuju mir, ali silni knez tatarski zatraži od tebe, sveti Milutine, kao taoca tvoga sina Stefana, što ti sa žalošću i učini, da bi sačuvao dušu naroda svoga i njegovu slobodu. Ali Gospod učini da se on brzo vrati tebi, jer knez Nogaj pogibe u borbi. Zahvalan Bogu što ti je vratio sina, ti ga postavi za vladaoca u Zetskom primorju, davši mu kraljevsko dostojanstvo. Zato počuj od nas ovakve reči hvale:

Raduj se, Bogom umudreni vladaru zemlje Srbske!

Raduj se, jer se nisi uzdao u silu svoje vojske, nego u svesilu Božiju!

Raduj se, jer si pokajničkim suzama brisao pečat greha sa svoje duše!

Raduj se, jer ti je Gospod podario osvećen porod!

Raduj se, jer si mislima neprestano u večnosti prebivao!

Raduj se, jer si zbog toga svetlu večnost i nasledio!

Raduj se, jer si se Hristovom ljubavlju večno svezao!

Raduj se, jer si Srbsko carstvo vrlinama ukrasio!

Raduj se, jer si Nebo Zemlji približio!

Raduj se, sveti kralju Milutine, veliki graditelju Neba na Zemlji!

 

Kondak 7.

Ubrzo posle toga ti, sveti Milutine, stupi u zakoniti brak sa Simonidom, princezom grčkom, i od svoga tasta dobi u miraz sve do tada osvojene južne krajeve Srbske države. Tako zavlada trajni mir između Srba i Grka, i u obema zemljama narod radosno zapeva: Aliluja!

 

Ikos 7.

Ali ova ženidba ne bi po volji mnogima, a poče se postavljati i pitanje tvoga naslednika, sveti Milutine. To sve uznemiri mladoga kraljevića Stefana, te on podgovoren od Srbske vlastele ustade na tebe, želeći da preuzme kraljevsku vlast i Srbski presto. A ti tužan, krenu put Zete sa vojskom da ugušiš metež koji je nastao. Mladi Stefan ti se sa sinovskom pokornošću predade, i ti zablagodari Bogu zbog toga. A mi ti blagodarimo ovako:

Raduj se, jer si kroz mnoga vladarska iskušenja sačuvao svoju dušu!

Raduj se, jer si sa bezbrojnim vidljivim i nevidljivim neprijateljima za istinu vojevao!

Raduj se, jer si bio obitavalište Duha Svetoga!

Raduj se, jer si pravednošću kao finik procvetao!

Raduj se, jer si se milostinjom kao kedar livanski ukrasio!

Raduj se, jer si se ljubavlju i milosrđem kao porfirom obukao!

Raduj se, jer si se za grehe svoje usrdno Bogu molio!

Raduj se, jer beše u veri Hristovoj nepokolebljiv!

Raduj se, jer beše u duhovnoj borbi nepobediv!

Raduj se, sveti kralju Milutine, veliki graditelju Neba na Zemlji!

 

Kondak 8.

U početku ti sa Stefanom bi u slozi, ali zbog intriga mnogih zluradnika, ti se, sveti Milutine, toliko pomete da si ga zatvorio u zamak kod Skoplja, i dopustio da ga tamo oslepe. Bivši kasnije poslat u Carigrad na zatočenje, Stefan čudom Božijim i pomoću svetoga Nikolaja bi isceljen i vraćen u Srbiju, i ti obradovan i srećan zbog toga zajedno sa njim zapeva: Aliluja!

 

Ikos 8.

Zbog zavisti đavola i po slabosti ljudskoj, ti si sveti Milutine, jedno vreme bio i u neslozi sa bratom Dragutinom. Ali posle pomirenja sa sinom Stefanom, pod uticajem tvoje svete majke Jelene i Bogomudrog Danila, potonjeg arhiepiskoga Srbskog i svetitelja, ti se izmiri i sa Dragutinom, i bi s njim u ljubavi do kraja zemnog života. Mudro i Bogougodno si upravljao Srbskom državom, kao pomazanik Božiji. Zato ti uznosimo ovakve pohvale:

Raduj se, jer si se smireno izmirio sa bratom svojim Dragutinom!

Raduj se, jer si mudru i Bogoljubivu majku imao!

Raduj se, jer si slušao služitelje Božije, koji su te na dobro upućivali!

Raduj se, jer si i posle velikih padova umeo hrabro da ustaneš!

Raduj se, sveto čedo svete majke Jelene!

Raduj se, sveti brate svetog brata ti Dragutina!

Raduj se, jer si se naselio u dvore pravednika!

Raduj se, jer si Višnjom blagodati osvetio hram svoje duše!

Raduj se, jer si Božijom svetlošću tamu greha iz sebe izgnao!

Raduj se, sveti kralju Milutine, veliki graditelju Neba na Zemlji!

 

Kondak 9.

Iako si bio gospodar na Zemlji, sveti Milutine, ti si znao da nad tobom stoji Onaj Koji gospodari nad svim, pa si zbog toga i ti Njemu prinosio uzdahe, molitve i suze za svoja sagrešenja. Jer zli satana je u tebi video strašnog neprijatelja, i želeo je da te na sve načine odvoji od Boga. A ti si, kada bi pogrešio, smerno, kao poslednji sluga, padao na kolena, i Svemogućem Bogu molebno pojao: Aliluja!

 

Ikos 9.

Bezbrojna usta onih kojima si pomagao ne bi mogla da iskažu tvoju dobrotu i milosrđe, sveti kralju Milutine, i kao što se ne može izbrojati pesak morski, tako se ne mogu izbrojati tvoja dela milostinje siromašnima i ubogima. Jer ti si noću, tajno, obukavši se u staru i pocepanu odeću, i uzevši nekoliko slugu sa sobom, išao po svojoj kraljevini, i delio milostinju onima kojima je bila potrebna. Zato te, milosrdni Anđele u telu, ovako veličamo:

Raduj se, jer si milosrđem vrata rajska otvorio!

Raduj se, jer si imao nežno i bolećivo srce ka siromašnima!

Raduj se, jer beše podoban milosrdnom Samarjaninu!

Raduj se, jer zemno bogatstvo za ništa smatraše!

Raduj se, jer si se upodobio kupcu mnogocenog bisera!

Raduj se, jer si osvetio zemlju Srbsku!

Raduj se, novi Josife, jer si pšenicu gladnima izobilno delio!

Raduj se, jer si kandilo svoje duše upalio ognjem milostinje!

Raduj se, jer si procvetao vrlinama kao plodna maslina!

Raduj se, sveti kralju Milutine, veliki graditelju Neba na Zemlji!

 

Kondak 10.

Stupajući na kraljevski presto, ti si, sveti Milutine, dao zavet Bogu da ćeš ozidati onoliko crkava koliko godina budeš vladao Srbskom zemljom. A pošto ti je Bog podario da vladaš četrdeset godina, ti si zavet održao, i sazidao si četrdeset crkava Božijih, u kojima se i danas, posle toliko vekova, neprestano uznose molitve Bogu, i anđelska pesma: Aliluja!

 

Ikos 10.

Ti si, sveti kralju Milutine, sazidao najpre veliki saborni hram u Hilandaru, i Božanski lepu crkvu sa bolnicom u Carigradu, pa manastir svetih Arhanđela u Jerusalimu, i crkvu svete Sofije u Bugarskoj, i mnoge druge crkve i manastire van otaxbine. A u zemlji Srbskoj ti sazida Bogorodicu Ljevišku u Prizrenu, manastir Gračanicu, u Studenici crkvu svetima Joakimu i Ani, pa manastir Arilje, i manastire Vitovnicu, Grnčaricu i Moštanicu, i mnoge, mnoge druge hramove i manastire ili sazida ili obnovi. Na kraju sagradi i svoju zadužbinu, manastir svetog Stefana u Banjskoj. Za sve to sagrađeno, znano i neznano, mi ti zahvaljujemo ovim rečima:

Raduj se, jer si bolnice bolnima podizao!

Raduj se, jer si hleb gladnima delio!

Raduj se, jer i tvoj sin Stefan Dečanski bi ubrojan među svetitelje Božije!

Raduj se, jer je Gospod sačuvao tvoje mošti celim i celebnim!

Raduj se, jer nema mesta ni kraja gde nisi crkvu sazidao!

Raduj se, jer si svetom Stefanu Prvomučeniku crkvu na Sinaju podigao!

Raduj se, jer si na mestu gde je Gospod Hristos postradao hram ukrasio!

Raduj se, jer si Nebeskim Silama manastir osnovao!

Raduj se, jer si u Carigradu bolnicu bolnima podigao!

Raduj se, jer si gladne u Carigradu hlebom hranio!

Raduj se, jer si u Solunu Presvetoj Trojici hram podigao!

Raduj se, sveti kralju Milutine, veliki graditelju Neba na Zemlji!

 

Kondak 11.

Kao što si mudro i sa ljubavlju vodio državu, sveti Milutine, ti si sa ljubavlju pomagao u vođenju Srbske Crkve, osnivajući nove eparhije po svoj Srbskoj zemlji. A zbog odanosti Veri Pravoslavnoj, zle pape te nazivahu zbog toga šizmatikom, pa čak i vojsku na tebe pokretaše, ali Gospod Hristos Koga si neizmerno ljubio, ti je pomogao da ih u ratu pobediš, zbog čega si zahvalno pojao: Aliluja!

 

Ikos 11.

A kada sit života dođe do starosti svoje, tvoje telo, sveti Milutine, zadesi ljuta bolest. Pavši u postelju i videvši da ti smrt dolazi, oprosti se sa svima, zablagodari Bogu na svemu, i predade svoju plemenitu dušu Anđelima da je Gospodu ponesu. A tvoje časno telo bi sahranjeno u grob koji si sam sebi pripremio, u hram svetog Arhiđakona Stefana u manastiru Banjskoj, gde te opojaše mnogi episkopi i sveštenici. Silni narod zaplaka za tobom, dobrotvorom svojim, moleći Gospoda da se smiluje na tvoju milostivu dušu, govoreći ti ovako:

Raduj se, vladaru naš najmilostiviji!

Raduj se, jer si apostolskom revnošću čuvao Hristovo učenje!

Raduj se, od Boga nam darovani molitveniče za grehe naše!

Raduj se, jer tvoje srce beše bezdan ljubavi!

Raduj se, jer sa svetim carevima Caru Hristu predstojiš!

Raduj se, jer si imao Davidovu krotost!

Raduj se, jer si imao Solomonovu mudrost!

Raduj se, jer si imao pobožnost kao sveti car Konstantin!

Raduj se, jer si presvetlu lavru prvomučeniku Stefanu u Banjskoj podigao!

Raduj se, jer sa Angelima likuješ oko prestola Gospodnjeg!

Raduj se, sveti kralju Milutine, veliki graditelju Neba na Zemlji!

 

Kondak 12.

Dve i po godine po tvome prestavljenju, sveti Milutine, javiše se na tvome grobu čudna znamenja i viđenja, i kada posle svenoćnog bdenija izvadiše tvoje telo iz groba, nađoše ga potpuno celim, pa ga staviše u ukrašen kovčeg i položiše u sam hram Banjski, pred ikonu Gospoda Isusa Hrista, gde svakodnevno dolaziše narod da ti se pokloni, pojući: Aliluja!

 

Ikos 12.

Iako kasnije tvoje svete mošti, sveti kralju Milutine, biše odnešene usled turske najezde u Bugarsku, u grad Sofiju, i ti već vekovoma prebivaš kao stranac u tuđoj zemlji, mi čvrsto verujemo da si ti u svojim molitvama ka Gospodu uvek sa nama, i da neprestano liješ suze za svoj grešni i stradalni narod Srbski, ne bi li se na put Božiji povratio. Zahvalni Bogu za tvoje molitveno zastupništvo u Carstvu Nebeskom, mi ti pletemo venac ljubavi od ovih reči:

Raduj se, jer te i Bugarski blagoverni narod dostojno molitveno poštuje!

Raduj se, jer nam mnoge tvoje ikone po zadužbinama tvojim blagodat toče!

Raduj se, jer si Božijim mirisom omirisao narod Srbski!

Raduj se, jer si o nebrojenim monaškim obiteljima roditeljski brinuo!

Raduj se, Srbske Crkve utvrđenje i zaštito!

Raduj se, trpezo darova Nebeskih!

Raduj se, smerni i verni poštovaoče Majke Božije!

Raduj se, jer tvoje svete mošti večnošću mirišu!

Raduj se, Nebeski zaštitniče manastira svetog Stefana u Banjskoj!

Raduj se, sveti kralju Milutine, veliki graditelju Neba na Zemlji!

 

Kondak 13.

O, sveti kralju Milutine, svetih Božijih crkava zadužbinaru i topli molitveniče naš pred Gospodom, primi sa ljubavlju ove naše molitvene reči, i prenesi ih pred presto Presvete Trojice, da se smiluje na nas, i oprosti nam sva sagrešenja voljna i nevoljna, i utvrdi nas u istini i pravdi, kako bi do kraja života poživeli Bogougodno, i čistim srcem neprestano pevali: Aliluja!

(Ovaj Kondak se čita triput, a onda Ikos 1. i Kondak 1.)

 

Molitva

O, sveti kralju Milutine, svetli izdanče svetorodne loze Nemanjića, svetost si nasledio, jer majka ti Jelena beše sveta, svetost si podvigom i sam postigao, a svetost si i porodio, jer ti sin Stefan postade svet, i zaista među svetima počivaš. Ti beše Srbski kralj koji je najviše umnožio od Boga dobijene talante, jer si najviše Bogu i vratio kroz neiskazanu milostinju po svim pravoslavnim krajevima, i kroz podizanje crkava i manastira u najsvetijim hrišćanskim mestima i zemljama. Gospod je rekao: Milostinje hoću, a ne žrtve – i ti si Ga poslušao. Jer tvoje srce beše kao beskrajni okean ispunjeno dobrotom i milosrđem prema svima i prema svemu. Koliko si gladnih usta nahranio, koliko si bolnih izlečio, koliko si nemoćnih ukrepio, koliko si tužnih utešio. A koliko si tek duša obradovao kroz prohujale vekove, koje su u crkvama, tvojom rukom podignutim, Boga doživele, Nebo osetile, grehe očistile. I koje će do budućeg Veka kroz njih Bogu dolaziti.

O, sveti Milutine, a da li smo mi, deca sa kraja vremena, potomci tvoji, dovoljno zahvalni Bogu i tebi, za sva dela tvoja, za sve molitve tvoje, za sve pomoći tvoje?

Jer i ti beše kao Tvoj Gospod, Koji nije imao gde glavu da skloni, i ti ne nađe mesta među svojima, već te bolje drugi primiše, pa zato tvoje mošti još u tuđini prebivaju. O, da li se ljutiš na nas zbog toga? O, da li nam nije dobro zbog toga? Da li nam zbog toga pale crkve i manastire po svetoj Kosovskoj zemlji i ubijaju nas na njoj? Da li smo mi, Srbi tvoji, poput hudih Jevreja, koji sve svoje proroke pobiše, da li i mi svoje najbolje ne trebamo, a tuđe zlo prihvatamo sa radošću? Oprosti nam zbog toga, sveti kralju Milutine. Oprosti i pomozi da dođemo sebi, i ceo narod Srbski, i svako od nas lično. Jer svako od nas, i svi zajedno, smo slični bludnom sinu, koji još nije došao sebi. Još smo u daljnjoj zemlji, daleko, daleko od Oca Nebeskog, Koji suze roni, i čeka da se vratimo u Njegov zagrljaj.

O, sveti kralju Milutine, klekni pred Gospoda, ako smo dostojni toga, i sa suzama Ga moli da se pronađemo, da vaskrsnemo iz mrtvih, jer kraj je tako blizu, i vreme je na izmaku. Neka se i na nama pokaže čudo Božije, kao na pokajanom razbojniku, koji je svim bićem osetio Boga u umirućem Hristu, i iz dna duše zavapio: Seti me se Gospode kada dođeš u Carstvo Tvoje. Neka se i mi kao i on preumimo, zamrzimo naš prošli grešni život, i pođemo putem spasenja, sa dubokom i iskrenom nadom da ćemo i mi čuti reči Hristove: Zaista ti kažem, danas ćeš biti sa Mnom u Raju! O, kada bi se toga udostojili, tvojim svetim molitvama, sveti kralju Milutine, Nebo bi odjekivalo od naše hvale Svemilostivom Bogu, Koji u Ocu i Sinu i Svetome Duhu večno prebiva. Amin.