Women’s fakewatches have also been so popular in the past few years, women are not just interested in jewelry, accessories, there are still some women keen to represent the eternal watch, they love life, calm and elegant. Swiss Mido replica fully capture the unique temperament of modern women, portrait launched Bruner series of colorful pearl Fritillaria watch, interpretation of their rich connotation. cheap cartier replicacartier replicaRepliche Orologi Di LussoRepliche Orologi rolexBreitling Replica watchesBreitling Replica ukBreitling Replica watchesCheap Breitling ReplicaBreitling Replicareplica watches chinacheap replica watchescartier replicacartier replica watchescheap Rolex replicaRolex replica watchescheap Rolex replicaRolex replica J12 is a boat in the history of the international race to win the glory of countless sailing, it represents the elegance, precision and courage. Inspired by the legendary history of this sailing ship, the Chanel replica J12 series of watches from this name. Sometimes charming, sometimes the Variety of the sun’s demon Ji: Chanel J12 MIRROR fake watches, it is to come to the fore. Limited edition of 1200 pieces. Rolex Replica Watchesreplica watches onlinecheap replica watchesomega replicaRolex replicaRolex replicaRolex replica watchescheap replica watchescheap replica watchescheap fake watchescheap fake watchesrolex replica watches
петак, септембар 22, 2017

 Sv Stefan Slepi

Акатист Светом Стефану Бранковићу Слепом

празнује се 09. (22.) октобра

 

 

Кондак 1.

Теби, изабраном светилнику Христовом, коме по злоби непријатеља би одузет очињи вид, али који си својом унутрашњом чистотом и сјајем угодио Светлости свих, Сунцу Правде, Христу Господу, упућујемо тужни вапај, ми, слепци духовни, омрачени безбројним гресима: Помози нам да прогледамо духовно, и да се од греха очистимо, како би могли радосно да ти узвикујемо:

Радуј се, свети Стефане, отвори нам очи душе, да Господа угледамо!

 

Икос 1.

И Анђели Господњи заплакаше када теби и брату твом, свети Стефане, очи сажегоше, али Бог који је у твојој души сијао као Пресветло Сунце, осветљаваше цео твој каснији крстоносни живот, и ти, мучениче и страдалче, засија јаче од звезде народу Србском, који је робовао у тами ропства. Зато ти кличемо овако:

Радуј се, јер си имао Јовово трпљење!

Радуј се, јер си имао Јосифову целомудреност!

Радуј се, јер си имао Давидову кротост!

Радуј се, Богом свевиди, иако слеп беше телесно!

Радуј се, незлобиво јагње Христово!

Радуј се, царевићу смерни Цара Небеског!

Радуј се, светитељу који си светитеље изродио!

Радуј се, Богом благословено дрво доброга плода!

Радуј се, украсе Цркве Христове!

Радуј се, свети Стефане, отвори нам очи душе, да Господа угледамо!

 

Кондак 2.

Ти беше рођен у страху Господњем од благочестивих родитеља, свети Стефане, у страху Господњем беше и васпитан, тако да си сав био преиспуњен Господом, коме си од малена узвикивао: Алилуја!

 

Икос 2.

Као потомак светог кнеза Лазара Србског, ти си, свети Стефане, у детињству слушао о славној прошлости твога народа. Уздишћи и тугујући, Бога си молио твојим невиним и чистим устима да Србија опет Васкрсне и процвета Духом Светим. Зато ти овако благодаримо:

Радуј се, благословених родитеља, благословено чедо!

Радуј се, јер си од малена у страху Божијем васпитан!

Радуј се, јер си за велики подвиг добро одгојен!

Радуј се, Симеону Мироточивом и кнезу Лазару подобни!

Радуј се, свете породице, свети корене!

Радуј се, похвало рода Србскога!

Радуј се, еванђелским млеком задојени!

Радуј се, Христом Господом облагодаћени!

Радуј се, Духом Светим просветљени!

Радуј се, свети Стефане, отвори нам очи душе, да Господа угледамо!

 

Кондак 3.

Стекавши велики разум, побожност и послушност својим родитељима, свети Стефане, ти си превазилазио све своје вршњаке добротом и милошћу. Бог ти је подарио и ванредну телесну лепоту, да су многи, када би те угледали, радосно ускликнули Свемогућем Богу: Алилуја!

 

Икос 3.

Али поред те твоје телесне и умне лепоте, ти си, свети Стефане, просијао једном вишом, Небеском лепотом. Твоја воља је била беспоговорно предана вољи Божијој. Твоја чистота и верност Цркви и Вери Православној је била непоколебљива и чврста као стена. Зато ти овако узвикујемо:

Радуј се, јер си стремио Вишњем свету!

Радуј се, јер ти је Господ био почетак и крај!

Радуј се, добра лозо винограда Господњег!

Радуј се, питома маслино Христова!

Радуј се, рода Србскога надо Небеска!

Радуј се, у невољама чврсти ослонче!

Радуј се, у часу смрти добри помоћниче!

Радуј се, на Страшном Суду сигурно поуздање!

Радуј се, Превечнога Бога дару Небески!

Радуј се, свети Стефане, отвори нам очи душе, да Господа угледамо!

 

Кондак 4.

Због тешких прилика за Хришћане у то време, отац твој Ђурађ, удаде своју ћерку, а твоју сестру Мару, за турског султана. Ти, свети Стефане, и твој брат Гргур, пратили сте је на том тужном и несрећном путу, и сетно Богу појали: Алилуја!

 

Икос 4.

Али зли султан задржа тебе, свети Стефане и брата твога, као таоце на турском двору. Ви сте били уз сестру вашу, тешећи је и укрепљујући у Вери Православној, тако да се она до смрти није одрекла Вере Хришћанске, нити примила безбожни ислам. Зато ти овако говоримо:

Радуј се, непоколебљиви исповедниче Православне Вере!

Радуј се, чувару наш небески!

Радуј се, одбрано наша од сваког зла!

Радуј се, утехо немоћних!

Радуј се, проводниче Божије благодати!

Радуј се, лекару болних!

Радуј се, за веру пострадали!

Радуј се, јер си за љубав према Христу био спреман И да умреш!

Радуј се, свети Стефане, отвори нам очи душе, да Господа угледамо!

 

Кондак 5.

И тада, о Господе, турски великаши из зависти због вашег витештва и лепоте, свети Стефане, оптужише вас султану да оцу Ђурђу шаљете писма и одајете дворске тајне, па он даде да вас џелати ослепе. Примајући усијано гвожђе на зенице своје, на сам дан Васкрса Господњег, ви болно ускликнусте Господу: Алилуја!

 

Икос 5.

Мислише злобни агарјани да ће мрак на твојим очима, бити одистински мрак и у души твојој, свети Стефане. А ти, као велики мученик Христов, све си муке храбро преболео, и сужањство у коме си био, подносио си Јововским смирењем, чекајући час кад ћеш у земљу Србску поћи. Зато ти овако појемо:

Радуј се, јер си изгубивши очињи вид, очима душе свет гледао!

Радуј се, јер си ђавола страшно посрамио!

Радуј се, јер си за Васкрс велику жртву Христу принео!

Радуј се, јер се Христос заувек уселио у твоје страдално срце!

Радуј се, јер си кад те ослеољиваше појао: Христос Воскресе!

Радуј се, демонске злобе истински сведоче!

Радуј се, јер си очи Христу на дар принео!

Радуј се, јер је Господ благословио твоју жртву!

Радуј се, храбри војниче небеског цара!

Радуј се, свети Стефане, отвори нам очи душе, да Господа угледамо!

 

Кондак 6.

После неколико година, када хришћанска војска однесе победу над Турцима, султан пусти тебе, свети Стефане, и твога брата Гргура у Србију. Када вас ослепеле угледа остарели отац Ђурађ, на колена паде, и као рањени лав, болно и преболно ускликну Богу: Алилуја!

 

Икос 6.

Тада вас он са сузама загрли и рече:, , Мила децо, два деспотовића, колико сте јадни и слепи, толико сте ми и сувише лепи. ” А ти, свети Стефане, Духом Светим озарен, зарадовавши се што нађе родитеље живе, утеши их у њиховој жалости и заблагодари Господу за све. Тугујући са својим родитељима, овако ти говоримо:

Радуј се, у мраку света овога светла звездо!

Радуј се, мучениче и исповедниче Христов!

Радуј се, јер су ти и слепом сузе потекле кад си се вратио у Србију!

Радуј се, небески соколе без очињег вида!

Радуј се, јер си мајку и оца, иако без очију беше, срцем угледао!

Радуј се, верни слуго Цара Небеског!

Радуј се, јер ти је Бог дао снагу за подвиг!

Радуј се, погледом душе ка Небу окренути!

Радуј се, јер си страдањем стекао небројена Небеска блага!

Радуј се, свети Стефане, отвори нам очи душе, да Господа угледамо!

 

Кондак 7.

Убрзо твој отац Ђурађ умре, свети Стефане, и тебе поставише за деспота земље Србске. По жељи народа и по благослову петријарха Србског, ти би миропомазан у Смедереву за деспота, али свестан тешкоћа које те чекају, смирено и кротко ускликну Господу: Алилуја!

 

Икос 7.

Будући да си на Бога полагао сву наду, и од Њега добијао сву снагу, ти си, блажени Стефане, са великом мудрошћу и храброшћу у тим тешким временима успевао да сачуваш земљу и народ Србски и од Турака и од Угара, који су стално желели да је поробе. Зато ти благодарно говоримо:

Радуј се, доброг оца добри сине!

Радуј се, благословени пастире рода Србскога!

Радуј се, јер си украсио Цркву Христову!

Радуј се, страдалче због вере Христове!

Радуј се, светлости наша у мраку света овога!

Радуј се, јер си Христа Господа у себи увек носио!

Радуј се, проводниче Божије благодати!

Радуј се, јер си светлошћу Христовом преиспуњен!

Радуј се, јер Сунце Христос у теби никад није залазио!

Радуј се, свети Стефане, отвори нам очи душе, да Господа угледамо!

 

Кондак 8.

Али не дуго потом, злобом разних непријатеља и домаћим издајствима, у престони град Смедерево за владара би доведен иноверни владар из Босне, а тебе, свети Стефане, поново послаше у изгнанство, И ти опет и опет ускликну Господу: Алилуја!

 

Икос 8.

После много лутања по туђим земљама, ти се, свети Стефане обрете у Албанији код неких рођака. Ту те као праведника и страдалника Бог утеши, давши ти за супругу благочестиву и побожну девојку Ангелину, ћерку албанског великаша. И Господ благослови тај брак, давши вам и два сина, која се уписаше у светитеље Божије по смрти својој. Зато ти овако појемо:

Радуј се, дивни цвете народа Србскога!

Радуј се, јер си трулежно оставио да би се у Небеско уселио!

Радуј се, наследниче апостола!

Радуј се, ризницо Небеских дарова!

Радуј се, јер си ђаволе немоћним учинио!

Радуј се, дародавче многих блага Небескихј!

Радуј се, светла зрако Сунца Правде!

Радуј се, јер си стекао крила многих добродетељи!

Радуј се, утврђење Вере Православне!

Радуј се, свети Стефане, отвори нам очи душе, да Господа угледамо!

 

Кондак 9.

Због сиромаштва и немаштине, али и сталне опасности од Турака, ти, блажени Стефане, одведе жену твоју Ангелину и децу у град Београд у западној Италији, код твоје сестре Катарине. Ту, у туђини, далеко од земље Србске, ви сложно узносисте Господу благочестиве уздахе: Алилуја!

 

Икос 9.

И Анђели Господњи стајаху задивљени пред ревношћу твојом и чврстином Вере Православне, свети Стефане. Јер иако си живео међу иноверним латинима, ти си одлазио у православни храм на Свету Литургију, без страха, да Богу узносиш похвале и молбе за цео народ Србски, који је патио под туђином. Зато ти са благодарношћу узносимо овакве похвале:

Радуј се, Бога у Светој Тројици истински исповедниче!

Радуј се, чувару чистоте Православне Вере!

Радуј се, добри учитељу твоје благочестиве деце!

Радуј се, свети оче, светих синова!

Радуј се, мученицима подобни!

Радуј се, молитвениче за душе наше!

Радуј се, јер се насалђујеш Небеским красотама!

Радуј се, јер озарујеш све крајеве земље Србске!

Радуј се, јер веселиш срца оних који те поштују!

Радуј се, свети Стефане, отвори нам очи душе, да Господа угледамо!

 

Кондак 10.

Прошавши мученички свој земни живот, добро одгојивши децу са својом верном супругом Ангелином, ти се, свети Стефане, приближи кончини својој, па мирно предаде душу Господу, коме си целог живота певао: Алилуја!

 

Икос 10.

Не дуго времена после тога, на твом гробу се појави чудесна светлост, да су неки лопови мислили да га опљачкају. Али кад гроб би отворен, о Свемилостиви Господе, твоје тело, свети Стефане, се нађе нетрулежно и миомирисно. Господ је тако прославио твој мученички живот; светлошћу и даром чудотворства, јер се многи исцелише силом која је излазила из твог нетрулежног тела. Зато ти овако кличемо:

Радуј се, јер си без роптања Крст свој претешки носио!

Радуј се, јер си Небеском светлошћу просветљен!

Радуј се, јер многи слепи тобом прогледаху!

Радуј се, јер Господ чудесно пројави твоје свете мошти!

Радуј се, јер је диван Бог у светима Својим!

Радуј се, јер мирис твојих моштију Бога показиваше!

Радуј се, јер нас од пакла избављаш!

Радуј се, јер Бога молиш да се смилује на нас!

Радуј се, добри наш оче и утешитељу!

Радуј се, свети Стефане, отвори нам очи душе, да Господа угледамо!

 

Кондак 11.

Твоја блажена супруга Ангелина, свети Стефане, са синовима вашим се пресели у земљу Србску, у град Купиново на Сави, и са собом понесе твоје свете мошти, ставивши их у цркву светог Луке, а благоверни народ Србски када их угледа, благодарно ускликну Господу: Алилуја!

 

Икос 11.

Са сузама приђе твојим целебним моштима нека жена, свети Стефане, носећи своје чедо раслабљено и у грозници, и када их са дубоком вером целиваше, дете њено постаде здраво. А она се врати дому своме, славећи тебе, великог угодника Божијег. Славимо те и ми и овако величамо:

Радуј се, јер мошти твоје чудесно умирише узбуркану реку када беху доношене у Срем!

Радуј се, јер куда оне прођоше, Небо замириса!

Радуј се, јер их је благоверни народ са сузама дочекао!

Радуј се, јер их свети Лука благочестно у своме храму прими!

Радуј се, јер многи помоћ од тебе добише!

Радуј се, јер многи са надом преко тебе слободу од Бога тражише!

Радуј се, путовођо наш ка Царству Небеском!

Радуј се, јер си даровима чудесних исцељења обогаћен!

Радуј се, добри пастиру Србскога рода!

Радуј се, свети Стефане, отвори нам очи душе, да Господа угледамо!

 

Кондак 12.

Када се супруга твоја Ангелина и син Максим преселише у Влашку, понесоше и твоје мошти, свети Стефане. Вративши се поново у Срем, они подигоше манастир Крушедол, и у њега их благочестно положише на велику радост народа Србског, који радосно запева Господу: Алилуја!

 

Икос 12.

И многа се исцељења догодише над твојим моштима, свети Стефане, али се и многа душа пред њима оснажи у Вери Православној, док их безбожни и побеснели Турци не спалише заједно са осталим моштима твојих светих Бранковића. Међутим, ипак једно твоје стопало остаде и до данас, да нам буде као Небески благослов до свршетка Века. Зато те величамо и хвалимо овако:

Радуј се, чврсти бедеме Православља!

Радуј се, целебниче болних и немоћних!

Радуј се, лекару душа и тела наших!

Радуј се, прослављени и на Небу и на Земљи!

Радуј се, јер са Анђелима Бога гледаш!

Радуј се, јер те је као и многострадалног Јова Господ благочестно за трпљење наградио!

Радуј се, ризницо Недеских дарова!

Радуј се, свете породице Бранковића свети корене!

Радуј се, Небески деспоте манастира Крушедола!

Радуј се, свети Стефане, отвори нам очи душе, да Господа угледамо!

 

Кондак 13.

О, свети Стефане, многострадалче, Јову подобни, прими ову недостојну молитву нашу, и по слободи коју си стекао код Господа, помози нам, да прогледамо у мраку греха, како би покајањем душу очистили, и добивши опроштај грехова, молитвама твојим, сверадосно ускликнули Господу: Алилуја!

(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)

 

Молитва

О, свети Стефане, мучениче и исповедниче Христов, свети оче светих синова Максима и Јована, и свети мужу свете супруге Ангелине, ти си као многострадални и праведни Јов на Земљи многе муке поднео, по зависти демонској, али си захваљујући Божијој благодати победио све непријатеље спасења и постао Христов светитељ. Јер ти, иако очију телесних од младости ниси имао, боље си видео суштину ствари, него они који су очима свет гледали. А тек ми данас на крају света, пуни силе и бестидности, који мислимо да све можемо без Бога да учинимо у животу, нисмо ни свесни колики смо слепци, колико ништа не видимо. Јер шта неком вреди ако и цео свет види, а грех свој не види, онда је он највећи слепац у мраку света овог. А ми смо баш управо такви, јер не видимо ниједан свој грех, ниједну прљавштину душе своје. И што је још горе, уопште нас због тога није нимало страх. Колико је безумље грех у нама породио, кад нас страх није, о свети Стефане, због неизбројног безакоња нашег, кад се ни Бога не бојимо, ни људи не стидимо! Колико је то наше слепило, колики мрак у души нашој, да смо слични ђаволима постали!

Авај, авај, помози нам, свети Стефане, док нисмо упали у најдубљу провалију пакла, из које се више нећемо моћи извући. Помози, и ако треба, нека и на наше телесне очи дође мрак заувек, само да нам душа прогледа. Нека се молитве твоје Господу излију с Неба на нас као најчистији поток планински, који ће душе наше сузама покајања прати и прати данима, месецима и годинама, како би до краја живота нашег, ту невесту Христову, душу бесмртну, коју смо добили чисту на дар крштењем, опрали и Господу поново чисту вратили. Јер ако је не убелимо и не очистимо, Господ је ни погледати неће, него ће је одбацити, као што се одежда прљава баца, тамо где је све прљаво и нечисто, у смрад пакла.

О, да се то никоме од нас не би десило, да то не доживимо, нека твоје слепе, а свевиде очи, свети Стефане, по твојој великој љубави коју си у Господа стекао, точе изворе суза молитвених пред престолом Господњим, за све нас потомке твоје, како би што даље од греха бежали, као од највеће куге, и стремили ка Небеским висинама, ка Царству Вишњем, ка коме си и ти целог живота стремио. Па да милошћу Божијом, очишћени и обожени, без страха уђемо у покој Небеског блаженства и мира, у коме сви житељи, са којима си и ти, свети Стефане, светао као звезда Даница, непрестано славите Премудрог и Свемилостивог Бога Љубави и Доброте, Оца и Сина и Светога Духа, и појете вечну серафимску песму: Свет, Свет, Свет је Господ Саваот, пуни су Небо и Земља славе Твоје, од сада па до века. Амин.