petak, novembar 24, 2017

 Sv Stefan Slepi

Akatist Svetom Stefanu Brankoviću Slepom

praznuje se 09. (22.) oktobra

 

 

Kondak 1.

Tebi, izabranom svetilniku Hristovom, kome po zlobi neprijatelja bi oduzet očinji vid, ali koji si svojom unutrašnjom čistotom i sjajem ugodio Svetlosti svih, Suncu Pravde, Hristu Gospodu, upućujemo tužni vapaj, mi, slepci duhovni, omračeni bezbrojnim gresima: Pomozi nam da progledamo duhovno, i da se od greha očistimo, kako bi mogli radosno da ti uzvikujemo:

Raduj se, sveti Stefane, otvori nam oči duše, da Gospoda ugledamo!

 

Ikos 1.

I Anđeli Gospodnji zaplakaše kada tebi i bratu tvom, sveti Stefane, oči sažegoše, ali Bog koji je u tvojoj duši sijao kao Presvetlo Sunce, osvetljavaše ceo tvoj kasniji krstonosni život, i ti, mučeniče i stradalče, zasija jače od zvezde narodu Srbskom, koji je robovao u tami ropstva. Zato ti kličemo ovako:

Raduj se, jer si imao Jovovo trpljenje!

Raduj se, jer si imao Josifovu celomudrenost!

Raduj se, jer si imao Davidovu krotost!

Raduj se, Bogom svevidi, iako slep beše telesno!

Raduj se, nezlobivo jagnje Hristovo!

Raduj se, careviću smerni Cara Nebeskog!

Raduj se, svetitelju koji si svetitelje izrodio!

Raduj se, Bogom blagosloveno drvo dobroga ploda!

Raduj se, ukrase Crkve Hristove!

Raduj se, sveti Stefane, otvori nam oči duše, da Gospoda ugledamo!

 

Kondak 2.

Ti beše rođen u strahu Gospodnjem od blagočestivih roditelja, sveti Stefane, u strahu Gospodnjem beše i vaspitan, tako da si sav bio preispunjen Gospodom, kome si od malena uzvikivao: Aliluja!

 

Ikos 2.

Kao potomak svetog kneza Lazara Srbskog, ti si, sveti Stefane, u detinjstvu slušao o slavnoj prošlosti tvoga naroda. Uzdišći i tugujući, Boga si molio tvojim nevinim i čistim ustima da Srbija opet Vaskrsne i procveta Duhom Svetim. Zato ti ovako blagodarimo:

Raduj se, blagoslovenih roditelja, blagosloveno čedo!

Raduj se, jer si od malena u strahu Božijem vaspitan!

Raduj se, jer si za veliki podvig dobro odgojen!

Raduj se, Simeonu Mirotočivom i knezu Lazaru podobni!

Raduj se, svete porodice, sveti korene!

Raduj se, pohvalo roda Srbskoga!

Raduj se, evanđelskim mlekom zadojeni!

Raduj se, Hristom Gospodom oblagodaćeni!

Raduj se, Duhom Svetim prosvetljeni!

Raduj se, sveti Stefane, otvori nam oči duše, da Gospoda ugledamo!

 

Kondak 3.

Stekavši veliki razum, pobožnost i poslušnost svojim roditeljima, sveti Stefane, ti si prevazilazio sve svoje vršnjake dobrotom i milošću. Bog ti je podario i vanrednu telesnu lepotu, da su mnogi, kada bi te ugledali, radosno uskliknuli Svemogućem Bogu: Aliluja!

 

Ikos 3.

Ali pored te tvoje telesne i umne lepote, ti si, sveti Stefane, prosijao jednom višom, Nebeskom lepotom. Tvoja volja je bila bespogovorno predana volji Božijoj. Tvoja čistota i vernost Crkvi i Veri Pravoslavnoj je bila nepokolebljiva i čvrsta kao stena. Zato ti ovako uzvikujemo:

Raduj se, jer si stremio Višnjem svetu!

Raduj se, jer ti je Gospod bio početak i kraj!

Raduj se, dobra lozo vinograda Gospodnjeg!

Raduj se, pitoma maslino Hristova!

Raduj se, roda Srbskoga nado Nebeska!

Raduj se, u nevoljama čvrsti oslonče!

Raduj se, u času smrti dobri pomoćniče!

Raduj se, na Strašnom Sudu sigurno pouzdanje!

Raduj se, Prevečnoga Boga daru Nebeski!

Raduj se, sveti Stefane, otvori nam oči duše, da Gospoda ugledamo!

 

Kondak 4.

Zbog teških prilika za Hrišćane u to vreme, otac tvoj Đurađ, udade svoju ćerku, a tvoju sestru Maru, za turskog sultana. Ti, sveti Stefane, i tvoj brat Grgur, pratili ste je na tom tužnom i nesrećnom putu, i setno Bogu pojali: Aliluja!

 

Ikos 4.

Ali zli sultan zadrža tebe, sveti Stefane i brata tvoga, kao taoce na turskom dvoru. Vi ste bili uz sestru vašu, tešeći je i ukrepljujući u Veri Pravoslavnoj, tako da se ona do smrti nije odrekla Vere Hrišćanske, niti primila bezbožni islam. Zato ti ovako govorimo:

Raduj se, nepokolebljivi ispovedniče Pravoslavne Vere!

Raduj se, čuvaru naš nebeski!

Raduj se, odbrano naša od svakog zla!

Raduj se, uteho nemoćnih!

Raduj se, provodniče Božije blagodati!

Raduj se, lekaru bolnih!

Raduj se, za veru postradali!

Raduj se, jer si za ljubav prema Hristu bio spreman I da umreš!

Raduj se, sveti Stefane, otvori nam oči duše, da Gospoda ugledamo!

 

Kondak 5.

I tada, o Gospode, turski velikaši iz zavisti zbog vašeg viteštva i lepote, sveti Stefane, optužiše vas sultanu da ocu Đurđu šaljete pisma i odajete dvorske tajne, pa on dade da vas dželati oslepe. Primajući usijano gvožđe na zenice svoje, na sam dan Vaskrsa Gospodnjeg, vi bolno uskliknuste Gospodu: Aliluja!

 

Ikos 5.

Misliše zlobni agarjani da će mrak na tvojim očima, biti odistinski mrak i u duši tvojoj, sveti Stefane. A ti, kao veliki mučenik Hristov, sve si muke hrabro preboleo, i sužanjstvo u kome si bio, podnosio si Jovovskim smirenjem, čekajući čas kad ćeš u zemlju Srbsku poći. Zato ti ovako pojemo:

Raduj se, jer si izgubivši očinji vid, očima duše svet gledao!

Raduj se, jer si đavola strašno posramio!

Raduj se, jer si za Vaskrs veliku žrtvu Hristu prineo!

Raduj se, jer se Hristos zauvek uselio u tvoje stradalno srce!

Raduj se, jer si kad te osleoljivaše pojao: Hristos Voskrese!

Raduj se, demonske zlobe istinski svedoče!

Raduj se, jer si oči Hristu na dar prineo!

Raduj se, jer je Gospod blagoslovio tvoju žrtvu!

Raduj se, hrabri vojniče nebeskog cara!

Raduj se, sveti Stefane, otvori nam oči duše, da Gospoda ugledamo!

 

Kondak 6.

Posle nekoliko godina, kada hrišćanska vojska odnese pobedu nad Turcima, sultan pusti tebe, sveti Stefane, i tvoga brata Grgura u Srbiju. Kada vas oslepele ugleda ostareli otac Đurađ, na kolena pade, i kao ranjeni lav, bolno i prebolno uskliknu Bogu: Aliluja!

 

Ikos 6.

Tada vas on sa suzama zagrli i reče:, , Mila deco, dva despotovića, koliko ste jadni i slepi, toliko ste mi i suviše lepi. ” A ti, sveti Stefane, Duhom Svetim ozaren, zaradovavši se što nađe roditelje žive, uteši ih u njihovoj žalosti i zablagodari Gospodu za sve. Tugujući sa svojim roditeljima, ovako ti govorimo:

Raduj se, u mraku sveta ovoga svetla zvezdo!

Raduj se, mučeniče i ispovedniče Hristov!

Raduj se, jer su ti i slepom suze potekle kad si se vratio u Srbiju!

Raduj se, nebeski sokole bez očinjeg vida!

Raduj se, jer si majku i oca, iako bez očiju beše, srcem ugledao!

Raduj se, verni slugo Cara Nebeskog!

Raduj se, jer ti je Bog dao snagu za podvig!

Raduj se, pogledom duše ka Nebu okrenuti!

Raduj se, jer si stradanjem stekao nebrojena Nebeska blaga!

Raduj se, sveti Stefane, otvori nam oči duše, da Gospoda ugledamo!

 

Kondak 7.

Ubrzo tvoj otac Đurađ umre, sveti Stefane, i tebe postaviše za despota zemlje Srbske. Po želji naroda i po blagoslovu petrijarha Srbskog, ti bi miropomazan u Smederevu za despota, ali svestan teškoća koje te čekaju, smireno i krotko uskliknu Gospodu: Aliluja!

 

Ikos 7.

Budući da si na Boga polagao svu nadu, i od Njega dobijao svu snagu, ti si, blaženi Stefane, sa velikom mudrošću i hrabrošću u tim teškim vremenima uspevao da sačuvaš zemlju i narod Srbski i od Turaka i od Ugara, koji su stalno želeli da je porobe. Zato ti blagodarno govorimo:

Raduj se, dobrog oca dobri sine!

Raduj se, blagosloveni pastire roda Srbskoga!

Raduj se, jer si ukrasio Crkvu Hristovu!

Raduj se, stradalče zbog vere Hristove!

Raduj se, svetlosti naša u mraku sveta ovoga!

Raduj se, jer si Hrista Gospoda u sebi uvek nosio!

Raduj se, provodniče Božije blagodati!

Raduj se, jer si svetlošću Hristovom preispunjen!

Raduj se, jer Sunce Hristos u tebi nikad nije zalazio!

Raduj se, sveti Stefane, otvori nam oči duše, da Gospoda ugledamo!

 

Kondak 8.

Ali ne dugo potom, zlobom raznih neprijatelja i domaćim izdajstvima, u prestoni grad Smederevo za vladara bi doveden inoverni vladar iz Bosne, a tebe, sveti Stefane, ponovo poslaše u izgnanstvo, I ti opet i opet uskliknu Gospodu: Aliluja!

 

Ikos 8.

Posle mnogo lutanja po tuđim zemljama, ti se, sveti Stefane obrete u Albaniji kod nekih rođaka. Tu te kao pravednika i stradalnika Bog uteši, davši ti za suprugu blagočestivu i pobožnu devojku Angelinu, ćerku albanskog velikaša. I Gospod blagoslovi taj brak, davši vam i dva sina, koja se upisaše u svetitelje Božije po smrti svojoj. Zato ti ovako pojemo:

Raduj se, divni cvete naroda Srbskoga!

Raduj se, jer si truležno ostavio da bi se u Nebesko uselio!

Raduj se, nasledniče apostola!

Raduj se, riznico Nebeskih darova!

Raduj se, jer si đavole nemoćnim učinio!

Raduj se, darodavče mnogih blaga Nebeskihj!

Raduj se, svetla zrako Sunca Pravde!

Raduj se, jer si stekao krila mnogih dobrodetelji!

Raduj se, utvrđenje Vere Pravoslavne!

Raduj se, sveti Stefane, otvori nam oči duše, da Gospoda ugledamo!

 

Kondak 9.

Zbog siromaštva i nemaštine, ali i stalne opasnosti od Turaka, ti, blaženi Stefane, odvede ženu tvoju Angelinu i decu u grad Beograd u zapadnoj Italiji, kod tvoje sestre Katarine. Tu, u tuđini, daleko od zemlje Srbske, vi složno uznosiste Gospodu blagočestive uzdahe: Aliluja!

 

Ikos 9.

I Anđeli Gospodnji stajahu zadivljeni pred revnošću tvojom i čvrstinom Vere Pravoslavne, sveti Stefane. Jer iako si živeo među inovernim latinima, ti si odlazio u pravoslavni hram na Svetu Liturgiju, bez straha, da Bogu uznosiš pohvale i molbe za ceo narod Srbski, koji je patio pod tuđinom. Zato ti sa blagodarnošću uznosimo ovakve pohvale:

Raduj se, Boga u Svetoj Trojici istinski ispovedniče!

Raduj se, čuvaru čistote Pravoslavne Vere!

Raduj se, dobri učitelju tvoje blagočestive dece!

Raduj se, sveti oče, svetih sinova!

Raduj se, mučenicima podobni!

Raduj se, molitveniče za duše naše!

Raduj se, jer se nasalđuješ Nebeskim krasotama!

Raduj se, jer ozaruješ sve krajeve zemlje Srbske!

Raduj se, jer veseliš srca onih koji te poštuju!

Raduj se, sveti Stefane, otvori nam oči duše, da Gospoda ugledamo!

 

Kondak 10.

Prošavši mučenički svoj zemni život, dobro odgojivši decu sa svojom vernom suprugom Angelinom, ti se, sveti Stefane, približi končini svojoj, pa mirno predade dušu Gospodu, kome si celog života pevao: Aliluja!

 

Ikos 10.

Ne dugo vremena posle toga, na tvom grobu se pojavi čudesna svetlost, da su neki lopovi mislili da ga opljačkaju. Ali kad grob bi otvoren, o Svemilostivi Gospode, tvoje telo, sveti Stefane, se nađe netruležno i miomirisno. Gospod je tako proslavio tvoj mučenički život; svetlošću i darom čudotvorstva, jer se mnogi isceliše silom koja je izlazila iz tvog netruležnog tela. Zato ti ovako kličemo:

Raduj se, jer si bez roptanja Krst svoj preteški nosio!

Raduj se, jer si Nebeskom svetlošću prosvetljen!

Raduj se, jer mnogi slepi tobom progledahu!

Raduj se, jer Gospod čudesno projavi tvoje svete mošti!

Raduj se, jer je divan Bog u svetima Svojim!

Raduj se, jer miris tvojih moštiju Boga pokazivaše!

Raduj se, jer nas od pakla izbavljaš!

Raduj se, jer Boga moliš da se smiluje na nas!

Raduj se, dobri naš oče i utešitelju!

Raduj se, sveti Stefane, otvori nam oči duše, da Gospoda ugledamo!

 

Kondak 11.

Tvoja blažena supruga Angelina, sveti Stefane, sa sinovima vašim se preseli u zemlju Srbsku, u grad Kupinovo na Savi, i sa sobom ponese tvoje svete mošti, stavivši ih u crkvu svetog Luke, a blagoverni narod Srbski kada ih ugleda, blagodarno uskliknu Gospodu: Aliluja!

 

Ikos 11.

Sa suzama priđe tvojim celebnim moštima neka žena, sveti Stefane, noseći svoje čedo raslabljeno i u groznici, i kada ih sa dubokom verom celivaše, dete njeno postade zdravo. A ona se vrati domu svome, slaveći tebe, velikog ugodnika Božijeg. Slavimo te i mi i ovako veličamo:

Raduj se, jer mošti tvoje čudesno umiriše uzburkanu reku kada behu donošene u Srem!

Raduj se, jer kuda one prođoše, Nebo zamirisa!

Raduj se, jer ih je blagoverni narod sa suzama dočekao!

Raduj se, jer ih sveti Luka blagočestno u svome hramu primi!

Raduj se, jer mnogi pomoć od tebe dobiše!

Raduj se, jer mnogi sa nadom preko tebe slobodu od Boga tražiše!

Raduj se, putovođo naš ka Carstvu Nebeskom!

Raduj se, jer si darovima čudesnih isceljenja obogaćen!

Raduj se, dobri pastiru Srbskoga roda!

Raduj se, sveti Stefane, otvori nam oči duše, da Gospoda ugledamo!

 

Kondak 12.

Kada se supruga tvoja Angelina i sin Maksim preseliše u Vlašku, ponesoše i tvoje mošti, sveti Stefane. Vrativši se ponovo u Srem, oni podigoše manastir Krušedol, i u njega ih blagočestno položiše na veliku radost naroda Srbskog, koji radosno zapeva Gospodu: Aliluja!

 

Ikos 12.

I mnoga se isceljenja dogodiše nad tvojim moštima, sveti Stefane, ali se i mnoga duša pred njima osnaži u Veri Pravoslavnoj, dok ih bezbožni i pobesneli Turci ne spališe zajedno sa ostalim moštima tvojih svetih Brankovića. Međutim, ipak jedno tvoje stopalo ostade i do danas, da nam bude kao Nebeski blagoslov do svršetka Veka. Zato te veličamo i hvalimo ovako:

Raduj se, čvrsti bedeme Pravoslavlja!

Raduj se, celebniče bolnih i nemoćnih!

Raduj se, lekaru duša i tela naših!

Raduj se, proslavljeni i na Nebu i na Zemlji!

Raduj se, jer sa Anđelima Boga gledaš!

Raduj se, jer te je kao i mnogostradalnog Jova Gospod blagočestno za trpljenje nagradio!

Raduj se, riznico Nedeskih darova!

Raduj se, svete porodice Brankovića sveti korene!

Raduj se, Nebeski despote manastira Krušedola!

Raduj se, sveti Stefane, otvori nam oči duše, da Gospoda ugledamo!

 

Kondak 13.

O, sveti Stefane, mnogostradalče, Jovu podobni, primi ovu nedostojnu molitvu našu, i po slobodi koju si stekao kod Gospoda, pomozi nam, da progledamo u mraku greha, kako bi pokajanjem dušu očistili, i dobivši oproštaj grehova, molitvama tvojim, sveradosno uskliknuli Gospodu: Aliluja!

(Ovaj Kondak se čita triput, a onda Ikos 1. i Kondak 1.)

 

Molitva

O, sveti Stefane, mučeniče i ispovedniče Hristov, sveti oče svetih sinova Maksima i Jovana, i sveti mužu svete supruge Angeline, ti si kao mnogostradalni i pravedni Jov na Zemlji mnoge muke podneo, po zavisti demonskoj, ali si zahvaljujući Božijoj blagodati pobedio sve neprijatelje spasenja i postao Hristov svetitelj. Jer ti, iako očiju telesnih od mladosti nisi imao, bolje si video suštinu stvari, nego oni koji su očima svet gledali. A tek mi danas na kraju sveta, puni sile i bestidnosti, koji mislimo da sve možemo bez Boga da učinimo u životu, nismo ni svesni koliki smo slepci, koliko ništa ne vidimo. Jer šta nekom vredi ako i ceo svet vidi, a greh svoj ne vidi, onda je on najveći slepac u mraku sveta ovog. A mi smo baš upravo takvi, jer ne vidimo nijedan svoj greh, nijednu prljavštinu duše svoje. I što je još gore, uopšte nas zbog toga nije nimalo strah. Koliko je bezumlje greh u nama porodio, kad nas strah nije, o sveti Stefane, zbog neizbrojnog bezakonja našeg, kad se ni Boga ne bojimo, ni ljudi ne stidimo! Koliko je to naše slepilo, koliki mrak u duši našoj, da smo slični đavolima postali!

Avaj, avaj, pomozi nam, sveti Stefane, dok nismo upali u najdublju provaliju pakla, iz koje se više nećemo moći izvući. Pomozi, i ako treba, neka i na naše telesne oči dođe mrak zauvek, samo da nam duša progleda. Neka se molitve tvoje Gospodu izliju s Neba na nas kao najčistiji potok planinski, koji će duše naše suzama pokajanja prati i prati danima, mesecima i godinama, kako bi do kraja života našeg, tu nevestu Hristovu, dušu besmrtnu, koju smo dobili čistu na dar krštenjem, oprali i Gospodu ponovo čistu vratili. Jer ako je ne ubelimo i ne očistimo, Gospod je ni pogledati neće, nego će je odbaciti, kao što se odežda prljava baca, tamo gde je sve prljavo i nečisto, u smrad pakla.

O, da se to nikome od nas ne bi desilo, da to ne doživimo, neka tvoje slepe, a svevide oči, sveti Stefane, po tvojoj velikoj ljubavi koju si u Gospoda stekao, toče izvore suza molitvenih pred prestolom Gospodnjim, za sve nas potomke tvoje, kako bi što dalje od greha bežali, kao od najveće kuge, i stremili ka Nebeskim visinama, ka Carstvu Višnjem, ka kome si i ti celog života stremio. Pa da milošću Božijom, očišćeni i oboženi, bez straha uđemo u pokoj Nebeskog blaženstva i mira, u kome svi žitelji, sa kojima si i ti, sveti Stefane, svetao kao zvezda Danica, neprestano slavite Premudrog i Svemilostivog Boga Ljubavi i Dobrote, Oca i Sina i Svetoga Duha, i pojete večnu serafimsku pesmu: Svet, Svet, Svet je Gospod Savaot, puni su Nebo i Zemlja slave Tvoje, od sada pa do veka. Amin.