petak, novembar 24, 2017

 Sv Simeon Stolpnik

Akatist Svetom Simeonu Stolpniku

praznuje se 01. (14.) septembra

(čita se za vraćanje otpalih od Crkve)

 

Kondak 1.

Tebi, izabranom podvižniku stolpništva, kojim si stekao Nebesku slavu, molitveni vapaj uznosimo, i smirenu molbu za spasenje preko tebe Bogu prinosimo: Pomozi i nama, kao što si mnogima pomogao, i izvedi nas iz tame grehovne, na svetlost Božanske čistote, kako bi mogli da ti kličemo: Raduj se, sveti Simeone, uzvišeni stube pobožnosti!

 

Ikos 1.

Trojični Bog, stvorivši na Nebu angelski svet, i na Zemlji uzdiže Angele u telu, među kojima ti kao zvezda Danica sijaš, sveti Simeone Stolpniče. Jer ti svojim neiskazanim podvigom, stojeći na stubu u molitvi osamdeset godina, pobedi ljudsku prirodu, i preobrazi se u zemaljskog Angela, koji je smrtnim telom bio vezan za Zemlju, a dušom kroz molitvu neprestano prebivao na Nebesima. Diveći se tvome uzvišenom životu, mi ti smireno prinosimo ove pohvale:

Raduj se, Anđele u telu smrtnom!

Raduj se, podvižniče čudesnih i uzvišenih vrlina!

Raduj se, jer si postao prvi stolpnik radi Gospoda Hrista!

Raduj se, jer tvoje podvige ni Anđeli ne umeju iskazati!

Raduj se, jer si mučeničke rane pretrpeo u podvigu stolpništva!

Raduj se, jer se demoni ustrašiše od tvoga trpljenja!

Raduj se, jer na stubu u molitvi provede ceo svoj život!

Raduj se, jer si kao pastir dobri sa stuba stadom slovesnim rukovodio!

Raduj se, jer se zlatnim slovima svoga podvižništva upisa u knjigu večnog života!

Raduj se, sveti Simeone, uzvišeni stube pobožnosti!

 

Kondak 2.

Tvoji roditelji, sveti Simeone, behu pobožni Hrišćani, i ne vaspitaše te naukama ovoga sveta, nego u tebe ulivahu uzvišene darove Duha Svetoga, učeći te prostoti i nezlobivosti, i neprestanom slavljenju Boga pesmom: Aliluja!

 

Ikos 2.

Jedne zime, kada kao dečak ode sa roditeljima u crkvu na molitvu, tebe, sveti Simeone, dirnuše reči Svetog Evanđelja, koje blaženima nazivaju siromašne duhom, krotke i čiste srcem. A kada te jedan sveti starac pouči evanđeljskim vrlinama koje uzvode ka savršenstvu, ti ostavi sve, uze Krst svoj i radosno pođe za Hristom. Zato ti uznosimo blagodarnost:

Raduj se, jer se od smernih roditelja nauči pobožnosti!

Raduj se, jer reč Božija dotaknu tvoje dečije srce i donese stostruki rod!

Raduj se, jer kao praoci Mojsej, Jakov i David, čuvaše ovce u domu svome!

Raduj se, jer kao i oni, postade pastir slovesnog stada Božijeg!

Raduj se, jer te je Bog izabrao za čudesni podvig stolpništva!

Raduj se, jer si sačuvao svoju devstvenost besprekornom!

Raduj se, jer si stub vrlina od Zemlje do Neba podigao!

Raduj se, jer tvoja čežnja ka Bogu beše anđelski čista!

Raduj se, jer sada sa Nebeskim Silama druguješ u Carstvu Božijem!

Raduj se, sveti Simeone, uzvišeni stube pobožnosti!

 

Kondak 3.

Otišavši na jedno usamljeno mesto, ti, sveti Simeone, pade na molitvu proseći od Gospoda da ti pokaže put spasenja. I kada posle duge molitve zaspa, Gospod ti u snu pokaza da treba da iskopaš duboki temelj smirenja, na kome ćeš zidati zgradu vrlina. Prenuvši se od viđenja ti zablagodari Bogu i radosno zapeva: Aliluja!

 

Ikos 3.

I ti, sveti Simeone, odmah pođe u obližnji manastir, u kome beše iguman blaženi Timotej. Sedam dana ležaše pred vratima manastirskim, i oni, videći tvoju smernost i silnu želju za monaštvom, primiše te u svoju obitelj. A ti se odmah predade trudu, za kratko vreme naučivši Psaltir napamet. Stekavši angelske vrline, ti uzimaše hranu samo jednom sedmično, i strogošću života prevaziđe sve monahe toga manastira. Zbog toga te već u osamnaestoj godini zamonašiše. A mi, lenji, nezasiti i grešni, ipak se udostojavamo da ti ovako pevamo:

Raduj se, jer ti Gospod u viđenju pokaza put spasenja!

Raduj se, jer pođe uskom stazom monaškog podviga!

Raduj se, jer podvizima prevazilaziše iskusne monahe!

Raduj se, jer ne beše od ovoga sveta!

Raduj se, čisto ogledalo Božije!

Raduj se, veliki svetilniče Crkve!

Raduj se, mnogosvetlo sunce pobožnosti!

Raduj se, jer si telom bio na Zemlji, a duhom uvek na Nebesima!

Raduj se, jer si na dubokom temelju uzdržanja sazidao zgradu uzvišenih vrlina!

Raduj se, sveti Simeone, uzvišeni stube pobožnosti!

 

Kondak 4.

Posle monašenja, ti, sveti Simeone, na sebe stavi teški podvig. Oko sebe čvrsto opasa konopac, i vrlo brzo na tebi se stvoriše rane, koje počeše da smrde. Kada se bratija zbog toga pobuni, iguman te natera da skineš konopac. Ali bojeći se da slabiji monasi ne pođu tvojim putem, pa ne izdrže nove podvige koje ti uze na sebe, naredi ti da napustiš manastir. A ti, bez roptanja posluša igumana, izađe iz manastira, i zapeva: Aliluja!

 

Ikos 4.

Hodajući po pustinji i gorama, ti, sveti Simeone, nađe neki bezvodni bunar u kome se nastani, i stade se u njemu moliti Bogu. A iguman Timotej u snu dobi znak da je pogrešio što te je oterao iz manastira, pa te sa bratijom stade tražiti. I kada te nađoše, oni te silom dovedoše u manastir. Međutim, ti ne mogaše dugo tu da ostaneš, nego jedne noći tajno pobeže, tražeći usamljeno mesto za molitvu. Zato ti kličemo ovako:

Raduj se, jer nepokolebljivo hođaše uzanom stazom spasenja!

Raduj se, jer si voleo usamljenost i pustinjaštvo!

Raduj se, jer ukrasi Crkvu podvigom stolpništva!

Raduj se, jer si prezreo sve slasti ovoga sveta!

Raduj se, jer si u dubokom bunaru suzama prao grehe svoje!

Raduj se, jer si umom gledao slavu Carstva Nebeskog!

Raduj se, jer si Anđelskim trudom ukrasio svoje žitije!

Raduj se, jer si uzdržanjem i trudom strasti ugasio!

Raduj se, jer si dušu svoju svetošću ukrasio!

Raduj se, sveti Simeone, uzvišeni stube pobožnosti!

 

Kondak 5.

Vođen Duhom Božijim, ti, sveti Simeone, pronađe na jednoj gori malu keliju usečenu u steni, i zatvori se u njoj. I ti požele da kao Mojsije i Ilija četrdeset dana ništa ne jedeš. Episkop te pokrajine Vason te dugo savetovaše da ne uzimaš na sebe tako težak podvig. A kada vide tvoju silnu želju, on te zazida u keliju, ostavivši ti hleb i vodu, jer se bojaše da nećeš izdržati podvig, a ti blagodarno zapeva Bogu: Aliluja!

 

Ikos 5.

Kada posle četrdeset dana episkop dođe k tebi, sveti Simeone, nađe te polumrtva kako ležiš, a hleb i voda stajaše netaknuti. Episkop te omi i rashladi usta, pa te pričesti Svetim Tajnama Hristovim. O ovome podvigu on posle pričaše na sve strane, krepeći njime narod u pobožnosti. A ti od tada svake godine u dane Svete četrdesetnice ponavljaše taj podvig, ne jedući i ne pijući ništa. Diveći se tvojim anđelskim vrlinama, mi ti pojemo:

Raduj se, jer beše podoban najvećim podvižnicima Hristovim!

Raduj se, jer kao Mojsej i Ilija četrdesetnicu bez hrane i pića provođaše!

Raduj se, jer si Bogu Ocu hram u sebi priugotovio!

Raduj se, jer si Gospoda Hrista nastanio u svoje srce!

Raduj se, jer si bio stan Duha Svetoga!

Raduj se, jer uspomena tvoja kroz vekove neugasivo sija!

Raduj se, jer krotost srca tvoga duševni mir nam daruje!

Raduj se, jer duhom svojim prebivaš sa onima koji te molitvama proslavljaju!

Raduj se, jer Krst svoj do kraja hrabro iznese!

Raduj se, sveti Simeone, uzvišeni stube pobožnosti!

 

Kondak 6.

Posle tri godine ti se, sveti Simeone, pope na najviši vrh gore, i dugim lancem veza sebe za jedan kamen, kako ne bi silazio dole, već se neprestano molio Bogu. Čuvši za to, blaženi episkop Meletije, dođe k tebi i reče ti, da čovek može sebe i voljom vezati za neko mesto, a ne lancima. Ti ga posluša, i odveza okove, pa nevezan, postade dobrovoljni sužanj Hristov, neprestano pojući: Aliluja!

 

Ikos 6.

Zbog tvojih velikih vrlina, slava o tebi, sveti Simeone, se pronese na sve strane. Tebi počeše dolaziti bolesni i besomučni, a i oni koji behu iskušavani raznim nevoljama, i svako je od tebe odlazio isceljen i utešen. A ti si iz prevelike skromnosti svima govorio da ne misle kako si ih ti iscelio, već da jedino Bogu treba da blagodare za sve. Veličajući tvoju smernost, mi ti kličemo:

Raduj se, jer ti je Gospod podario blagodat da činiš čuda!

Raduj se, jer si postao dobrovoljni sužanj Hristov!

Raduj se, jer si telo kroz mnoge muke u mnogoceni biser pretvorio!

Raduj se, jer si se trpljenjem zacario nad strastima!

Raduj se, jer si se udostojio blagodati da tvoriš isceljenja!

Raduj se, jer si postao riznica neukradivog blaga!

Raduj se, jer si dušom uzleteo u Hristove Nebeske dvore!

Raduj se, jer si trudom stekao nebrojena blaga Nebeska!

Raduj se, jer telu tvome đavo nije smeo da pristupi!

Raduj se, sveti Simeone, uzvišeni stube pobožnosti!

 

Kondak 7.

Želeći da prebivaš u neprestanom bezmolviju, a i da izbegneš uznemiravanje i pohvale od silnog naroda, ti, sveti Simeone, namisli da podigneš stub na kome bi se molio Bogu, i kojim bi bio odvojen od svih. Tako ti postade prvi stolpnik, koji na stubu neprestano stajaše na molitvi, pojući Bogu: Aliluja!

 

Ikos 7.

Vremenom, ti, sveti Simeone, načini stub visok četrdeset lakata, i danju i noću stajaše na njemu, moleći se Bogu, jedući jedino kvašeno sočivo i pijući vodu. A kada sabor pustinjskih otaca, čuvši za tvoj neobičan podvig, htede da iskuša tvoju poslušnost, posla izaslanike koji ti rekoše da siđeš dole. Čuvši njihovu naredbu, ti odmah kroči na lestvicu, a oni videći tvoju smernost i poslušnost, rekoše da nastaviš svoj podvig, jer je od Boga. Zbog toga počuj ove pohvale:

Raduj se, uzvišeni stube vrlina!

Raduj se, jer si se i telom i duhom uspeo ka Nebu!

Raduj se, jer dobrovoljno razape strasti na visokom stubu!

Raduj se, jer nestvarnim podvigom življaše!

Raduj se, jer beše začetnik neobičnog podvižništva!

Raduj se, jer si bio sapričasnik velikim mučenicima!

Raduj se, jer si teškim trudom postao gospodar i duše i tela!

Raduj se, jer si molitvom kao neugasivi oganj na stubu goreo!

Raduj se, jer usta tvoja behu puna blagodati Duha Svetoga!

Raduj se, sveti Simeone, uzvišeni stube pobožnosti!

 

Kondak 8.

Videvši tvoje svete vrline, sveti Simeone, đavo požele da te posrami. Jednom se pretvori u svetlog anđela, i doveze se na kočijama, pa te pozva, kao što nekada sveti Ilija bi pozvan, da pođeš na Nebo, jer, kako reče, ti si to zaslužio svojim podvizima. I ti, ne raspoznavši obmanu, skrušeno zablagodari Bogu, pesmom: Aliluja!

 

Ikos 8.

I kada pođe da se popneš na kočije, ti se, sveti Simeone, po običaju prekrsti. Istoga časa đavo sa kolima i konjima iščeze kao prah razvejan vetrom. Poznavši đavolsku prelest, ti se silno kajaše, i želeći da kazniš desnu nogu kojom pođe ka kočiji, ti celu godinu dana stajaše na njoj. Zbog toga nju obuzeše teške rane, koje se prekriše crvima, ali ti sve muke trpljaše kao pravedni Jov. Zato te veličamo ovako:

Raduj se, jer nisi dozvolio đavolu da ovlada tobom!

Raduj se, jer si teškim podvigom kaznio sebe zbog obmane demonske!

Raduj se, jer si stub zalivao suzama svojim!

Raduj se, jer si se silom Božanskog Duha upodobio Vladiki Hristu!

Raduj se, jer si na stubu strasti svoje umirio!

Raduj se, jer si telo umio suzama pokajanja!

Raduj se, jer stub tvoj beše uzdignut kao Gornji Sion!

Raduj se, jer tvoji podvizi krepiše mnoge kada padahu u uninije!

Raduj se, jer slavu samo Bogu uznošaše!

Raduj se, sveti Simeone, uzvišeni stube pobožnosti!

 

Kondak 9.

Posle mnogo godina tvoja mati Marta, sveti Simeone, saznade gde se nalaziš i sa suzama dođe do tvoga stuba, želeći da te vidi. Ali joj ti posla poruku da ne možeš da je vidiš sada, nego da ćeš je, ako Bog da, videti u budućem Veku. I tvoja mati leže pred vrata od ograde koja beše oko tvoga stuba, i tu se upokoji. A ti, doznavši za to, sa suzama se moljaše za njenu dušu, pojući: Aliluja!

 

Ikos 9.

Kada bi svi besednici sveta stali da opevaju slavu i hvalu tvoju, sveti Simeone, da li bi dostojno opisali sve tvoje podvige i vrline. Jer ti na molitvi stajaše svu noć i dan do tri sata po podne, zatim si slušao molbe onih koji su dolazili po neku pomoć od tebe, a potom si se ponovo predavao molitvi. A stizao si i da se brineš o crkvenom miru, rušeći mnogobožačko bezbožje, iskorevajući jeretička učenja, i poučavajući careve i knezove da mudro rukovode narod. Zato ti anđelski kličemo:

Raduj se, jer neiskazani podvig stolpništva Bogu prinese!

Raduj se, jer ljubav prema Bogu pretpostavi roditeljskoj ljubavi!

Raduj se, jer si od mladosti bio prožet velikim strahom Božijim!

Raduj se, jer si lestvicu vrlina do Neba istkao!

Raduj se, jer si se njome na Nebo popeo!

Raduj se, jer si strašne demone silom Hristovom iz ljudi izgonio!

Raduj se, jer mnogi narodi priticahu tebi za pomoć!

Raduj se, jer si kišu sa neba molitvom prizvao!

Raduj se, jer si Zemlju kada se zatrese molitvom umirio!

Raduj se, sveti Simeone, uzvišeni stube pobožnosti!

 

Kondak 10.

Mnogi koji su dolazili tebi, sveti Simeone, gledali su te kako neprestano ili stojiš na molitvi ili činiš poklone. I jedan od prisutnih poče da broji, i kada nabroja preko hiljadu dvesto poklona, umori se od gledanja uvis, a ti i dalje činjaše metanije, radosno pojući: Aliluja!

 

Ikos 10.

Jednom neki sveštenik iz Arabije dođe k tebi, sveti Simeone, i diveći se tvojim podvizima, upita te, u Ime Božije, da li si čovek ili Anđeo, jer je čuo da ti niti jedeš, niti piješ, niti spavaš? A ti ga onda pozva na stub, i pokaza mu svoju nogu koja beše sva u krvi od silnog podviga, gnojavu i punu crva. Zatim mu reče da samo jednom nedeljno jedeš i piješ vode, i to vrlo malo. Videći to, on udivljen ode od tebe, kličući:

Raduj se, Nebeski čoveče i zemaljski Angele!

Raduj se, jer si trpljivo podnosio i hladnoću i toplotu!

Raduj se, jer su ljudi mislili da ti nisi čovek, već Anđeo Nebeski!

Raduj se, jer si na stub kao na Krst uzišao i dušom i telom!

Raduj se, jer iako na stubu stajaše, mnoge privede veri Hristovoj!

Raduj se, jer se zbog tvoje propovedi mnogi odricahu idolopoklonstva!

Raduj se, jer oduzetog saracena, privevši veri Hristovoj, na noge čudesno podiže!

Raduj se, jer proreče sušu, glad i pomor u kraju gde se podvizavaše!

Raduj se, jer molitvom odvrati pohod Persijanaca na hrišćanske zemlje!

Raduj se, sveti Simeone, uzvišeni stube pobožnosti!

 

Kondak 11.

Pred kraj tvoga života, sveti Simeone, učenik tvoj Antonije gledaše kako ti već tri dana ne poučavaš i blagosiljaš okupljeni narod oko tvoga stuba, a i dalje stojiš na molitvi. On se pope gore, i vide da si se ti na molitvi upokojio, i dalje stojeći na nogama, i oseti divan miomiris iz tvoga svetoga tela. Zaplakavši tužno za tobom, on uznese hvalu Gospodu, pojući: Aliluja!

 

Ikos 11.

Antonije odmah pohita u Antiohiju, k patrijarhu Martiriju, i obavesti ga o tvojoj blaženoj končini, sveti Simeone. Patrijarh sa tri episkopa, mnoštvom uglednih građana i naroda potekoše kao reka ka tvome stubu. Kada skinuše tvoje sveto telo dole, svi plakahu, čak se i mnoštvo ptica skupi leteći oko stuba i pevajući. A učenik tvoj Antonije ugleda i mnoštvo Anđela kraj tvoga odra. Zato i od nas primi ove anđelske pesme:

Raduj se, neuspavljivi molitveniče Vaseljene!

Raduj se, jer kao pravedni Jov trpljaše crve na svom ranjenom telu!

Raduj se, jer kao Mojsije molitvom izvede vodu iz stene kraj tvoga stuba!

Raduj se, jer oko svoga stuba sabra mnoštvo pokajnika!

Raduj se, jer i divlje zveri tebi krotko služiše!

Raduj se, jer si čudesno na nogama predao dušu svoju Gospodu!

Raduj se, jer grob tvoj Božanskom blagodaću sija!

Raduj se, jer potoci blagouhanog mira iz njega potekoše!

Raduj se, jer si postao veliki ugodnik Presvete Trojice!

Raduj se, sveti Simeone, uzvišeni stube pobožnosti!

               

Kondak 12.

U dan tvoje blažene končine, sveti Simeone, kraj dalekog Carigrada, stajaše prepodobni Danilo na molitvi i ugleda na onoj strani gde se nalažaše tvoj stub, kako mnoštvo Nebeskih Vojski uzlaze na Nebo i vode tvoju svetu dušu svu radosnu. Isto to viđenje imaše i blaženi Avksentije, koji se podvizavaše u Vitiniji, i oni, udivljeni prizorom, od radosti zapevaše: Aliluja!

 

Ikos 12.

Uzevši tvoje časne mošti, sveti Simeone, patrijarh ih sa narodom ponese u Antiohiju, pojući psalme i pesme duhovne, i ceo grad im izađe u susret. Kada jedan čovek, gluv i nem četrdeset godina priđe tvome svetom telu, odreši mu se sluh i jezik, i on radosno zablagodari Bogu i tebi. Zatim tvoje telo sahraniše u velikoj crkvi, gde se desiše mnoga isceljenja. A kroz nekoliko godina antiohijani ti sagradiše i crkvu, i u nju položiše tvoje svete mošti, ka kojima priticahu reke naroda, tražeći pomoći i zaštite. Zato ti i mi, proseći tvoje molitvene pomoći, pojemo ovako:

Raduj se, jer izobliči cara Teodosija što je Jevrejima dao hrišćanski hram!

Raduj se, jer caricu Evdokiju povrati iz evtihijanske jeresi veri hrišćanskoj!

Raduj se, jer Ismailćanska carica postade majka tvojim svetim molitvama!

Raduj se, jer tvoje svete mošti nebrojena isceljenja istočiše!

Raduj se, jer duša tvoja sa Anđelima predstoji Vladiki Hristu!

Raduj se, jer i posle končine svoje duhom na stubu stajaše!

Raduj se, jer na mestu tvoga stuba bi podignuta velika crkva i obrazovan manastir!

Raduj se, jer se i posle tvoje smrti dešavahu čudesa na mestu gde se ti podvizavaše!

Raduj se, jer se na dan tvoje končine javljaše velika zvezda nad tvojim stubom!

Raduj se, sveti Simeone, uzvišeni stube pobožnosti!

 

Kondak 13.

O, sveti Simeone Stolpniče, ti si moleći se na visokom stubu uzneo se na visinu vrlina, i imaš dar od Gospoda da pomažeš onima koji te za nešto mole. Zato, primivši ovo malo moljenje, izmoli u Gospoda oproštaj svih sagrešenja naših, i podari nam hrišćanski kraj života, i dobar odgovor na Strašnom Sudu Hristovom, kako bismo mogli radosno da pevamo: Aliluja!

(Ovaj Kondak se čita triput, a onda Ikos 1. i Kondak 1.)

 

Molitva

O, sveti Simeone, ka Nebu uzdignuti za života, na Nebo podignuti i posle smrti, ti postade temelj stolpnika i primer uzvišene i neiskazane pobožnosti u Crkvi Hristovoj. Jer ti, vođen Duhom Svetim, prvi sazida stub i pope se na njega da se danonoćno moliš Bogu. Osamdeset godina ti stajaše na kiši i vetru, studeni i žegi, uznoseći molitvene uzdahe za očišćenje svoje duše od grehova i strasti, ali još više se moleći Bogu za sve potrebite i nemoćne koji su ti u rekama dolazili. Zato te je Bog nagradio radošću neiskazanu ljudskim rečima u Carstvu Svome, i podario ti blagodat da činiš čudesa i posle smrti, i pomažeš svima koje te usrdno za nešto mole.

I evo, mi, grešni i nedostojni, stojimo u podnožju stuba tvojih vrlina kojima si ti na Nebo uzdignut, i smireno prosimo od tebe da se i nas setiš u svojim molitvama Gospodu. A pošto mi ne znamo šta treba da molimo, a i ono što možda znamo, ne ispunjavamo, predajemo se u tvoje ruke, da nas kao malu decu hraniš blagodaću Hristovom, kako bi oživili duše za večno blaženstvo. Jer mi možda i hoćemo da se spasemo, ali volja nam je slaba, pa kao slama brzo planemo, ali se brzo i ugasimo, i onda opet našim dušama mrak zavlada. Pomozi nam da postanemo postojani i čvrsti u veri i ispunjavanju zapovesti Hristovih, i da u smirenom pokajanju dočekamo kraj ovozemaljskog života.

Jer kada si ti, koji si prirodu ljudsku pobedio, i upodobio se anđelima, neprestano vapio Bogu da ti oprosti grehe, mi, koji smo pučine greha, da li bi i za svu večnost isplakali sva svoja bezakonja. Ali, znajući za bezmerno čovekoljublje Božije, pripadamo tebi, vernom slugi Njegovom, da nas zastupaš pred Njim, da se smiluje na nas. I kao Svemilostiv, da nas, kao decu Svoju, barem zbog pokajanja, ako ne zbog dobrih dela, prigrli, i uvede u Carstvo Svoje, da večno slavimo najsvetije Ime Božije, Oca i Sina i Svetoga Duha. Amin.