petak, novembar 24, 2017

 

Suzna molitva svetog Jefrema Sirina Presvetoj Bogorodici

Umoljavam te Roditeljko nezalazne svetlosti, saslušaj šta govorim pred Tobom. Ogrezao sam u blato, okoreli, i sav sam pokriven nečistotom, sav se pomračih. I zemlju isprljah mnoštvom mojih greha, Vladičice moja, zato ona sada, uzdišući, vapije pravednom Sudiji, prizivajući za svedoke protiv mene i nebo sa zvezdama i suncem. A bura pomisli mojih pogružava me u očajanje. Sa trepetom pristupa duša moja čekajući da izbegne osudu. Sve uzdanje moje, Bogorodice, na Tebe sam upravio ja bludni. Jao! svake sramote ispunjeno je lice služitelja Tvoga, mada Ti neprestano umilostivljavaš Onoga, koga si rodila, da bi pružio izdašnost svoju i na mene nedostojnoga. Ti sama, koja si nosila Izbavitelja sveta, raskini nerazrešive veze moje; Ti me potamnelog ubeli suzama pokajanja; Ti koja si rodila Život moj, vaskrsni me umrloga bezbrižnošću mojom i udaljenoga od Boga i anđela i privedi me k njima, Bogorodice.

Zaista, veliko je čudo, kako je Gospod trpeo moje grehe! Kako me bednog još za života nije bacio na dno adovo! Kako nije poslao odozgo nevidljivi štap ili mač da me pogubi. Sigurno Ti si mi, Vladičice, zauzimanjem Tvojim darovala život, iziskujući od mene pokajanje, koje Ti sama, Preblaga i daruj meni sluzi Tvome, jer si Ti moja stena, pristanište i ograda.

Ozari me svetlošću božanskoga lica Tvoga, da bi te usred noći veličao pesmama. Daruj mi Vladičice skrušenje, neprekidno uzdisanje i suze, umij duševnu dubinu i daruj mi potpuno ostavljenje grehova kao bogonosna Žena, koja je u utrobi svojoj začela Boga u telu. Usred noći Prečista, da vidim Tebe i da se radujem: O tvrđavo moja! O nepostidna nado moja! O živote i slatka svetlosti za slugu Tvoga. Primi ovu molitvu sa nečistog jezika i iz prljavih usta mojih. Noć ova neka sada bude dan spasenja sluzi Tvome, Bogonevesto. Neka se sada, Vladičice, o meni obraduju anđeli i pravedni duhovi, da bi sa blagodarnošću radosno proslavio svesveto ime Tvoje, jer znam da sve, ma šta htela Ti, Preopevana, možeš pred Bogom, koga si rodila.

O, mati Božja, viša od svakoga uma i reči! O djevo, koja nesravnjeno prevazilaziš svako devojaštvo, jer si i do rođenja Gospodnjega bila devojka nad svima devojkama, pa si takva ostala u samom rođenju i po rođenju. O devojko, kojom je priroda ljudska, u početku pala i daleko odstupila od Boga, po zakonima neiskazanog čovekoljublja i besprimernog snishođenja, sjedinjena sa blaženom i Božjom prirodom tako, da samo biće nije ni malo pretrpelo pretvaranja, mešanja ni izmene. O devojko, kroz koju i posle strašnoga sjedinjenja i primirenja, po zavisti đavola i po sujetnosti uma našega neispunjavajući obaveze naše, ponovo bivamo prizivani i dobijamo milost Sina Tvoga i Boga po Tvojim neodoljivim molitvama! Tebe, Vladičice, molim; Tebe umoljavam milosrdnu i čovekoljubivu Mater Milostivoga i čovekoljubivoga Boga, i ovoga časa zaštiti me, jer ako ikada, sada mi je najpotrebnija Tvoja pomoć i Tvoj pokrov.

Sav sam ja nečistota i grehovno đubre, kraće reći - stan svih strasti koje upropašćuju dušu, a nameravam da pristupim Prečistim i Strašnim Tajnama Sina Tvoga i Boga, pa me strah muči i trepet obuzima zbog mnoštva grehova mojih, koje ne mogu da podnosim, jer nema ni jednog osećanja moga koje ja nisam isprljao. Kakva dela satanska sa licemerjem i radošću ne činih? Kakvim sve nepristojnim pomislima i zamislima sujetnim ne razgorevah sebe? Čemu se sve um moj ne podavaše u plen? Ne samo te strasti, u koje sam po nesreći pao, vode me, po pravu koje nadamnom imaju, kao zarobljenika; ne samo ono rasejava moj um što sam po neuzdržanju osećanja mojih pozajmio iz tuđih dela ili beseda, iz nenamerno slušanoga ili viđenoga, već na protiv, strastni, slabi, detinjski i neplodni moj razum, delujući zajedno (sporazumno) sa početkom zla (đavolom) i to što nije bilo i što neće biti, što nisam čuo, što nisam video oblači u oblike kao nešto stvarno i na sve ovo razbija sve vreme moga bednog života. Pri takvom mnoštvu zla u meni, rešio sam zlosrećni ja, da pristupim prevečnim i božanstvenim Tajnama u koje i anđeli žele da proniknu, ali se bojim da, kao nedostojan, slično onome neobučenom u svadbeno odelo, koji je bio svezan po rukama i nogama, mesto prosvećenja Božjom blagodati, ne budem bačen u tamu i osuđen da u njoj prebivam kao u mestu koje mi i dolikuje.

Zato pribegavam k Tebi, snažnoj i sigurnoj pomoći mojoj. Budi milosrdna prema meni Preneporočna Vladičice moja. Upotrebi materinsko osećanje pred Sinom Tvojim i Bogom, isprosi mi oproštaj ranijih grehova i učini, da me ne zapali sagorevajući i prosvećujući oganj životvornih Tajni. Pokaži mi put kako ću ostatak života svoga provesti u pokajanju, čistoti i smirenju, sa mnom uvek prebivajući u delima, rečima i pomislima, u svim duševnim i telesnim pokretima, pokazujući mi pravac, idući preda mnom, rukovodeći me, odbijajući protivničku silu od mene i kao slugu, ma da i nevaljaloga, svim sretstvima snabdevajući i čuvajući me Tvojom blagošću. O, sveblagoslovena Vladičice, ne odbaci nedostojne i unižene molitve moje, već i u ovom životu i pri izlasku moje grešne duše, na budućem strašnom i neumitnom sudu budi mi zastupnica i izbavi me, da bi spasen blagodaću Tvojom, blagosiljao i proslavljao Tebe i obasjavan zracima Tvojim podigao se na hvalu, slavu i poklonjenje sveblagoj, svemoćnoj i sveblaženoj Trojici kroz sve vekove. Amin.

 

Velikoposna Molitva

                Ova se molitva čita za vreme Velikog Posta. Nakon svakog stiha se pravi veliki (zemni) poklon.

 

Gospode i Vladiko života moga, duha lenosti, mrzovolje, vlastoljublja i praznoslovlja ne daj mi, duha celomudrija, smirenoumlja, trpljenja i ljubavi podaj mi, sluzi tvome.

Da Gospode care, podaj mi da sagledam svoja sagrešenja, i ne osuđujem brata svoga, jer si blagosloven u vekove vekova. Amin.