subota, novembar 18, 2017

 

Suzna Moljenja prepodobnog Jefrema Sirina

Prvo suzno moljenje
Ponedeljkom uveče

Primi moljenje iz mojih oskvrnavljenih i nečistih usta, Vladaru svih i svega, čovekoljubivi Isuse Hriste. Ne uzgnušaj se mene nedostojnog i nerazumnog, i ne pokaži nedostojnom utehe Tvoje dušu moju, koja se adu približi. Potraži me kao ovcu izgubljenu, jer mimo svega, usrđa u meni nema, ni pomisli da ispravljam sebe. Zaslepljen sam slastoljubljem, pomračena je duša moja, i od opijenosti strastima bezosećajno postade srce moje.

Sav jad svoj, svo lukavstvo, svu nerazumnost Tebi ispovedam, Gospode, Spasitelju sveta. Ispovedam, takođe, i svu milinu i sladost onoga što Ti po blagosti Svojoj učini sa mnom, Čovekoljupče. Od mladosti svoje ogorčih Te i neraspoložen prema dobru postah, izumitelj svakojakih poroka, spreman na svaki greh. Ali Ti, Vladiko, Sine Božiji, po velikom milosrđu Svom, nisi gledao na sva moja lukavstva. Glava je moja podignuta blagodaću Tvojom, Vladiko, ali ponovo se priklanja radi grehova mojih. Blagodat me Tvoja iznova vuče u život, a ja se sa najvećim usrđem ustremljujem u smrt, jer me moja pogubna navika u slabostima, čak i protiv moje volje, privlači k sebi.

Užasna je i strašna ta navika, nerazdrešivim uzama vezuje moj um, a te me veze vazda izdaju kao onog ko ih je želeo. Po navici se uplićem u mreže i radujem se, bednik, što sam upleten. Tonem u nepodnošljivu dubinu i to me veseli. Neprijatelj svakodnevno obnavlja okove moje, a ja se radujem. O, koliku prepredenost ima neprijatelj! Ne vezuje me vezama koje ne želim, nego mi, naprotiv, stavlja uvek takve okove i mreže koje ja primam sa velikim zadovoljstvom, jer on zna da je moja volja jača, pa me u tren oka okuje okovima koje ja sam hoću.

Za stid i sramotu je to što sam svezan sopstvenim željama, ridanja i plača dostojno je ovo. U trenu mogu da pokidam veze i oslobodim se svih mreža, ali pobeđen slabostima i dobrovoljno robujući strasnim navikama, ne želim to da učinim. I ono još užasnije što me tera da se oblivam suzama stida je to, što se saglašavam sa željama neprijatelja svoga. On me vezuje, a ja umrtvljujem sebe strastima koje ga raduju. Mogu da raskinem veze, ali to ne činim; mogu da izbegnem zamke, ali ne želim. Ima li šta vrednije ridanja i plača? Koja je sramota teža od ove? Teško meni, nema većeg stida, nego kada čovek ispunjava želje svoga neprijatelja.

U takvom se stanju ja grešni nalazim, vidim okove svoje, a skrivam ih iz straha. Savest me izobličava: "Zašto se ne urazumiš jadniče? Zar ne znaš da je strašni Dan Suda pred vratima? Ustani kao junak i raskini svoje okove! Ti imaš snage da drešiš i vezuješ." Tako me uvek izobličava sveta savest, ali ja ne želim da se oslobodim okova i mreža. Svaki dan tugujem i uzdišem, a vezan sam tim istim strastima. Jadan sam i bedan, ne trudim se ni malo radi života svoga, niti se bojim što ostajem u mrežama smrti. Telo mi je, za one što gledaju spolja, obučeno u pobožan izgled, ali duša je sputana bestidnim pomislima. Trudim se da budem pobožan spolja, a iznutra sam gadost pred Bogom; govor mi je sladak u ophođenju sa ljudima, a sam sam pun gorčine i lukavih želja.

Šta da činim u Dan ispitivanja, kada Bog na sudištu sve otkrije? Veliki strah neprestano muči srce moje, jer sam vezan okovima bezbrojnih bezakonja mojih. I sam znam da ću tamo biti kažnjen, ako ovde suzama ne umilostivim Sudiju. Zato Ti, Vladaru, ne štediš milost Svoju ni u gnevu, jer čekaš da se obratim; Ti ne želiš da vidiš kako neko gori u ognju, već želiš da se svi ljudi spasu i dobiju večni život.

Zato, uzdajući se u milost Tvoju, Gospode Isuse Hriste Sine Božiji, Tebi pripadam i Tebe molim: "Pogledaj i na mene i pomiluj me. Izvedi dušu moju iz tamnice bezakonja, i neka zasija zrak svetlosti u mome razumu, dok nisam ušao u budući, i za mene strašni život, gde će biti nemoguće da se pokajem za svoja loša dela. Veliki strah obuzima mene bednog i zabludelog; kako da pođem potpuno nespreman i obnažen od pokrova vrline? Strah i trepet me obuzimaju, jer vidim da nisam revnostan u dobru, već porobljen lošim pomislima, jer slušam demone koji me slastoljubljem uvlače u pogibao."

Ako ne ispitam savest svoju, u mnogo čemu izgledam sebi dobar. Upodobio sam se neradnom i lenjivom trgovcu, koji u jednom danu gubi sav svoj imetak i dobit. Tako i ja bednik gubim nebeska blaga u mnoštvu razonode, koja me uvlači u loša dela. Sam u sebi osećam kako svakog časa bivam potkradan, i nehotice se bavim onim što mrzim. Čudi me moja slaba volja u neprilikama, kada najviše grešim. Čudi me moje pokajanje koje nije čvrsto utemeljeno u zdanju uzdržanja, jer to ne dopušta neprijatelj duše moje. Svakoga dana postavljam početak građenju i sopstvenim rukama, opet, rušim sav trud. Divno pokajanje još uvek nije u meni postavilo dobar početak, a pogubnom nehatu kraja nema. Porobljen sam slabostima, i na radost neprijatelja moga, usrdno činim sve što mu je po volji.

O, da bi glava moja bila voda u izobilju velikom, a oči moje izvori suzni (Jer. 9,1), da plačem neprestano pred milosrdnim Bogom, da bi On, poslavši blagodat Svoju grešniku, izbavio moju stalno napadanu dušu iz razbesnelog mora, uzburkanog grehovnim talasima.

Osiliše prohtevi moji, postaše podobni ranama koje ni lekovite meleme više ne trpe. Žena bludnica, obuzeta užasom, postade odjednom usrdna i celomudrena, jer omrze dela sramnoga greha, opominjući se budućeg večnog stida i kazne u neizdrživim mukama. A ja svakodnevno obećavam da ću se okanuti grehovnih strasti, i ne samo da ih ne ostavljam, nego se kao bezuman čvrsto držim grehovne navike. Živim u nadi da ću dočekati pokajanje, i obmanut sujetnim obećanjem svagda govorim: „Pokajaću se“, i sve do sada se ne pokajah. Samo se na rečima usrdno kajem, a delima sam veoma daleko od pokajanja. Zaboravljam na kraju i svoju sopstvenu prirodu, jer grešim uporno, i svesno činim zlo.

Isav ne nađe mesta pokajanju, jer je navlačio greh na sebe sa upornošću, ne grešeći zbog trenutnog zanosa ili zablude, nego je svesno, i posle pouke, ožalostio roditelje, i nije se postideo Boga. Ni Juda izdajnik ne nađe mesta pokajanju, jer je grešio živeći zajedno sa Gospodom, i znao je šta čini, pošto je na sebi iskusio blagodat. Pa šta će snaći mene u ispitivanju grehova mojih, svesno učinjenih? Zna se da je i onaj ko pomisli zlo jednak onome ko ga je učinio. Čime ću se opravdati u bezbrojnom mnoštvu bezakonja mojih? Ham, koji samo namisli da se naruga ocu, beše odbačen. Saučesnike Korejeve proguta zemlja, iako baš ništa ne rekoše niti učiniše. Slično postradaše i oni što behu u Ilijevo vreme. I Saul, prihvatajući pomisao o idolosluženju, beše odbačen. I Ahitofel, koji samo dade savet, umre u grehu. I sinovi Aronovi sagrešiše, i behu kažnjeni smrću. I Sapfira s mužem, zbog prenebregavanja, ne imade vremena za pokajanje. Razmatram delo svoje, pažnju upravljam na saglasje svoje i prevagu pravosuđa očekujem, priznajući očitu pravednost njegovu.

Zašto me dovodi u zabludu lik koji sam uzeo na sebe, kada su mi vrline strane i činim zlo pred Bogom koji sve vidi? S pravom fariseji pretrpeše izobličenje od Hrista Spasitelja, koji njihovo držanje nazva licemernim. I ja se sve češće nalazim u takvoj zabludi, jer negodujem izobličen od svoje savesti, i to izobličenje čini mi se surovim. Istina je gorka onima koji se trude da je sakriju. Uklonim li sa sebe svoju spoljašnjost, ukazaće se u meni crvi. Skinem li sa sebe masku od praha i pepela, okolina će videti da ležim u grobu. Ispitavši plodove mojih dela, primetiće lik farisejski. A ako se to i ne obelodani ovde, onda će se ognjem ispitati na Sudu, kao što kaže apostol (1. Kor. 3,13).

Pruži, Gospode, ruku pomoći, meni koji u prašini ležim, jer hoću da ustanem, a ne mogu. Breme greha pritiska me, i zla me navika drži. Očima gledam, a idem kao po mraku; podižem ruku svoju kao u najdubljoj tami, ali sav sam raslabljen. Bezbrižan sam, a opet nezadovoljan sobom. Zavete dajem da ću se promeniti, i postim, ali se neprestano spotičem; vrlo sam slavoljubiv, a ne trudim se da ugađam Bogu.

Kako da se usudim i tražim oproštaj starih grehova svojih, kada ni malo ne odstupam od pređašnjeg svog ponašanja? Ili kako da svučem sa sebe starog trulog čoveka, kada ne odbacujem želje starih iskušenja? Teško meni, kako ću otrpeti razobličenje bezakonih dela svojih i pomisli? Pomiluj me, Bože, po velikoj milosti Svojoj i po obilju milosrđa Tvoga.

Usta nedostojna, i srce nečisto, i duša ocrnjena gresima vapiju Tebi, Vladiko, usliši me po blagosti Tvojoj i ne odbaci moljenje moje, jer Ti ne odbacuješ molbe onih koji se iskreno kaju. Ali moje pokajanje nije čisto, već nečisto. Jedan čas se kajem, a dva Te gnevim. Utvrdi moljenje moje u strahu Tvome, Gospode; utvrdi dušu moju na kamenu pokajanja.

Svetlost blagodati Tvoje neka pobedi tamu koja je u meni. Smiluj se moljenju mome, Gospode dobri, ne radi pravednosti moje, jer nema u meni ničeg dobrog, već po milosti Tvojoj, i po velikoj i neizrecivoj blagosti Tvojoj, podigni udove moje, satrvene grehom. Prosveti srce moje pomračeno lukavom željom. Spasi me od svakog lukavog dela, da me do kraja ne surva neprijatelj. Ne odvrati lice Svoje od mene, i nemoj mi reći: Zaista ti kažem, ne poznajem te.

Spasi moju jadnu dušu od smrti Gospode, Ti koji imaš vlast nad životom i smrću. Jer si Ti rekao, Vladaru: Ištite i daće vam se (Mt. 7,7). Očisti me Gospode od svakoga greha, pre končine moje, i daruj mi Čovekoljupče, da celog svog kratkotrajnog života izlivam iz srca suze za očišćenje duševne nečistote moje, da bih mogao ovde, od mnogih mojih dugova da otplatim bar poneke, i da tamo obretem spasenje pod pokrovom svesilne ruke Tvoje, kada svaka duša bude uzdrhtala pred strašnom slavom Tvojom.

O, Vladiko, Jedinorodni Sine Božiji, usliši i primi moljenje grešnog i nedostojnog sluge Tvoga, spasi me ne tražeći nadoknade, po samoj blagodati Tvojoj, jer si Ti milosrdan i čovekoljubiv Bog, i Tebi, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, prinosimo slavu i blagodarenje i poklonjenje, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.


Drugo suzno moljenje
Utorkom uveče

Teško meni, kakvoj osudi dopadoh i kakva me sramota snađe! Moja unutrašnjost nije kao i spoljašnjost; pričam o bestrašću, a dan-noć mislim na gnusne strasti; počinjem razgovor o neporočnosti, a u mislima se bavim nečistotama. Teško meni, kakvo mi ispitivanje predstoji! Jer ja, u stvari, imam izgled pobožnosti, ali ne i njenu snagu. Kakvog ću obraza stupiti pred Gospoda Boga, koji zna tajne srca moga, kada sam kriv za tolika loša dela! Dok stojim na molitvi, strahujem da ne siđe oganj sa neba i sagori me, kao što je nekada one koji prinošahu kad u pustinji sagoreo oganj od Gospoda. Šta, dakle, da očekujem ja, koji nosim tako teško breme grehova?

Sagore srce moje, promeniše se moje blagočestive misli, pomračen je um moj; kao pas se svagda vraćam na svoju bljuvotinu. Nema u meni smelosti pred Onim koji ispituje srca i utrobe. Nema u meni čistote uma i nema suza za vreme molitve. Uzdišem, hladeći tako svoje lice pokriveno stidom, i bijem se u grudi - to stanište strasti, to obitalište zlih pomisli.

Slava Tebi, jedini Dugotrpeljivi! Slava Tebi, jedini Blagi! Slava Tebi, Dobročinitelju duša i tela naših. Velika je milost Tvoja, Gospode, prema nama grešnima. Ne odbaci me zajedno sa onima koji Ti govore: „Gospode, Gospode“, a ne izvršavaju volju Tvoju; ne odbaci me, molitvama Sveprečiste Vladičice naše Bogorodice, i molitvama svih koji Ti ugodiše.

Ti, Gospode, znaš moje skrivene strasti, a znane su Ti i rane duše moje. Isceli me, Gospode, i biću isceljen (Jer. 17,14). Ako Ti, Gospode, ne sagradiš dom duši mojoj, uzalud se muče koji ga grade (Ps. 126, 1). Spremam se za borbu sa strastima kada me napadnu, ali lukavost zmije slastoljubljem raslabljuje moje duševne snage. I mada mi niko ne vezuje ruke, strasti me vuku kao zarobljenika. Usrdno želim da istrgnem iz plamena onoga koji u njemu gori, i dok skupljam snagu, miris ognja i mene samog vuče u vatru. Trudim se, takođe, da spasem utopljenika, i zbog svoga neiskustva i ja tonem sa njim. Korim sakatoga, a ja sam slep. Hteo bih, nesrećnik, da isceljujem strasti, a i sam sam njihov zarobljenik. Prosveti, Gospode, oči srca moga, da bih spoznao mnoštvo strasti mojih. Blagodat Tvoja neka me oseni, Vladiko. Prosveti pomračeni um moj, i umesto neznanja useli u mene božansko znanje, jer u Boga je sve moguće što kaže (Lk. 1,37).

Ti si, Gospode, nekada za narod Tvoj, neprohodno more učinio prohodnim. Ti si iz najtvrđeg kamena izveo vodu ožednelim ljudima Tvojim. Ti si po blagosti Svojoj spasao onoga koji je dopao razbojnika. Po velikoj dobroti Svojoj, Gospode, smiluj se i na mene, jer padoh u ruke razbojnicima i kao zarobljenik vezan sam zloumljem. Niko ne može isceliti patnje duše moje, osim Tebe, Gospode, koji poznaješ dubine srca moga. Koliko puta ja, bednik, sam sebi postavljah granice, i podizah zidove između sebe i bezakonih grehova svojih? Ali čim bi neprijatelj stupio u borbu sa mnom, razum bi prelazio granice i rušio zidove, jer granice ne behu utvrđene strahom od Svevišnjega, a zidovi nisu imali za temelj iskreno pokajanje.

Ko neće zaplakati za mnom, jer za malo zadovoljstvo zanemarih oganj neugasivi, i ne zadobih večno Carstvo. Ja nesrećnik služih strastima; uništavajući dostojanstvo duše svoje, upodobih se skotu, i ne mogu da podignem pogled ka milosrdnom Gospodu. Bejah nekada spokojan i bogat mnogim darovima, a sada zavoleh siromaštvo strasti. Tuđa mi postade vrlina i udaljih se u daleku zemlju poroka. Polumrtav sam, i veoma je malo života ostalo u meni.

Plačite, prepodobni i pravedni, za mnom obuzetim strastima i grehom. Plačite, podvižnici u uzdržanju, za mnom stomakougodnikom i slastoljupcem. Plačite, milostivi i snishodljivi, za mnom koji sam pomilovan, pa opet gnevim Gospoda. Plačite vi, koji zavoleste dobro i omrzoste zlo, za mnom koji zavoleh zlo, a omrzoh dobro. Plačite vi, koji sačuvaste dobrodeteljni život, za mnom koji sam spolja ljubitelj vrline, a unutra se predajem strastima i nemaru. Plačite vi, što ugodiste Bogu, za mnom čovekougodnikom. Plačite vi, koji imate savršenu ljubav prema Bogu i bližnjemu, za mnom koji pokazujem ljubav na rečima, ali sam daleko od nje na delu. Plačite vi, koji stičete i prinosite plodove trpljenja, za mnom netrpeljivim i besplodnim. Plačite vi, koji se nepostidno Bogu molite, za mnom koji se stidim da pogledam na visinu nebesku. Plačite vi, koji stekoste krotost, za mnom kome je ona strana. Plačite, smirenoumni, za mnom visokoumnim i gordim. Plačite vi, koji stekoste apostolsko nesticanje, za mnom koji sam privržen onome što je veštastveno i što obremenjuje. Plačite, verni i nepokolebivi srcem pred Gospodom, za mnom dvojedušnim, slabim i u dobru neiskusnim. Plačite vi, koji zavoleste plač i prezreste smeh, za mnom koji zavoleh smeh, a prezreh plač. Plačite vi, koji stalno imate na umu Sud posle smrti, za mnom koji tvrdim da se sećam Suda, a činim suprotno tome. Plačite naslednici Carstva nebeskoga, za mnom naslednikom geene ognjene.

Molite se, svetitelji Božiji, za dušu opustošenu, i pomozite kako umete i možete. Jer znam da ako budete molili čovekoljubivog Boga, sve će nam biti darovano iz mora njegove blagosti. I baš kao i čovekoljubivi Bog, i vi koje ja grešni molim, ne prezrite iskanje moje, jer ja sam smelosti nemam zbog mnoštva grehova mojih. Vaše je delo, svetitelji Božiji, da se zauzimate za grešnike, a delo je Božije da pomiluje očajnike. Umolite Cara, svetitelji Božiji, za roba, umolite Pastira za ovcu; umolite Život za mrtvaca, da pošalje ruku Svoju i podigne moju smirenu dušu iz njenog posrnuća.

Pripadam obilju blagosti Tvoje, Vladaru svih i svega. Primi moljenje grešnika, usladi dušu zagorčanu grehom, napoj žednog sa Istočnika života i rukovodi me na tom putu. Kao Vladar slugu svoga, privedi me vratima carskim, da bih se oslobodio ropstva bezbrojnim strastima, jer srce je moje okovano lancima železnim. Neka me presretne milost Tvoja, Gospode, molitvama svetitelja Tvojih, pre nego što budem odveden na mesto pripremljeno za one koji čine bezakonje.

Tamo će biti otkriveno šta učinih i tajno i javno. Teško meni, kakav će stid obuzeti mene onda, kada me osuđenog vide oni što sada misle da sam besprekoran. Ostavljajući duhovno delanje, ja se jadnik potčinjavah strastima. Teško tebi, dušo moja! Zašto se sunce pomračuje maglom strasti? Zašto život biva nagrižen smrću? Zašto magla ne iščezava kada se pojave zraci svetlosti? Zašto truležnosti dajemo prednost nad netruležnošću? Zašto dozvoljavamo strastima da vuku dušu ka zemlji? Bogotkanu odeždu učinismo neprikladnom i nedostojnom braka carskoga. Dobrovoljno predasmo sebe gresima i padosmo u ropstvo neprijatelju života našeg.

Šta ćeš reći, Sudijo, u onaj strašni i užasni Dan? Hoćeš li reći da sam Tebe radi trpeo glad, ili žeđ, ili nagotu, ili da sam se smiravao, ili da sam Te ljubio svom dušom svojom?

Učitelj neprestano sa smelošću vapije: „Ko je na vlasti, taj neka na sebe primi uzdu; ko je u ropstvu, taj neka primi počasti; ko je siromašan, taj neka uzme neukradivo blago.“ Zašto ne izabereš slobodu, nego biraš teskobu? Zašto čekaš na vreme, a ne slušaš razum? Zašto slušaš zlonamernog prijatelja, a ne spasiteljnu ljubav? Zašto ne pomognemo prirodi svojoj dok još imamo vremena? Dok si još gospodar nad pomislima i dok ti nisu iznemogli i telo i um, dok tvoja dobra nisu prešla u ruke drugih, dok ti pripada očigledan i nesumnjiv dar, i blagodat se dotiče dubina, dok ti suze služe kao putokaz, izađi i hrabro stani protiv strasti u vojsci Božijoj i uz pomoć Božiju. Junački se izbori sa Golijatom, da te ne pretekne razbojnik i ne preduhitri ubica, i da ti se na vratima ne prepreči neko od onih što Carstvo otimaju silom i razbojnički.

Valja se bojati i sa svakim oprezom paziti, da se kako ne nađemo krivima za laž u odnosu na ono što smo obećali. Jer ako Bog, koga uzimamo za posrednika, utvrđuje dogovore naše sa ljudima, kako je golema opasnost kršiti ih, na delu snositi krivicu, ne samo za druge grehe, već i za samu laž, i to u okolnostima kada nema novog rođenja, obnavljanja i vraćanja u pređašnje stanje? Veoma je opasno tražiti da se obavi kupovina kada je trgovina već zatvorena. Opasno je razmišljati posle učinjenih dela i tek tada osetiti štetu. Posle preseljenja odavde i posle mučnog završetka svega onoga što je svako od nas učinio u životu, nemoguće je otkloniti posledice.

Kao carinik uzdišem i kao bludnica prolivam suze, kao razbojnik vapim i kao bludni sin prizivam Te: „Čovekoljubivi Hriste, Spasitelju sveta, Svetlosti istinita, ukrepi iznemoglu moju dušu, raslabljenu od opijenosti slastoljubljem; izleči njene rane i zablude moga uma. Časnom Krvlju Tvojom umij moju jadnu dušu, ocrnjenu gnojnom krvlju greha. Sada je vreme pogodno, sada je dan spasenja. Po mnoštvu milosrđa Tvoga obrati me, jedini Dugotrpeljivi, i izbavi me od svih ugodnosti slastoljublja. Dok me nije potpuno sagorela peć strasti, ugasi je rosom milosrđa Tvoga.“

Teško meni! Ti si mi, Gospode, darovao svetlost znanja, a ja je odbacujem. Teško meni! Vazda iznemogavah i iznemogavam, i neprestano me posećuje i isceljuje blagodat Tvoja, ali ja neprestano odbacivah i sada odbacujem njen isceliteljski dar. Sa koliko si me mnogo darova, Vladiko, obdario, i stalno darivaš mene grešnog, a ja sam, okajani, svesno neblagodaran. Blagodat me Tvoja svagda naslađuje, svagda prosvećuje i neprestano ukrepljuje, a ja je vazda odbacujem i opet se vraćam nesreći svojoj. Ti me, Preblagi, podsećaš na smrt i večne muke, i uvek me vučeš u život, da bih se spasao, ali ja vazda ostajem loše naravi. I zato tamo neću imati nikakvog opravdanja.

Kucam na vrata milosrđa Tvoga, Gospode, da mi se otvore. Ne prestajem da molim, kako bih dobio ono što tražim; neumorno prosim pomilovanje. Dugotrpeljiv budi prema meni razvratnome, izbavi me od greha kome robujem, da bih, postavši zdrav, ustao sa odra njegovog truležnog. Oslobodi me od svakog lukavog dela, pre nego što mine vreme života mog. Jer, u grobu ko će te slaviti? (Ps. 6,5) Ubeli oskvrnavljenu odoru (duše) moje, pre nego što dođe strašna naredba, i zatekne me postiđenog i nespremnog. Izbavi moju skrušenu dušu iz čeljusti lavljih i spasi je po blagodati i milosrđu, molitvama Sveprečiste Vladičice naše Bogorodice i svih svetih, jer si blagosloven u vekove vekova! Amin.

 

Treće suzno moljenje
Sredom uveče

Ljubav me tera da se obraćam Bogu, a nedostojnost me moja ubeđuje da ćutim. Mučna bolest prisiljava me da govorim, a gresi me nagone da ostanem u ćutanju. Duša moja boluje i oči moje čeznu za suzama.

Sagrešila si, dušo moja, pokaj se. Jer, evo, dani naši prolaze kao sen. Po strašnim i užasnim mestima ćeš poći. Ne odlaži zadugo, dan za danom, obraćenje svoje Gospodu, dušo moja. Sokruši se, dušo moja, sokruši se pri pomisli na sva ona blaga koja si dobila od Gospoda, a nisi ih sačuvala. Sokruši se, pri pomisli na sve ono što si učinila, a Bog je bio dugotrpeljiv prema tebi. Sokruši se, da na strašnom Sudu Hristovom ne bi bila predana najcrnjoj tami.

Teško meni grešnom! Jer ja po slabosti svojoj skvrnavih i vazda skvrnavim čistotu srca svoga. Nerad i lenjost posramiše smelost srca moga; zla želja upravlja mnome kao vlastelin robom i ja joj se, kao dete, odmah sa strahom povinujem. Ona me vodi u zabludu, a ja se naslađujem time. Teško meni, Gospode! Blagodat me Tvoja vuče u život, a ja više volim smrt. Ti se staraš da postanem jednak Anđelima, a ja, iz pokvarenosti svoje, unižavam sebe samog.

Umnožiše se gresi moji, Gospode, i neprestano se umnožavaju, i nema granice njihovom mnoštvu. I ko će me oplakivati, ili se moliti za mene? Ti jedini, Spasitelju moj, spreman na milost po blagosti Tvojoj, milosrdno pogledaj na mene očajnog. Kako da Te molim, Vladiko, kada su usta moja ispunjena zloslovljem? Ili kako da Te opevam, kada je savest moja nečista? Ili kako da Te zavolim, kada sam ispunjen strastima? Ili kako da u meni obitava istina, kada osramotih sebe lažju? Ili kako da Te prizivam, kada ne sačuvah zapovesti Tvoje?

Stekoh poznanje istine, a posle toga postadoh ubica i klevetnik. Prepirem se zbog sitnica, zavidan sam i surov prema susedima, gajim u sebi zle misli, nemilostiv sam prema sirotinji, gnevljiv, svadljiv, tvrdoglav, lenj i razdražljiv. Volim lepu odeću; još uvek u meni vršlja mnogo loših pomisli, osionosti, samoljublja, stomakougađanja, slastoljublja, slavoljublja, gordosti, zlonamernosti, raspravljanja, tajnog jedenja, malodušnosti, nepokornosti, negodovanja. Niko sam i ništa, a visoko mislim o sebi. Neprestano lažem, a gnevim se na lažljivce. Skvrnavim hram Božiji bludnim pomislima, a strogo osuđujem bludnike. Osuđujem one koji padaju, a sam neprestano padam. Osuđujem klevetnike i lopove, a ja sam i lopov i klevetnik. Idem svetla pogleda, iako sam sav nečist. U crkvama i za trpezom radujem se prvim mestima. Kad vidim inoka, razmećem se; kad vidim monaha, šepurim se. Trudim se da izgledam prijatno za žene, zadivljujuće za strance, pametno i razumno za srodnike, savršeno za razumne. Sa pobožnima se ophodim kao najmudriji, a nerazumne potcenjujem kao beslovesne. Ako sam uvređen, svetim se. Ako mi je ukazano poštovanje, osećam odvratnost prema onome koji mi to čini. Ako se od mene nešto s pravom traži, započinjem raspravu, a one koji mi govore istinu, smatram neprijateljima. Kada sam izobličen, ja se gnevim. Ako mi ne laskaju, bivam nezadovoljan. Neću da ispoštujem onoga koji je dostojan poštovanja, a sam, iako sam nedostojan, tražim počasti. Ne želim da opterećujem sebe, ali ako me neko ne usluži, gnevim se na njega. Ne idem sa onima koji rade, ali ako meni neko ne pomogne u poslu, klevetam ga. Za brata koji je u bolesti neću ni da čujem, smatrajući ga neskromnim, a ako je zdrav, onda mu se obraćam. Prezirem bolnoga, a ako sam ja bolestan, očekujem ljubav. Veće od sebe ne poštujem, a manje prezirem. Ako se uzdržim od nerazumne želje, uznosim se. Ako se trudim u bdenju, padam u mreže nepokornosti i protivurečenja. Ako se uzdržim od hrane, tonem u razmetljivost i nadmenost. Ako sam neumoran u molitvi, pobeđuju me razdražljivost i gnev. Ako u nekome vidim vrlinu, ne zadržavam pažnju na njemu. Prezreo sam sve svetske prijatnosti, ali ne odustajem od njenih sujetnih želja. Kada ugledam žene, obradujem se. Po spoljašnosti izgledam smireno, a u duši sam nadmen. Naizgled sam nekoristoljubiv, a u mislima patim od koristoljublja. I zašto da dužim? Naizgled sam se odrekao sveta, a na samom delu opet razmišljam o svetskom.

Za vreme službe bavim se razgovorima, prebiranjem pomisli, sujetnim sećanjima. Za vreme trpeze upuštam se u pustoslovlje. Pohlepan sam na poklone, uzimam učešće u tuđim posrnućima, upuštam se u pogibeljno suparništvo. Takav je moj život, i toliko toga lošeg suprotstavljam svome spasenju. I moja nadmenost i moje slavoljublje ne dozvoljavaju mi da razmislim o svojim ranama, da bih se izlečio. To su moji junački podvizi, sa takvim je mnoštvom grehova zaratio protiv mene neprijatelj, a ja bih, bednik, uz sve to da budem slavljen kao svetitelj. Živim u gresima, a hteo bih da me smatraju za pravednika.

Imam u svemu ovome samo jedno opravdanje, lukavi me je naveo na to. Ali, to ni Adama nije opravdalo. Uvereni smo u to da je đavo nagovorio Kaina, ali ni on nije izbegao osudu. Šta ću činiti ako me poseti Gospod? Nikakvog opravdanja nemam za svoj nemar. Bojim se da i ja ne budem među onima koje je apostol nazvao sasudima gneva (Rim. 9,22), koji će doživeti sudbinu sličnu đavoljoj, i koje Bog za njihovo prenebregavanje predade u sramne strasti (Rim. 1, 26). Bojim se, dakle, da i mene ne snađe takva odluka.

Ako želiš da spaseš mene nedostojnog, daj, Gospode, pokajanje meni grešnome. Oživi, Životodavče, gresima umrtvljenu dušu moju. Speri kamenu neosetljivost sa jadnog srca mog, i izvor skrušenosti daruj mi, Ti koji si nam izlio život iz životočnog rebra Svoga.

Ko neće uzdahnuti, ko neće proliti suze zbog moga ovakvog odricanja od sveta? Još ga se uistinu nisam ni odrekao, a mnome je već ovladala nadmenost. Još nisam ni okusio podvižništvo, a već sam vezan slavoljubljem. Još nisam video ni predvorje, a već maštam o tome šta je unutra. Još nisam stekao iskustva ni u počecima ispunjavanja vrlina, a već stavljam prigovore bratu. Još nisam došao do poznanja istine, a po gordosti svojoj poučavam druge.

Sve ti je, dušo, dao sveblagi Bog - znanje, pamet, razum, pa spoznaj, dakle, šta ti je od koristi. Kako misliš da preneseš svetlost bližnjemu, ako si i sam pomračen? Budi, dušo, sama sebi lekar, oplakujući bar svoju zaslepljenost. Nikakav izgovor nemaš za svoj nemar. Urazumi se, dušo, bdi, uzdiši i suze prolivaj, postom spiraj sa sebe teško breme grehova svojih.

Svevišnji Bože, Ti koji jedini imaš vlast nad životom i smrću, po velikom milosrđu Svome, daruj meni grešnome da u onaj čas Tvoga strašnog dolaska, pred strašnim prestolom Tvojim ne budem prekoren i osramoćen pred svim Anđelima, Arhanđelima, prorocima, apostolima, patrijarsima, mučenicima, podvižnicima i svim pravednicima koji će me tada videti. Još ovde, gde se naslađivah obmanom greha, urazumi me, Spasitelju moj, kao milosrdan i čedoljubiv Otac, a tamo mi oprosti kao nebeski Bog, jedini Bezgrešni. Svaki greh učinih, bednik, i sve prevaziđoh razvratom svojim. Zaslužujem kaznu, ali i kada počnem da prinosim pokajanje, ne nalazim u sebi suza.

Teško meni, kakvim ću očima ja grešni i nemarni pogledati na onaj strašni presto, na kome ćeš Ti, Gospode, sedeti i razobličavati ono što učinih. Znam da ćeš me Ti, Gospode, kao strašni Sudija, u slavu Božiju izobličiti.

Sav život svoj ja, bedni, rastočih bludno, neprestano se valjajući u blatu slastoljublja. Sve moje tajne padove i svu bezmernost grehova mojih znaš jedino Ti, Sazdatelju moj. Niko ne beše takvo obitalište greha kao ja, i niko toliko ne razgnevi dobrotu Tvoju, Vladiko, kao ja, sledeći stremljenja poroka. Ali Ti, kao more blagodati, osuši štetna mora grehova mojih. Ti, koji si bezdan milosrđa, sažeži bezdan grehova mojih. Ne uzvrati mi po zasluzi dela mojih, ne osudi me na oganj pakleni, jer neizdržljiv je gnev Tvoj, Gospode. Ko će, na kraju, istrpeti pretnje njegove? Jer se oganj neće ugasiti i crv neće uginuti.

Uplaši se, dušo, pretnje, odbaci teški san i pospanost strašne bezbrižnosti. Kraj je blizu i Sud je pred vratima. Šta će nas dočekati posle rastanka sa životom?

Dođite k meni, sveti i pravedni koji se podvizavaste podvigom dobrim, i oplakujte me kao mrtvaca, ili žalite za mnom kao za živim, ali već polumrtvim. Jer, pun sam stida i smelosti nemam, zbog grehova svesno učinjenih. Izlijte na mene milosrđe svoje, kao na zarobljenika, ili bolesnika pokrivenog gnojnim ranama. Milostivi budite meni, kao poverenici milostivog Boga, Spasitelja našeg, i umolite Ga da me obrati ne tražeći ništa za uzvrat, da se u času dolaska Njegovog ne bih pokazao nedostojnim, i da ne bih začuo onu strašnu odluku: "Idi od mene ti koji činiš nepravdu, kažem ti, ne poznajem te."

Molim, dakle, Tebe, Svetlosti istinita, porode blagoslovenog Oca Tvoga, obrazu ipostasi Njegove, Tebe koji sediš s desne strane veličanstva Njegovog, nepostižni Sine Božiji, nedokučivi Hriste, pohvalo i radosti onih koji Te ljube, živote moj, svetlosti moja, Hriste moj, ne prezri mene uniženog, ne odbaci me prezrenog, jer je veoma ugodno neprijatelju mome kada očajavam u sebi zbog magle poroka kojom sam obuzet. Jedino se tome i raduje, kada vidi da me očajanje čini njegovim zarobljenikom. Ali Ti, po bolećivosti Svojoj, posrami njegovo nadanje, izvuci me iz zuba njegovih, izbavi me od lukavih namera njegovih, i od svega što započne protiv mene, jer se ustremio veoma. Prosveti me, Gospode, da otkrijem spletke protivnika i nenavidnika dobra, jer će mi staviti na put mnoštvo povoda za pad, i sablazni, i gubitke, i bogatstva, i rasejanost veka ovog, i plotsko zadovoljstvo, i dugovečnost ovoga života, nespremnost na podvige, lenjost za molitvu, san i telesni odmor za vreme psalmopojanja.

Koliko se neprijatelj trudi za moju propast, toliko se ja bedni predajem bezbrižnosti i nemaru. I što mi više mreža postavlja, ja sam sve nemarniji. Pažljiva budi, dušo, pobrini se za savest, ne gledaj na padove drugih, no bolje pazi na svoje. Ne gledaj na trun u oku brata i bližnjeg, već traži neprestano brvno u oku svome. Požuri, preduhitri, pomiri se sa Hristom, raspetim za tebe u telu. Ako sami sebe osuđujemo (ovde), možda nećemo biti osuđeni tamo gde je osuda velika i bez kraja.

Milostiv budi meni, Gospode, po milosrđu Tvome, i spasi me jedino po blagosti Svojoj, molitvama Prečiste Vladičice naše Bogorodice i svih svetih Tvojih, jer si blagosloven u sve vekove. Amin.

 

Četvrto suzno moljenje
Četvrtkom uveče

Evo, ponovo pripadam dverima Vladike moga, moleći i tražeći, klanjajući se i sa strahom vapijući. Jer je sluzi koji je sagrešio pred Vladarem svojim bolje da ne beži iz ruku Njegovih, nego da ostane u Njegovoj vlasti.

Prigni, Vladiko, uho Svoje, čuj tugu moju i primi glas moljenja mojega, koje Ti prinosim ja, grešnik postiđeni. Izlij, po milosti Tvojoj, na mene bednog makar kap pažnje, da bih stekao bar malo usrđa za ispravljanje samoga sebe. Jer ako blagodat Tvoja ne prosveti moju dušu, ja neću biti u stanju ni da uočim svoj nerad i strasti.

Gospodareći nada mnom greh nađe u meni pašu svoju, i svakim danom me sve više unižava i srozava u ponor. A ja, bednik, ne prestajem da gnevim Boga, ne plašeći se onog neugasivog ognja, niti treptim od večnih muka. Greh prešavši u naviku, vuče u potpunu propast. Iako sam sebe izobličavam i ne prestajem da ispovedam sebe, ipak ostajem u gresima. Gledam i ne vidim, jer i u samom pokajanju grešim, ne baveći se sagledavanjem dela svojih, već okrivljujem svoje pokajanje. Kao rob greha i nehotice činim zlo, kao vojnik pod vlašću greha, njemu se potčinjavam, pa iako imam mogućnost da pobegnem, plaćam danak toj carstvujućoj u meni navici. Predajući se strasti, plaćam danak ploti.

Znam da pustoš u meni biva sve jača, a opet kao rob, čim mi se naredi, ja joj sadejstvujem. Bežim od predstojeće mi borbe, i kao pas na lancu vraćam se naredbodavcu. Mrzim greh, odvraćam se od bezakonja, ali prebivam u strasti, jer ona vlada mnome zlosrećnim, pa se i protiv volje predajem slastoljublju, i (po neophodnosti) robujem svojoj prirodi. Strast je potkupila moju slobodnu volju i poji me grehom. Ključaju u meni strasti uprkos razumu, jer sam ih prisajedinio ploti i sada ne trpe razdvajanje. Hitam da preusmerim svoju volju, ali mi se prethodno stanje protivi u tome.

Trudim se, jadan, da oslobodim svoju dušu, ali me zli zajmodavac uvodi u još veće dugove. Ne pominje vraćanje, nego darežljivo daje na zajam, nikada ne tražeći, jer jedino što želi jeste moje ropstvo. Daje da bih se obogatio strastima i ne traži pozajmljeno natrag. Hteo bih da mu vratim stari dug, a on mi dodaje novi. Ako sebi malo uskratim u strastima, on dodaje nove da bi me pobedio. I videći kako me stalno ostajanje u dugu zadržava u grehu, uvodi me u nove prohteve, i da se ne bih ispovedao, baca me u zaborav mojih strasti. Susrećem nove strasti, i zauzet njima, zaboravljam pređašnje. Združujem se sa novopojavivšim se strastima, i opet ostajem dužnik; jurim njima kao prijateljima, a moji se zajmodavci opet ophode sa mnom kao vlasnici. I ja, koji sam se do skoro trudio da zadobijem slobodu, radi njih postajem skupo prodati rob. Hitam da raskinem njihove okove, i odjednom se nalazim u novima. Hitam da se oslobodim vojevanja u njihovim redovima, ali pošto primih od njih mnogo darova, postadoh njihov domaćin.

O, kakva je nada mnom vlast grehovnih strasti, i kakva vladavina prepredene i lukave zmije. Delujem po svojoj prirodi, i ona ulazi u trgovanje, daje zalog da bih prodao um samom grehu. Uči me da ugađam telu, pod izgovorom da će ono služiti duši. I budući pobeđen slastoljubljem, predavši se odmah nezadrživom snu, potpuno se lišavam njegove usluge.

Kada se molim šalje mi pomisao na neko ništavno zadovoljstvo, i njime kao lancem drži moj slabi um, a ako um hoće da pobegne, lanac ne popušta. Tako greh stražari nad umom i zatvara vrata saznanja. Zloba neprestano nadgleda um, da ne dođe u saglasnost sa Bogom i da ne spreči trgovinu ploti. Donosi mnoštvo izmešanih pomisli uveravajući da na Sudu neće biti ni reči o takvoj sitnici, da je nemoguće čak i da se saznaju takve misli, i da će sve tome slično biti predato zaboravu. Ali ja vidim pred sobom izobličenje svoje i znam da mi preti kazna.

Ovim me drži, ovim me vezuje, ovim me prodaje i kupuje, ovim me uvodi u zabludu, ovim mi laska i potčinjava me sebi, jer je, kako kaže Apostol, čovek tjelesan, prodan u ropstvo grijehu (Rim. 7,14). Jer greh, koji je u mome telu, vlada umom, i mojom krivicom, iskorišćavajući delovanje ploti, njime obremenjuje dušu. Ako neko naumi da posti ili prebiva u bdenju, naneće sebi rane. Greh posredstvom tela obremenjuje dušu lancima kao svoje vlasništvo, i kao ovcu za klanje ili neboparnu pticu vezuje je, i kao snažnome divu, pomoću tog istog tela, odseca i ruke i noge. Ne mogu ni da bežim, niti da pomognem sebi. Teško meni, ja sam živi mrtvac; gledam, a ne vidim, od čoveka postadoh pas. Sa mnom se, iako mi je dat razum, ophode kao sa skotom.

Pomiluj, dušo, sebe samu i požuri pre razlučenja, da ne ostanemo pred dverima zajedno sa ludim devojkama, jer je smrtnima nemoguće da ugledaju život; niti treba očekivati pravednost bez borbe u kojoj se zadobijaju život ili smrt, i gde nema tela kojim se predaje poruzi neprijatelj, koji biva pobeđen njegovom slabošću.

Pomiluj me, Bože, po velikoj milosti Svojoj, i po obilju milosrđa Tvoga. Jer ako me pomiluješ, oslobodivši me od neduga strasti, ako se smiluješ na mene, želim da budem poslušan Tvojoj dobroti. Ako učiniš po mnoštvu blagosti Tvoje, izbavićeš me. Ako izliješ na mene blagost Tvoju, biću spasen. Verujem da je Tebi to moguće i ne odričem to. Znam veličinu milosrđa Tvoga, ali znam i mnoštvo grehova mojih. Znam da si pomilovao, i pomilovaćeš sve koji Ti se obraćaju svom snagom svojom. Ispovedam da sam i ja mnogo puta okusio blagodat Tvoju, ali sam posle svega toga, odbacivši je, grešio kao što niko drugi grešio nije. Ali Ti, koji vaskrsavaš mrtve, podigni i mene umrtvljenog grehom. Ti, iscelitelju slepih, prosveti pomračeni vid srca moga. Ti, koji si izbavio Adama iz usta zmijinih, izvuci i mene iz blata bezakonja mojih, jer i ja spadam među ovce Tvoje, iako po svojoj želji postadoh hrana lavovima. Gresi me učiniše psom, ali ću, isceljen blagodaću Tvojom, biti sin. Odbačen sam bio kao mrtvac, ali ako hoćeš, očistiću se. Znam da svesno greših, ali za molitvenike imam Svete Tvoje. Znam da sam prevazišao svaku meru gresima svojim, ali je blagost Tvoja nezadrživa. Ti, koji si dao preimućstvo cariniku, daj je i meni, koji učinih još više zala. Ti si, Gospode, Zakheja pomilovao kao dostojnog, pomiluj i mene nedostojnog. Pavle nekada beše vuk, goneći ovce stada Tvoga, zver divlja beše i satiraše ovce, ali po blagodati Tvojoj postade pastir koji usrdno iđaše za ovcama. Znam da on u neznanju učini greh, i da se, kao takav, udostoji otpuštanja grehova i velike blagodati. A Ti, Gospode, osudivši moj svesno učinjeni greh, pomiluj me, po preizobilnoj blagodati Tvojoj.

Teško meni, jadnom, teško meni! Stid me je onih koji me sada poštuju, i strahujem da ne budem postiđen pred njima za sakrivene grehe. Stid me je onih koji me rodiše da me vremenom ne osude, jer dao sam zavet da neću živeti svetski. Hteo bih da budem kao udovica koja je, dugo uznemiravajući sudiju, postigla svoj cilj; hteo bih da se pokažem pred Tobom kao nerazdvojni prijatelj, preblagi i jedini Vladaru, da bi Ti obratio dušu moju zarobljenu grehom. Onaj je tražio hleb da utoli glad, a ja utehu duši tražim; onaj je tražio telesnu hranu, a ja tražim probuđenje duše. Kao blag i preblag, usliši glas suznog moljenja mog i obrati me, da bih prinosio plodove pokajanja. Orosi zapaljenu savest moju, obnovi mene ostarelog u grehovnim strastima, da bih, oslobodivši se od robovanja njima, sa zadovoljstvom udahnuo vazduh slobode, i sa radošću i veseljem proslavljao blagodat Tvoju.
Ti znaš, Vladiko, da za ovo malo napora duše svoje stičem smelost da ovo govorim pred Tobom. Znam i ja, grešnik, da si Ti dobar i milosrdan Gospod, i da želiš da se ja promenim, ali Ti je potreban plod moje slobodne volje. Spreman si da me pomiluješ, ali čekaš moju nameru, jer milujući želiš da me naučiš, i praštajući želiš da me učiniš učesnikom Carstva Tvoga.

O, kako sam ja bezosećajan i kakvo je siromaštvo moje! I kako je gruba i ozemljela duša! Srce mi je razvratno, a usta puna gorčine, grlo - grob otvoren (Ps. 5, 9)! Zašto se ne prisetiš, dušo, neizbežnog puta, razlučenja tvoga? Zašto se nisi pripremila za taj odlazak? Zašto se nemilosrdno bližiš propasti? Radi čega navlačiš na sebe večne muke? Šta to činiš, dušo, živeći kao nerazumno, beslovesno stvorenje?

Teško meni, što umesto svetlosti, biram tamu. Što ovo zadovoljstvo koje danas imam, a kojeg sutra neće biti, stavljam ispred večnih i neizrecivih blaga. Teško meni, što umesto suncezarne odore, radije prihvatam da obučem odoru tamnu i crnu, što Carstvu pretpostavljam mračna adska naselja! Teško meni, grešnome! Ja sam svesno i dobrovoljno zadajem sebi rane. Dođi, dušo, sama sebi, uplaši se Boga, ugodi Mu mnogim vrlinama, da ne bi iz Njegovih ruku primila dvostruku kaznu. Zavoli, dušo, Boga svoga, i mužestveno koračaj putem Njegovim.

Shvati, dušo, da je ovaj vek sličan poprištu, i da se silna zmija na sve načine trudi da postigne pobedu. Neki je zbace i osramote, a neki sami bivaju zbačeni i predati poruzi; neke ona obmane, pa budu pobeđeni, a drugi budu uvenčani za borbu sa njom. Jedni, iskusivši nevolju, postižu spokojstvo večnoga života, a drugi, okusivši od njene slasti, stiču gorčinu večnih muka. Jedni, krajnjim siromaštvom lako pobeđuju zmiju, a druge ona lako osvoji njihovom privezanošću za ovozemaljsko. Za one koji vole Boga od sveg srca, ništa ne znači borba sa njom, a za svetoljupce, veoma je teška i nepodnošljiva ta borba.

Shvati, jadna dušo, da su radost, raskoš i spokojstvo ovoga veka ispunjeni žalošću i jadom, a nevolje, post i zlopaćenje donose neizrecivu radost i večni život. Obrati se, dušo, i podvizavaj se u bezmolviju, da se ne bi, kada dođe čas smrti i razlučenja, pokazala nespremna. Seti se, dušo moja, tvoga prizivanja i načina tvoga života, kakav je tvoj put, radi čega je i kuda vodi. Sve dolazi do svoga kraja zemaljskog, pa će i tvojoj bezbrižnosti doći kraj.

 

Peto suzno moljenje
Petkom uveče

Duša žalosna k Tebi pritiče, sveti Vladiko, sa suzama ti žalbu prinosi na ljutog neprijatelja, i sa smirenjem pred Tobom pripada, tražeći da je zaštitiš od protivnika koji je pritešnjuje. I pošto Ti dolazi sa molbom neućutnom, Ti je brzo usliši, i nju koja Ti sa ljubavlju pritiče, poseti brižnim staranjem. Ako je prezreš, nesrećnu, ona će poginuti. Ako oklevaš da je namučenu čuješ, izgubiće snagu. Ako je, pak, posetiš milosrđem Tvojim, biće sačuvana. Ako pogledaš na nju, spašće se, ako je saslušaš, ukrepiće se. Ne prezri je, da je ne ugrabi neprijatelj. Ne opomeni se ni grubih uvreda kojima ogorčih blagodat Tvoju, milostivi Vladaru, i ne postupi sa mnom prema delima mojim, već nasuprot tome, daruj meni grešnome kratki rok da nađem vreme za istinsko pokajanje, Čovekoljupče blagi.

Blagodat Tvoja otrpela je mnoštvo bezakonja mladosti moje, pa neka i sada otrpi prezrenje, uvrede i lakomislenost. Znam, Gospode, da si se samim Sobom zakleo da ne želiš smrti grešniku, nego bi radije da ga spaseš od grehova, milosrđem Tvojim. Blagodat Tvoja, životoljubivi Vladiko, svakodnevno pobeđuje milosrđem Svojim i dobrotom Svojom. Ti miluješ i spasavaš one koji Te ljube. O milosrđu Tvome svugde se propoveda, i u Jevanđelju, i u Apostolu. O njemu govore u svim spisima sveti Oci i Učitelji, u Crkvi znani i neznani. Znam za bludnog sina, Manasiju, razbojnika, Zakheja, carinika, bludnicu, Hananejku, krvotočivu, raslabljenog, za slepog, za Jaira i sve ostale, i zato pritičem k Tebi; otvori milosrđe Tvoje, i primi me. Nasladi um moj, jer često iznova padam u svoja stara bezakonja, i kao u blato, tonem u nečiste pomisli. A blagodat Tvoja, došavši u srce moje, nalazi tamo smrad loših misli, zbog čega odmah odstupa, ne nalazeći sebi pristupa, jer ne može da uđe i useli se u mene, kao što želi. Umij srce moje svetozarnom sladošću, kako bih došao k sebi.

O, kakva je blagost Božija, i kakvo je čovekoljublje Božije! Kako On želi i pobuđuje sve ljude na spasenje! Poštedi, Gospode, nepotrebnog slugu Tvoga; poštedi, milostivi Hriste Spase, stvorenje Svoje. Ako Ti, Gospode, ne urazumiš mene, bednog, i ne daš mi srdačne prosvećenosti, ja neću biti u stanju, zbog svoje velike pokvarenosti, da vidim nemar i raslabljenost svoju. Ali, pošto sam pritešnjen nemilosrdnim neprijateljem koji me muči, ja neprestano, sa suzama vapim blagosti Tvojoj, da bi me izbavila od mreža njegovih. Jer on neprestano obnavlja svoje zamke protiv mene, i svakoga časa muči moju dušu bludnim pomislima i priželjkivanjem zadovoljstava. Tvoja sila, Hriste, koja je zaustavila morske talase, neka zapreti i njemu, da ne bi imao nikakvog uticaja na mene nepotrebnog slugu Tvoga. Pošalji, Vladiko, blagodat Tvoju brzo, da otera od sluge Tvoga veliku zmiju sa svim njenim gnusnim i lukavim pomislima. Jer rane koje na mom srcu načiniše njegove strele, postaše gnojni čirevi, a ja u svojoj nerazumnosti, na sve načine gledam da ih sakrijem. Iscelitelj dobri prilazi ka meni ne potrebujući platu, niti pušta moju krv, ali mi moja lenjost ne dozvoljava da Mu priđem. On sam dolazi da me izleči, i vidi kako proždirem svoje rane. I kada ih dokrajčim ja se kajem, ali moje pokajanje nije istinito.

Svega isceljujućeg Podatelju i Oče milosrđa, Ti si jedini dobri i blagoutrobni Bog, koji uvek daruješ dobra onima koji Te mole. Pošto na sebi iskusih bezmerna iscelenja Tvoja i dobre darove koje si mi slao svakoga dana (blagodat iscelenja Tvojih, Vladiko, je bezmerno široka, i svima koji Ti dolaze daruješ iscelenje), zato, bez straha molim blagost Tvoju, nezlobivi Gospode, da siđe i na mene blagodat Tvoja, da sabere u jedno um moj, i da ponovo isceli moje strašne rane. Jer evo, razonode i brige prohujalog vremena obuzimaju moju pažnju, i ne daju mi da se postaram za večna Tvoja blaga. Ali Ti, dugotrpeljiv budi prema meni. Ni nebo, ni zemlja, nemaju čime da uzvrate za isceljujuće i blagodatne darove Tvoje. Jer nema takve dragocenosti kojom bismo uzvratili Tebi. Za moje suze, obdaruješ me Ti sam, za gorki plač moj, daruješ večnu nasladu. O, kakva je snaga suza! Daruj, Gospode, meni nedostojnom sluzi Tvome, suze pokajanja da sperem grehe svoje, da se prosveti srce moje, i da sa malo suza bude izbrisan veliki spisak, da kratkovremenim plačem bude ugašen veliki oganj koji ja sam zapalih. Jer oni koji ovde plaču, biće izbavljeni od večnog plača.

Sa svih strana sabiram svoje pomisli, i još se nisam oslobodio od delovanja lukavih duhova koji će me zadržavati na vazdušnom putu. Još nisam shvatio težinu mnoštva grehova mojih. Ono što me je oteralo u greh, još donosi plodove u mojoj ploti. Hoću li se ja, bednik, još dugo opijati bez vina, i biti nemaran za svoje, kao da je tuđe? Kao lukavi sluga protiv gospodara svoga, tako i ja smišljam lukavstva protiv sopstvenog spasenja, kao da će neko drugi primiti na sebe moj trud; neću da pazim na sebe i svakodnevno ogorčujem Tvoje dugotrpljenje. Pred očima mi je beda moja, a Ti sve to trpiš po velikoj blagosti Svojoj.

Daruj mi, Gospode, lek za obraćenje, da bih se iscelio od bede koja živi u meni. Daruj mi da stupim na poprište uzdržanja; daruj mi da u skrušenosti srca prođu svi dani života moga; prosveti pomračene oči uma moga, da sa usrdnošću uđem u vinograd Tvoj, jer se potrošilo vreme moga života, provedeno u sujetnim i sramnim pomislima. Vreme života moga došlo je već do jedanaestog časa. Usmeri, Gospode, lađu sa mojom imovinom, daruj razum nemoćnom kupcu, da bih okončao trgovinu svoju dok još ima vremena. Jer je nastao čas ishoda, i već mi je pred očima; veoma se uplaših videvši siromaštvo svoje; umesto da se radujem, strah me još veći obuze.

Zaista je, dušo, dolazak smrti strašan za strasne, grešne i slabe koji se nisu trudili da žive neporočno u ovom sujetnom svetu. Delatni i savršeni podvižnici raduju se času ishoda. Imajući pred očima veliki trud svoga podvižništva, bdenja, postova, pokajanja, molitava, suza i odeće od kostreti, njihova duša likuje kada su pozvani da iz tela pređu u pokoj. Ali razlučenje veoma rastužuje grešnika kome je pred očima nemar njegov, ta hrana mnogosticanja. I njemu neće biti dozvoljeno da bilo šta kaže, jer prednost ima zapovest. Kakvo će tada kajanje obuzeti srce onoga koji je ovde bio nemaran za svoje spasenje!

Teško tebi, dušo, teško tebi! Zašto se ne staraš o svome životu? Ako iznenada stigne poziv, šta ćeš činiti tamo, kada si bila nemarna ovde? Šta ćeš činiti pred prestolom pravednog Sudije? Kako te to neprijatelj potkrada, a da ti i ne primećuješ? Kako ti neprijatelj otima nebesko blago, a ti rasejana, i ne znaš za to?

Zaštiti me, dugotrpeljivi Sine Božiji i bezgrešni Hriste! Daruj mi, Spasitelju, pomisao o budućem životu, da tvorim volju Tvoju. Makar i u starosti, učini me saradnikom blagodati Tvoje, da bih obavio dobru kupovinu onim talantom koji si mi Ti sam dao, Care nebeski. Kako ću ja rasejani stati pred Tvoj strašni presto? Kako ću ja netrpeljivi i besplodni, postati saučesnik u pravednosti koja ovde donosi plodove? Po kakvom će me životu poznati, kada se u nebeskim stanovima prepoznaju između sebe sveti i prepodobni. Pravedni, celomudreni i smireni hodiće u nepristupnoj svetlosti, a grešni, lenjivi, gordeljivi i uobraženi, što bezbrižno blaguju u raskoši, biće u večnom i neugasivom ognju.

O, nerazumna dušo! O, bezosećajna dušo! Dušo koja si prezrela svoj večni život! Hoće li te dugo držati loša navika zlih pomisli? U svome nemaru nadaš se da neće uskoro doći kraj tvoj. Ali on će doći kao munja. Bdi, dušo moja, i moli se sa suzama. Zavapi od sveg srca svog, da te kraj zatekne promenjenu, molitvama Sveprečiste Vladarke naše Bogorodice i svih svetih Tvojih, Gospode, jer si blagosloven u sve vekove. Amin.

 

Šesto suzno moljenje
Subotom uveče

Tek sada, u današnji dan, postiđenog lica oborenog prema zemlji, usuđujem se da Ti se obratim, Vladiko Anđela i Tvorče svih; a ja, zemlja i pepeo, podsmijeh ljudima i rug narodu, zaista crv, a ne čovjek (Ps. 21,6); obuzet nemarom sav bolujem, vredan svake osude. Kako da uzdignem pogled ka blagosti Tvojoj, Vladiko? Kako da se usudim i pokrenem svoj nečasni i oskvrnavljeni jezik? Kako da postavim početak ispovedanju svome? Preko svake mere ja grešni povredih Ime Tvoje živeći bludno, gore od bludnog sina, oskvrnavih i povredih u sebi lik Tvoj, i ne sačuvah glas zapovesti Tvojih. Za koje ću grehe svoje prvo da molim oproštaj, ja grešni? Da li za one učinjene svesno i nesumnjivo neoprostive, ili za prestupanje svetih zapovesti Tvojih, ili za saglašavanje sa lukavim pomislima?

Znam, Gospode, da zbog mnoštva duševnih nečistota mojih i zbog prljavštine moje, nisam dostojan nazvati se strašnim imenom Tvojim. Ne mogu da stanem pred Tebe na molitvu, niti mogu da gledam i vidim visinu nebesku, jer zatvorih pristup Tebi nepristojnim željama, i predavši se raspusnim težnjama oskvrnavih strastima jadnu dušu moju, i zlim nastrojenjem volje ocrnih rizu duševnu. Sav moj um ispunjen je demonskim pomislima. Svim delima svojim i pomislima gnevih, i vazda gnevim blagost Tvoju, a neprijatelju svome koji ratuje protiv mene, svagda ugađam i činim po volji.

Savest moja izobličava um moj, stidom pokrivam lice svoje u srcu svome. Pre očekujućeg me Suda, osudih sam sebe. Pobednički me odvlači za sobom razbludni život, ne ostavljajući me zbog toga što se stalno davim u glibu stomakougađanja, i vazda sam sputan skvernim pomislima. Od detinjstva postadoh sasud smrtonosnog greha, i sve do sada, iako svakodnevno slušam o Sudu i pravednoj plati, ne želim da se usprotivim plotskoj pohoti, već se neprestano predajem zabludama i neprestano činim sebe robom.

Teško meni, Gospode! Uludo sam rastočio dugotrpljenje Tvoje - teško meni! Mnoge godine gnevih Duha Tvoga Svetoga. Teško meni, vreme života moga proteklo je u svakoj sujeti. Ali Ti, Gospode, ne obliči mene u jarosti Svojoj, i moja mrska i sramna dela ne pokazuj na sveopštu sramotu pred svim Anđelima i ljudima, na moj sram i večnu osudu, iako sam zaslužan svakog stida i osude.

Kako da oplakujem zaslepljenost duše svoje? Kako da oplakujem takvo svoje neznanje? Kako da oplačem toliko strasnu i neraskajanu volju svoju? Podvižnici se uspokojavaju već sada, utešeni Duhom Svetim, a ja jurim kao lud, ropćući na svoju bedu, kojoj je razlog moj nemar. Izjednačismo se sa stokom beslovesnom, i postasmo kao ona. Nag ostadoh, bednik, zbog svoje lenjosti jer strani su mi oni koji prebivaju u molitvi i bdenju. Milostivo pogledaj, Vladiko, sa svete visine Tvoje. Pogledaj na nepopravljivost moje jadne duše, i kako Ti sam umeš, pomiluj i ispravi me.

Kao da stojim pred svetim prestolom slave Tvoje, i kao da dotičem prečiste noge Tvoje, molim Te i tražim skrušena srca: „Pomiluj me i milosrdan budi prema stvorenju Tvome, obrati me blagodaću Tvojom, ne tražeći plate. Znam da Ti sve možeš, i nema ničeg što je Tebi nemoguće. Ne čekaj na moju raslabljenu volju, jer nema u meni usrđa da se ispravim. Sva vidljiva i nevidljiva bića neka plaču za mnom, ostarelim u gresima i strastima. Plačite za mnom koji sam naizgled celomudren, a unutra svagda bludim.“

Približio se čas tvoga razdvajanja od tela, jadna dušo. Zašto se raduješ prizorima koji su ti strani, koje ćeš morati da ostaviš i kojih ćeš biti lišena? Čime si obradovala Gospoda, Bogorodicu, Svete, i tvoje bližnje? Otrezni se, bedna dušo, da te ne snađu tuga i uzdisaji, i da ne plačeš beskorisno. Tada će ti sve ovo doći na um, ali nećeš moći da pomogneš sebi. U vreme kada se kupuje, tada treba kupovati.

Uz pomoć Tvoju, Gospode, pošalji mi i snagu; obrati me da živim u svetosti, po svetoj volji Tvojoj. Osveti srce moje, koje se pretvorilo u pećinu i stanište demona. Nedostojan sam da tražim za sebe oproštaj, Gospode, jer Ti mnogo puta dadoh obećanje da ću se pokajati, i učinih sebe lažovom, ne ispunjavajući obećanje. Mnogo si me puta podizao, a ja opet padah. Zato sam sebi izričem osudu i priznajem da sam zaslužio svaku kaznu i muku. Koliko si puta prosvećivao moj pomračeni um i sabirao moje bludeće pomisli? Ali ja se ponovo vraćam na zlo. Sav treptim razmislivši o svemu, ali me opet pobeđuje slastoljublje.

Kako da nabrojim sve darove blagodati Tvoje, Gospode, koje primih ja, bednik, i svojim nemarom ih pretvarah i stalno pretvaram ni u šta. Hiljadama darova si me ispunio, a ja Ti, bednik, uzvraćam suprotnim. Ali Ti, Gospode, pošto je u Tebi more dugotrpljenja i bezdan milosrđa, ne dozvoli da budem posečen kao neplodna smokva, i ne žuri da me, još nedozrelog, požanješ sa polja života; ne uzimaj me nespremnog; ne traži onoga koji još nije upalio svetiljku; ne odvodi odavde onoga koji nema na sebi bračnu odeću već, kao blag i čovekoljubiv pomiluj me, i daj mi vreme za pokajanje; i pred strašnim i nepotkupljivim prestolom Tvojim, ne pokaži dušu moju obnaženu, kao žalostan prizor sramote. Ako će se pravednik jedva spasti, gde ću se onda obresti ja nesrećni i grešni? Ako je tegoban i tesan put koji vodi u život, kako da se toga blaga udostojim ja, koji živim naširoko, raskošno i rasejano. No Ti, Gospode, Spasitelju moj, Sine istinitog Boga, kako sam znaš i kako sam hoćeš, jedino po blagosti Tvojoj, obrati me od prebivajućeg u meni greha i od pogibli.

Milosrđu Tvome pribegavam sav u ranama. Primi uzdahe moje kao suze bludnice. Ti, Vladaru, znaš palost prirode ljudske. Seti se da je misao srca čovječijega, zla od malena (1. Mojs. 8, -21). I ne gnevi se na nas, nego mi otvori ruku i dveri milosrđa Tvoga. Nemar moj neka ne nadvlada čovekoljublje Tvoje; bezbrižnost moja neka ne nadvlada brižljivost Tvoju. Primi, Vladiko, i usliši ubogu i nedostojnu molitvu moju, Ti, koji spasavaš one koji se u Tebe uzdaju, koji ne odbacuješ moljenja grešnih, koji pružaš ruku Svoju oborenome. Rukovodi puteve moje u strahu Tvome, i daj mi suze umilenja. Mislene oči duše moje uzdigoh k Tebi, Gospode, ne odbacuj me od lica Tvoga, jer je blagosloveno Ime Tvoje u vekove vekova. Amin.

 

Sedmo suzno moljenje
Subotom uveče

Blagodat Tvoja, Gospode, podarila mi je da Ti kažem: „Kao jedini Blag i Sazdatelj svih nas, prosti bezakonja i grehe, sluzi Tvome grešnome i nezahvalnome. Znam, Gospode, da gresima prevazilazim sve ljude, ali imam za pribežište sveprevazilazeći bezdan milosti Tvoje. Uveren sam da primaš i miluješ sve koji pritiču blagosti Tvojoj, i kao predznalac, Vladiko, providiš srce došavšeg, pa kao kupca koji je došao sa velikim bogatstvom, primaš onoga koji Ti svedušno prilazi. Jer želiš da vidiš pokajanje, i raduješ se usrđu slugu Tvojih, koji se podvizavaju. Meni nedostojnom sluzi Tvome, daruj suze da bih sa prosvećenim umom, ljubavlju i verom umolio, ni sa čim uporedivu dobrotu Tvoju, i iscelio se od skrivenih rana svojih. Pokaži, dakle, i projaviće se na meni bednom milosrđe Tvoje. Od mučenja koje sam zaslužih, izbavi me. Neka se projavi blagodat Tvoja i na meni, kao (što se projavljuje) uvek i svuda, na bezbrojnom mnoštvu nemarnih. I kao što si blagoslovom Tvojim napunio sudove za vodu, tako i srce moje napuni blagodaću i blagošću Svojom.“

Bolećiva mati čak i kada je odbačena od svoga deteta, ne može da ga prezre, Gospode, jer u njoj nadvlađuje materinska osetljivost. Slično se može videti i kod ptica i životinja, koje si Ti stvorio, Gospode. Ali one neće izaći na Sud, a ja ću zaslužiti kaznu čak i za praznu reč, za lukavu pomisao i za samu želju. Mimo toga, čim mi se ukaže prilika za uživanje, ja istog časa sve zaboravljam, i kao bezuman, u svemu se pokoravam grehu sujetan, gnevljiv, raslabljen, lenj, rasejan, stomakougodnik, slastoljubiv i sav u nečistotama, ja se svakog časa gubim i ne shvatajući to.

Projava blagodati Tvoje, čovekoljubivi Vladiko, donosi sladost, tišinu i umilenje; ne oklevajući, spasi me čovekoljubivi, preblagi Gospode, po velikoj dobroti Tvojoj.

 

Osmo suzno moljenje
Nedeljom uveče

Kao da stojim pred strašnim prestolom Tvojim, Gospode, i vidim osudu i izobličenje dela mojih, i Tvoj prekor, koji me bednog udaljava od svetog lica Tvog i baca u nepodnošljive muke. I kao što bih Te tada prizivao, tako i sada sa strahom i suzama vapijem k Tebi: „Pravedan si, Sudijo, i pravedan je sud Tvoj, i nikakva mi nepravda nije učinjena. Dobri i sveti Anđeli, prolivajte suze za mnom, jer se ne smilovah na samog sebe, prezrevši milost Božiju, i podvrgavši se na kraju, sasvim opravdanoj, kazni. Gospod mi je ukazivao milost, a ja sam se nerazumno odnosio prema tome, i sada se On opravdano okreće od mene“.

Anđeli će tada, naravno, sa gnevom reći: „Sada nije vreme za pokajanje, nego za otplaćivanje. Ubeđivanje sada nema nikakvu moć, nemoćne su i suze pokajanja, jer izobilnije su one prolivene od muka; sada se ne čuju neprestani uzdasi, nego neprestana tuga. Idi i primi gorku i tešku platu za dela svoja, goreći u plamenu kao nečista tvar, i raspaljujući neugasivu geenu neutoljive zveri i ljutoga crva; nasladi se kao sin tame, koji zavole večni mrak; veseli se gledajući crne zrake, radi kojih si prezreo večnu svetlost.“ Tamo, tamo će biti neprestani plač i bolni škrgut zuba. Teško tebi, jadna dušo moja, obnažena si od svih dobrih dela! Kako ćeš pogledati nepotkupljivog Sudiju, na Arhanđele koji pred Njim stoje i slave Ga, i zemnorodne koji, takođe, pred Njim stoje obnaženi? Svi oni drhte od strašnog prestola, jer će Sud biti bez milosti, onima koji ovde nisu činili milost. Avaj! jadikovaćeš tada, dušo, ali neće biti ni glasa, ni odziva. Sve će se promeniti, sve će postati drugačije i dobiti tužan izgled; započeće tada osmi vek. Večno će se veseliti pravednici i večno mučiti oni drugi, koji nisu ničim obradovali Boga sveg stvorenog, i sada nisu onakvi kakvima su se pokazivali. Ovde, konačno, zavapimo Bogu, jer On je objavljivao (volju Svoju) ljudima posredstvom svetih Svojih.

Kazujem Tebi, Gospode, sve; oprosti sluzi nepotrebnom, ne prezri moje bedno iskanje; pružam oskvrnavljene ruke, ne odbacuj mene, uzavrelog strastima, već pogledaj na mene čovekoljubivo, sa blagousrdnim milosrđem Tvojim; oskvrnavih sebe slastoljubljem, obeščastih duševnu lepotu, osvojen sam plotskim mudrovanjem, uništih pređašnje svoje dostojanstvo, poslušah podmuklog neprijatelja i načinih idole strasti, ispunjavah prohteve svoga stomaka, pomračih svetlost uma i, imajući čast istinskog sinovstva, upodobih se beslovesnoj stoci. Obuzima me strah i trepet kada se setim smrti koja se neprimetno približava svakome, a ja ostajem isti i ne ispravljam se.

Iz dubine vapim k Tebi, Gospode, pripadam Ti, i sa suzama uzdišem. Budi milostiv i čovekoljubiv, samo u Tebe, polažem sve nade svoje. Daj da se izbavim od dolazećeg gneva koji mi preti osudom tamo. Blagovoli da se moja okamenjena duša pokaže plodna u dobrodetelji. Besplodne pomisli moje istrebi ognjem Tvoga Svetog Duha. Ne poseci me kao besplodno drvo i ne baci me u oganj neugasivi, čineći od mene hranu za oganj kao slamu, već me kao pšenicu sakupi, Bože moj. Kolena srca svoga priklanjam ja okajani, ne usuđujući se da pogledam na nebo. Primi moljenje od nečistih usana, Sazdatelju, jedini bezgrešni.

Svemoćni Care svih, koji si svrgao buntovnog Velijara, izbavi me od svakog bezakonja. Anđeli i smrtni praznuju videći moje obraćenje. Ja prezreh Tvoje živonosne zapovesti, prevaren gnusnim delima. Ne uzgnušaj se, Vladaru dobri, već me izbavi od ropstva lukavome. Sa srdačnim strahom umilostivljavam Tebe, koji si me sazdao po proizvoljenju Tvome, i zavoleo me silno ne tražeći ništa za uzvrat, tako da si se mene radi ovaplotio i smrt pretrpeo. A sada se ja grešni pokazujem kao onaj koji je zaboravio toliku ljubav Tvoju, Izbavitelju; sav postadoh rob zadovoljstava, oskvrnavih telo i dušu. Svaki dan vapijem: „Sagreših“, a ne prestajem činiti zlo. Sada osuđen pred Tobom stojim, ali mi, Blagi, kao milostiv i čovekoljubiv Bog, daruj oproštaj za moja zla dela.

Bogorodice Djevo, Majko Božija, dveri nebeska i kivote, u Tebe polažem nadu spasenja, spasi me, Vladarko, ne tražeći ništa za uzvrat.

Mnoštvo Anđela na nebesima neprestano uzdišu za mnom, da ne bude iznenadno uzeta duša moja, i da ne dospem u reke ognjene. Strašni zakonodavci, Apostoli, koji zasedaju sa Sudijom, kao i saprestolni, mačenosni i zastrašujući Anđeli, dele među sobom srca grešnih. Zaridaće tada sve što diše, avaj, nesrećama nema kraja. Predupredi, dušo, sve ovo, podražavajući tugovanju bludnice.

Izbavi me tada, Spasitelju, od strašne pretnje užasnih muka. Tebe neprestano pevaju Heruvimi i Serafimi koji lete. Pukovi nebeski, služeći Ti, pevaju Te, u Trojici Jednoga. Ti, Oče, nerođena Svetlosti, imaš sabespočetnog Sina Svoga, imaš savečnog Duha Svoga, koji svima daje dah života; pošto si ispunjen milosrđem, dobrotom i blagošću, molitvama mučenika, proroka, apostola, prepodobnih i svetih, primi i naše glasove, Oče nebeski.

Gospode, slava Tebi! Njemu slava i vlast sa svesvetim, blagim i životvornim Duhom Njegovim, sada i svagda i u vekove vekova. Amin.