Women’s fakewatches have also been so popular in the past few years, women are not just interested in jewelry, accessories, there are still some women keen to represent the eternal watch, they love life, calm and elegant. Swiss Mido replica fully capture the unique temperament of modern women, portrait launched Bruner series of colorful pearl Fritillaria watch, interpretation of their rich connotation. cheap cartier replicacartier replicaRepliche Orologi Di LussoRepliche Orologi rolexBreitling Replica watchesBreitling Replica ukBreitling Replica watchesCheap Breitling ReplicaBreitling Replicareplica watches chinacheap replica watchescartier replicacartier replica watchescheap Rolex replicaRolex replica watchescheap Rolex replicaRolex replica J12 is a boat in the history of the international race to win the glory of countless sailing, it represents the elegance, precision and courage. Inspired by the legendary history of this sailing ship, the Chanel replica J12 series of watches from this name. Sometimes charming, sometimes the Variety of the sun’s demon Ji: Chanel J12 MIRROR fake watches, it is to come to the fore. Limited edition of 1200 pieces. Rolex Replica Watchesreplica watches onlinecheap replica watchesomega replicaRolex replicaRolex replicaRolex replica watchescheap replica watchescheap replica watchescheap fake watchescheap fake watchesrolex replica watches
петак, септембар 22, 2017

 

Катизма 11

(Псалми 78-85)

 

 

Псалам 78.

1. Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к ријечима уста мојих.

2. Отворам за причу уста своја, казаћу старе приповијетке.

3. Што слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши,

4. Нећемо затајити од дјеце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу Његову и чудеса која је учинио.

5. Свједочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду дјеци својој;

6. Да би знао потоњи нараштај, дјеца која ће се родити, па и они да би казивали својој дјеци

7. Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дјела Божијих, и заповијести Његове да држе;

8. И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не бјеше тврд срцем својим, нити вјеран Богу духом својим.

9. Синови Јефремови наоружани, који стријељају из лука, вратише се натраг, кад бијаше бој.

10. Не сачуваше завјета Божијега, и по закону Његову не хтјеше ходити.

11. Заборавише дјела Његова, и чудеса, која им је показао,

12. Како пред очима њиховијем учини чудеса у земљи Мисирској, на пољу Соану;

13. Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;

14. И води их дању облаком, и сву ноћ свијетлијем огњем;

15. Раскида стијене у пустињи, и поји их као из велике бездане;

16. Изводи потоке из камена, и води воду ријекама.

17. Али они још једнако гријешише Њему, и гњевише вишњега у пустињи.

18. И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој,

19. И викаше на Бога, и рекоше: може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?

20. Ево! Он удари у камен, и потече вода, и ријеке устадоше; може ли и хљеба дати? хоће ли и меса поставити народу својему?

21. Господ чу и разљути се, и огањ се разгорје на Јакова, и гњев се подиже на Израиља.

22. Јер не вјероваше Богу и не уздаше се у помоћ Његову.

23. Тада заповједи облацима одозго, и отвори врата небеска,

24. И пусти, те им подаждје мана за јело, и хљеб небески даде им.

25. Хљеба анђелскога јеђаше човјек; посла им јела до ситости.

26. Пусти небом устоку, и наведе силом Својом југ;

27. И као прахом засу их месом, и као пијеском морским птицама крилатим;

28. Побаца их сред окола њихова, око шатора њиховијех.

29. И наједоше се и даде им што су жељели.

30. Али их још и не прође жеља, још бјеше јело у устима њиховијем,

31. Гњев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби.

32. Преко свега тога још гријешише, и не вјероваше чудесима Његовијем.

33. И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху.

34. Кад их убијаше, онда притјецаху к Њему, и обраћаху се и искаху Бога;

35. И помињаху да је Бог одбрана њихова, и вишњи избавитељ њихов.

36. Ласкаху му устима својима, и језиком својим лагаху му.

37. А срце њихово не бјеше Њему вјерно, и не бијаху тврди у завјету Његову.

38. Али Он бјеше милостив, и покриваше гријех, и не помори их, често устављаше гњев Свој, и не подизаше све јарости Своје.

39. Опомињаше се да су тијело, вјетар, који пролази и не враћа се.

40. Колико га пута расрдише у пустињи, и увриједише у земљи гдје се не живи!

41. Све наново кушаше Бога, и свеца Израиљева дражише.

42. Не сјећаше се руке Његове и дана, у који их избави из невоље,

43. У који учини у Мисиру знаке Своје и чудеса Своја на пољу Соану;

44. И проврже у крв ријеке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.

45. Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море.

46. Љетину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.

47. Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом.

48. Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.

49. Посла на њих огњени гњев Свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злијех анђела.

50. Равни стазу гњеву Својему, не чува душа њиховијех од смрти, и живот њихов предаде помору.

51. Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовијем.

52. И поведе народ Свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.

53. Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.

54. И доведе их на мјесто светиње Своје, на ову гору, коју задоби десница Његова.

55. Одагна испред лица њихова народе; ждријебом раздијели њихово достојање, и по шаторима њиховијем насели кољена Израиљева.

56. Али они кушаше и срдише Бога вишњега и уредаба његовијех не сачуваше.

57. Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.

58. Увриједише га висинама својим, и идолима својим раздражише га.

59. Бог чу и разгњеви се и расрди се на Израиља веома.

60. Остави насеље Своје у Силому, шатор, у којем живљаше с људима.

61. И оправи у ропство славу Своју и красоту Своју у руке непријатељеве.

62. И предаде мачу народ Свој, и на достојање Своје запламтје се.

63. Младиће његове једе огањ, и дјевојкама његовијем не пјеваше сватовских пјесама;

64. Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше.

65. Најпослије као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.

66. И поби непријатеље своје с леђа, вјечној срамоти предаде их.

67. И не хтје шатора Јосифова, и кољена Јефремова не изабра.

68. Него изабра кољено Јудино, гору Сион, која му омиље.

69. И сагради светињу Своју као горње Своје станове, и као земљу утврди је довијека.

70. И изабра Давида слугу Својега, и узе га од торова овчијих,

71. И од дојилица доведе га да пасе народ Његов, Јакова, и нашљедство Његово, Израиља.

72. И он их пасе чистијем срцем, и води их мудријем рукама.

 

Псалам 79.

1. Боже! Незнабошци дођоше у достојање Твоје; оскврнише свету цркву Твоју, Јерусалим претворише у зидине.

2. Трупље слуга Твојих дадоше птицама небескијем да их једу, тијела светаца Твојих звијерима земаљским.

3. Пролише крв њихову као воду око Јерусалима, и не бјеше ко да погребе.

4. Постадосмо потсмијех у сусједа својих, ругају нам се и срамоте нас који су око нас.

5. Докле ћеш се, Господе, једнако гњевити, јарост Твоја горјети као огањ?

6. Излиј гњев Свој на народе који те не знају, и на царства која не призивљу Твојега имена.

7. Јер изједоше Јакова, и насеље његово опустише.

8. Не помињи пређашњих безакоња наших, већ похитај да нас пресретеш милосрђем Својим, јер смо веома олошали.

9. Помози нам, Боже, спаситељу наш, ради славе имена Својега, избави нас и очисти од гријеха наших ради имена Својега.

10. Зашто да говоре незнабошци: гдје је Бог њихов? Нека се покаже пред очима нашим освета над незнабошцима за проливену крв слуга Твојих!

11. Нека изађу пред лице Твоје уздаси сужањски, силом мишице Своје сачувај намијењене смрти.

12. Седмином врати у њедра сусједима нашим ружење, којим те ружише, Господе!

13. А ми народ Твој и овце паше Твоје довијека ћемо Тебе славити и од кољена на кољено казивати хвалу Твоју.

 

Псалам 80.

1. Пастире Израиљев, чуј! Који водиш синове Јосифове као овце, који сједиш на херувимима, јави се!

2. Пред Јефремом и Венијамином и Манасијом пробуди крјепост Своју, и ходи да нам поможеш.

3. Боже! Поврати нас, нека засја лице Твоје да се спасемо!

4. Господе, Боже над војскама! Докле ћеш се гњевити кад те моли народ Твој?

5. Храниш их хљебом сузнијем, и појиш их сузама троструком мјером.

6. Учинио си да се око нас свађају сусједи наши, и непријатељи се наши смију међу собом.

7. Боже над војскама! Поврати нас, нека засја лице Твоје да се спасемо!

8. Из Мисира си пренио чокот, изагнао народе, и посадио га.

9. Окрчио си за њ, и он пусти жиле, и заузе сву земљу.

10. Горе се покрише његовијем сјеном, и лозе су му као кедри Божији.

11. Пустио је лозе своје до мора и огранке своје до ријеке.

12. Зашто си му развалио ограду, да га кида ко год прође?

13. Горски вепар подгриза га, и пољска звијер једе га.

14. Боже над војскама! Обрати се, погледај с неба и види, и обиђи виноград овај,

15. Сад онај, који је посадила десница Твоја, и сина којега си укријепио Себи!

16. Попаљен је огњем, исјечен, од страшнога погледа Твојега пропаде.

17. Нека буде рука Твоја над човјеком деснице Твоје, над сином човјечијим којега си утврдио Себи!

18. И нећемо отступити од Тебе, оживи нас, и име Твоје призиваћемо.

19. Господе, Боже над војскама! Поврати нас, нека засја лице Твоје, да се спасемо!

 

Псалам 81.

1. Радујте се Богу, који нам даје крјепост; покликујте Богу Јаковљеву.

2. Подигните пјесме, дајте бубањ, слатке гусле са псалтиром.

3. Трубите о мијени у трубу, о уштапу ради празника нашега.

4. Јер је таки закон у Израиља, наредба од Бога Јаковљева.

5. За свједочанство постави Јосифу ово, кад иђаше на земљу Мисирску. Језик, којега не знах, чух!

6. Уклонио сам рамена његова од бремена, руке његове опростише се котарица.

7. У невољи си ме зазвао, и избавих те, услиших те усред грома, на води Мериви искушах те.

8. Слушај, народе мој, и засвједочићу ти, Израиљу, о кад би ме послушао:

9. Да не буде у тебе туђега Бога, и Богу страноме немој се клањати.

10. Ја сам Господ, Бог твој, који сам те извео из земље Мисирске; отвори уста своја, и ја ћу их напунити.

11. Али не послуша народ мој гласа мојега, Израиљ не мари за ме.

12. И ја их пустих на вољу срца њихова, нека ходе по својим мислима.

13. О кад би народ мој слушао мене, и синови Израиљеви ходили путовима мојим!

14. Брзо бих покорио непријатеље њихове, и на противнике њихове дигао бих руку своју;

15. Који мрзе на Господа, били би им покорни, и добри дани њихови били би довијека;

16. Најбољом би пшеницом хранио њих, и медом бих из камена ситио их.

 

Псалам 82.

1. Бог стаде на сабору Божијем, усред богова изрече суд:

2. Докле ћете судити неправо, и безбожницима гледати ко је ко?

3. Судите убогоме и сироти, онога кога гоне и ништега правдајте.

4. Избављајте убогога и ништега, из руке безбожничке отимајте.

5. Не познаше, нити разумјеше, ходе по тами; задрмаше се земљи сви темељи.

6. Рекох: богови сте, и синови вишњега сви.

7. Али ћете као људи помријети, и као сваки кнез пашћете.

8. Устани, Боже, суди земљи; јер су Твоји по нашљедству сви народи.

 

Псалам 83.

1. Боже! Немој замукнути, немој шутјети, нити почивај, Боже!

2. Јер ево непријатељи Твоји узавреше, и који те ненавиде, подигоше главу.

3. По народ Твој зло наумише, и договарају се на избране Твоје.

4. Рекоше: ходите да их истријебимо између народа да се више не спомиње име Израиљево.

5. Сложно присташе и супрот Теби вјеру ухватише:

6. Насеља Едомова и Исмаиловци, Моав и Агарени,

7. Гевал и Амон и Амалик, Филистеји с Тирцима;

8. И Асур удружи се с њима; постадоше мишица синовима Лотовијем.

9. Учини им онако као Мадијаму, као Сисари, као Јавину на потоку Кисону.

10. Који су истријебљени у Аендору, нагнојише собом земљу.

11. Уради с њима, с кнезовима њиховијем, као с Оривом и Зивом, и са свима главарима њиховијем као са Зевејем и Салманом.

12. Јер говоре: освојимо насеља Божија.

13. Боже мој! Заповједи нека буду као прах, као пијесак пред вјетром.

14. Као што огањ сажиже шуму, и као пламен што запаљује горе,

15. Тако их погнај буром Својом и вихором Својим смети их.

16. Покриј лице њихово срамотом, да би тражили име Твоје, Господе!

17. Нека се стиде и сраме довијека, нека се смету и изгину!

18. И нека знаду да си Ти, којему је име Господ, једини највиши над свом земљом.

 

Псалам 84.

1. Како су мили станови Твоји, Господе над силама!

2. Гине душа моја желећи у дворе Господње; срце моје и тијело моје отима се к Богу живоме.

3. И птица находи кућу, и ластавица гнијездо себи гдје леже птиће своје, код олтара Твојих, Господе над силама, царе мој и Боже мој!

4. Благо онима који живе у дому Твом! Они Те хвале без престанка.

5. Благо онима којима је сила у Теби, и којима су у срцу путови Твоји!

6. Идући долином плачевном, претварају је у изворе, и дажд је одијева благословима.

7. Иду збор за збором, јављају се пред Богом на Сиону.

8. Господе, Боже над силама! Услиши молитву моју, Боже Јаковљев!

9. Боже, браничу наш! Сагни се и види лице помазаника Својега!

10. Јер је боље један дан у дворима Твојим од хиљаде. Волим бити на прагу дома Божијега него живјети у шаторима безбожничким.

11. Јер је Господ Бог сунце и штит, Господ даје благодат и славу; онима који ходе у безазлености не украћује ниједнога добра.

12. Господе над силама! Благо човјеку, који се у Те узда!

 

Псалам 85.

1. Смиловао си се, Господе, на земљу Своју, повратио си робље Јаковљево.

2. Простио си неправду народу својему, покрио си све гријехе његове.

3. Уставио си сву јарост Своју, ублажио жестину гњева Својега.

4. Поврати нас, Боже спаситељу наш, прекини срдњу Своју на нас.

5. Зар ћеш се довијека гњевити на нас, и протегнути гњев Свој од кољена на кољено?

6. Зар се нећеш повратити и оживити нас, да би се народ Твој радовао о Теби?

7. Покажи нам, Господе, милост Своју, и помоћ Своју дај нам.

8. Да послушам што говори Господ Бог. Он изриче мир народу Својему и свецима Својим, и онима који се обраћају срцем к Њему.

9. Да, близу је онијех који га се боје помоћ Његова, да би населио славу у земљи нашој!

10. Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се.

11. Истина ће никнути из земље и правда ће с неба приникнути.

12. И Господ ће дати добро, и земља наша даће плод свој.

13. Правда ће пред Њим ићи, и поставиће на пут стопе Своје.